Bojenje betona – Sivo ne mora da bude sivo
Bojeni beton je veoma uspešna zamena za mnogo skuplje podne obloge. Kako se priprema beton za bojenje? Kakve sve boje i postupci bojenja betona postoje? Da li je pristupačna cena jedini argument? Da li pigmenti utiču na kvalitet betona?
Betonirane površine u kući i dvorištu retko kada imaju dekorativni efekat, ponekad imaju neutralan vizuelni uticaj, a najčešće odaju utisak nedovršenosti. Postoji mnogo načina da se to reši (teraco, mermer, keramika…), ali jedan od najlakših i cenovno najpristupačnijih načina je bojenje betona. Postoji više metoda da se dobije beton u nekoj nijansi interesantnijoj od sive. Ukoliko govorimo o već gotovim betonskim površinama, kao i starim betonskim površinama, jedini način je bojenje. U tu svrhu mogu da se koriste boje ili premazi. Prednost premaza je ta što se, zavisno od upotrebljenog premaza, dobija površina koja je otporna na dejstvo hemikalija, pa se ovaj postupak često koristi u garažama, auto servisima, raznim fabričkim postrojenjima. Premazi su takođe otporni na UV zračenja, tako da ne blede, a i sa premaza se lakše uklanjaju nečistoće, pogovoto ukoliko se radi o raznim masnoćama i supstancama koje ostavljaju fleke.
Boje za beton, za razliku od premaza, imaju svoje prednosti i mane. Ni dan danas proizvođači boja nisu uspeli da postignu dovoljno visoku otpornost na UV zračenje, tako da će posle određenog vremena pod dejstvom jakih sunčevih zraka boja početi da bledi. Prednost boja u odnosu na premaze je za što boja prodire u strukturu betona, tako da je površina posle otpornija na habanje, odnosno usled sitnijih oštećenja neće doći do promene boje, odnosno neće se lako pojaviti osnovna siva boja betona. Po pravilu, što se boja na betonu sporije suši, dublje i prodire u beton, tako da bojenje ne treba obavljati kada je tepmeraura visoka, ili kada je beton topao od sunca.
Postupak pravilnog nanošenja boje na beton je sledeći: Ukoliko je u pitanju nova betonska površina, potrebno je pustiti da se dobro osuši. Zavisno od vremenskih prilika i tipa betonske površine, za to je potrebno i do mesec dana. U protivnom. beton neće imati sposobnost apsorpcije boje, ili će je apsorbovati neravnomerno, pa neće biti postignuta ujednačena nijansa. Ako je u pitanju stara betonska površina, kojoj želite da udahnete novu mladost i da je ulepšate, pre bojenja je neophodno detaljno čišćenje. Potrebno je ukloniti sve nečistoće, mahovinu, blato… U tu svrhu može da posluži dosta vode i gruba četka, a na pojedinim mestima, ako je potrebno i čelična četka. Na kraju kada se površina dobro osuši, neposredno pre farbanja je dobro jednom proći i usisivačem, kako bi se uklonila prašina i sitne mrvice. Prvo se nanosi osnovna boja. Zavisno koje boje se koriste, ponekad u osnovnu boju može da se doda i malo završne boje, jer se na taj način kasnije lakše dobija ujednačena nijansa. Da li je to potrebno zavisi od nijanse, ali i proizvođača boje, pa po tom pitanju možete da se posavetujete i u farbari, a i na pakovanju svake boje postoji detaljno uputstvo. Uvek pročitajte uputstvo, jer u njemu piše i koliko je potrebno sačekati da se boja osuši, kao i brojne druge specifične informacije. Posle osnovne boje se nanosi završna boja, najčešće u dva premaza. Ona se nanosi ili četkom na manjim površinama, ili valjkom na većim površinama, slično kao i kod krečenja.
Ako se već prilikom izrade betonske površine odlučili da one ne bude siva, već u nekoj drugoj boji, na raspolaganju imate još opcija. Najčešća je dodavanje pigmenta direktno u svež beton još prilikom njegovog mešanja, pre samog izlivanja. Po pravilu pigment se dodaje u agregat (šljunak) pre dodavanja cementa i vode. Kada se pigment pomeša sa agregatom, tek onda se dodaje cement, pa posle toga voda. Na taj način se dobija homogena smeša ujednačene nijanse, bez grudvica pigmenta koje prave tragove neujednačenih nijansi. Dodavanje pigmenta betonu donekle oslabljuje njegovo vezivno svojstvo, a nekada mogu da se stvore jedinjenja agresivna po čeličnu armaturu, tako da se u smesu ne sme dodati pigmenta u količini većoj od 10 odsto mase cementa. Zbog toga je ovaj postupak bojenja betona dobar samo za dobijanje blažih nijansi poput raznih zemljanih tonova, krem nijansi ili terakote. Prilikom ovog postupka bojenja betona je takođe potrebno da se prilikom izlivanja jedne površine koristi samo jedna vrsta agregata i jedna vrsta cementa, jer svi ovi elementi utiču na konačnu nijansu. Jasno je da je najveća prednost ovakvog nijansiranja betona to što se dobija homogena struktura betona iste nijanse, pa i u slučaju oštećenja, na površini betona se neće pojaviti siva osnovna boja. Naravno, ako kombinujete više pigmenata sa željom da dobijete određenu nijansu, dobro pazite na razmere koje koristite, kako bi od početka do kraja obezbedili ujednačenu nijansu betona.
Ukoliko želite intenzivniju boju betonske površine, kao što su je na primer azurno plava boja, može da se primeni takozvani “dry-shake” postupak. Procedura je da se na svežu betonsku površinu posle njegovog izlivanja ujednačeno posipa pigment u željenoj boji, koji se potom zaglađuje i ravna, čime se vrši njegovo mešanje sa površinskim slojem betona. Potom se po potrebi na mestima gde je potrebno dodaje još pigmenta kako bi se dobila ujednačena struktura i ujednačena boja. Prednosti ovakvog postupka je što se dobija površina betona debljine 3 do 4 milimetra koja je obojena. Ovakva površina je mnogo postojanija i otpornija na oštećenja od bojenog betona, dok boje mogu da budu mnogo intenzivnije nego kod toniranja cele mase betona pre njegovog izlivanja. Takođe, ovim postupkom se dobija veoma dopadljiv efekat koji poseća na prirodni kamen, jer površina nije jednolično obojena. Idealno za terakota nijansu, što podseća na španski primosrki stil. Nedostaci ovog postupka su to što su za kvalitetan rezultat ipak potrebne vešte majstorske ruke, dok sve prethodne postupke sa zadovoljavajućim rezultatima možete da obavite i sami. Takođe. “dry-shake” postupak može da se primeni samo na horizontalne betonske površune, kao što su podovi ili stazice u dvorištu, a nije primenljivo na vertikalne površine kao što su zidići. Naravno, na zidićima i vertikalnim površinama nije potrebna tako postojana površina, pa može da se primeni i postupak klasičnog bojenja.
Pročitajte još:
Ytong blok – Sve što ste želeli da znate
Kako odabrati najbolje keramičke pločice
Podno grejanje – prednosti i mane
Pod od plute – mnogo prednosti i poneka mana
Kako da stari parket zablista kao da je nov
