Ovo su najčešće zablude o solarnim panelima
Da li solarni paneli proizvode električnu energiju tokom zimskih meseci? Mogu li visoke temperature da oštete solarne panele? Koliko traju solarni paneli? Da li grad može da ošteti staklo solarnog panela?
Prelazak na obnovljive izvore energije i ugradnja solarnih panela je sve aktuelnija tema. Tome doprinose ekološki trendovi na kojima se insistira globalno, ali i naša lokalna problematika, koja se prvenstveno ogleda u neminovnom poskupljenju električne energije.
PROČITAJTE JOŠ: Koje su vrste i koliko košta ugradnja solarnih panela
Povoljan broj sunčanih dana na našem podneblju ugradnju solarnih panela čini sve interesantnijom opcijom, a i sama država subvencijama ohrabrije domaćinstva da počnu sa proizvodnjim sopstvene struje. Ipak, i pored neuporedivo veće popularnosti solarnih panala danas nego prethodnih godina, neke zablude još postoje, a ovo su nejčešće.
Solarni paneli ne proizvode struju tokom zime
Jedna od najčešćih zabluda je da solarni paneli ne rade tokom zimskih meseci. Upravo onda kada je električna energija najpotrebnija. Većina jednostavno zanemaruje to što se solarni paneli zovu “solarni”, a ne “toplotni”. Dakle, učinak solarnih panela ne zavisi od temperature, već od svetlosti. To znači da će solarni panel na zimskom suncu proizvoditi električnu energiju isto kao i na letnjem suncu.
PROČITAJTE JOŠ: Kako do subvencija za ugradnju solarnih panela
Njihov učinak tokom zimskih meseci može da bude manji jedino iz razloga što tokom zime ima više oblačnih dana nego tokom leta, pa je izvor svetlosti manji. Takođe, tokom jačih snežnih padavina solarni panel može da bude zaklonjen slojem snega. Ipak, to ne traje dugo, jer sneg se sa solarnog panela relativno brzo otapa i sklizne, jer je u pitanju glatka staklena površina pod nagibom.
Viskoka temperatura može da ošteti solarni panel
Ovaj mit je proistekao iz podatka da pri najvišim temperaturama solarni paneli imaju manji učinak. I to jeste tačno. Visoke temperture mogu učinak solarnih panela da smanje od 10 do čak 25 odsto. Razlog je taj što svaki uređaj ima neku optimalnu radnu temperturu, a u ekstrmnim uslovima se perofrmanse obično smanjuju. Solarni panel je testiran na temperturu od 25 stepeni, jer to je optimalna tempratura koja omogućava da on tomom cele godine ima najbolji mogući učinak.
Solarne ćelije, odnosno poluprovodnički elementi unutar panela, najbolje transformišu energiju sunca u električnu u opsegu od 15 do 35 stepeni, a izvan tog opsega učinak im se smanjuje. Naravno, tokom najvrelijih letnjih dana, kada su temperature tako ekstremne, svetlosti ima dovoljno, tako da se ta manja efikasnost solarnih panela ne oseti. Ono što je važno naglasiti – visoka temperatura neće oštetiti solarni panel, samo će mu smanjiti efikasnost dok traju visoke temperture .
Solarni paneli imaju ograničen radni vek
To je tačno, ali taj radni vek je do 30 godina. Naravno na efikasnost i pouzdanost solarnog sistema možete da računate samo ukoliko ste svoj dom opremili kvalitetnim proizvodima za koje ste dobili garanciju. Solarni paneli renomiranih proizvođača u proseku gube 0,5 odsto svoje efikasnosti godišnje. To znači da će za tri decenije eksploatacije izgubiti tek 15 odsto nominalnog kapaciteta.
U skladu sa tim podacima svako može da napravi sopstvenu računicu da li će mu se i kada dugoročno isplatiti investiranje u solarno napajanje električnom energijom. Takođe, značajno je i to što solarni paneli svoju efikasnost gube postepeno, odnosno neće prestati da rade trenutno, izuzev u sličaju nekog kvara. Zahvaljujući tome je njihovu blagovrmenu zamenu moguće planirati unapred.
Šta ako solarne panele ošteti grad?
Kao i kada je radni vek solarnih panela u pitanju i moguća oštećenja najviše zavise od toga koliko kvalitetan proizvod ste odabrali. Svaki proizvođač solarnih panela mora da ispuni neke osnovne standarde. Minimalna norma koju svaki proizvođač solarnih panela mora da ispuni je test na udar ledene kuglice prečnika 25 milimetara na 11 različitih mesta na samom panelu, brzinom od 23 metra u sekundi.
Solarni panel je prekriven staklom, pa je razumljivo da ono može da se polomi, ali kada ste poslednji put videli grad veličine 25 miliemetara. Staklo stoji pod uglom, što ga čini otpornijim na udar. Poznato je i to da kada grad ošteti automobil, uvek su uštećenja vidljiva na horizomntalnim limenim površinama (krov i hauba), dok stakla ostaju neoštećena. Dakle, solarni paneli će preživeti sve izuzev najekstremnijih vremenskih nepogoda.
