Da li se solarni bojler isplati u Srbiji? Evo koliko možete da uštedite i kada se investicija vraća

Solarni bojleri u Grčkoj su gotovo standard, ali da li imaju smisla i u Srbiji? Istražili smo koliko košta ugradnja, koliko i kako rade tokom zime, kolike uštede donose i posle koliko godina se ulaganje zaista isplati

Ako ste ikada letovali u Grčkoj, gotovo sigurno ste primetili da se na velikom broju kuća nalaze solarni bojleri. U toj zemlji oni su postali gotovo standard, jer tokom najvećeg dela godine mogu gotovo u potpunosti da obezbede toplu vodu za domaćinstvo. Međutim, postavlja se logično pitanje – da li se takva investicija isplati i u Srbiji, gde su zime znatno hladnije, a broj sunčanih dana manji?

Odgovor je da – ali ne u svim situacijama. Solarni bojler u Srbiji može značajno da smanji račun za električnu energiju, ali od njega ne treba očekivati da tokom cele zime potpuno zameni klasični električni ili gasni bojler.

Srbija ima sasvim dovoljno sunca za ovu tehnologiju

Iako mnogi smatraju da Srbija nema dovoljno sunčanih dana, činjenice govore drugačije. Veći deo zemlje godišnje primi između 1.300 i 1.600 kWh sunčevog zračenja po kvadratnom metru, što je sasvim dovoljno za efikasan rad solarnih termalnih kolektora. Razlika u odnosu na Grčku nije toliko u broju sunčanih dana koliko u temperaturi vazduha i intenzitetu zračenja tokom zime.

U periodu od proleća do jeseni kvalitetan solarni bojler može gotovo u potpunosti da obezbedi toplu vodu za prosečno domaćinstvo. Tokom juna, jula i avgusta električni grejač često se uopšte ne uključuje, dok u prelaznim periodima radi samo povremeno.

Šta se dešava tokom zime?

Najveća zabluda je da solarni bojler zimi ne radi. On zapravo radi i kada je napolju hladno, pa čak i kada je temperatura ispod nule, pod uslovom da ima sunčeve svetlosti. Savremeni sistemi koriste zatvoren krug sa antifrizom, pa nema opasnosti od smrzavanja.

Međutim, zimsko sunce je znatno slabije, dan traje kraće, a potrebe za toplom vodom ostaju iste ili čak rastu. Zbog toga solarni kolektori u decembru i januaru uglavnom ne mogu sami da zagreju vodu na željenu temperaturu.

Ipak, često uspevaju da je prethodno zagreju na 20, 30 ili 40 stepeni, pa električni grejač ili gasni kotao imaju znatno manje posla. Upravo zbog toga se ostvaruje ušteda električne energije čak i tokom zime.

Na godišnjem nivou kvalitetan solarni sistem može da pokrije približno 60 do 75 odsto potreba za toplom sanitarnom vodom u prosečnom domaćinstvu u Srbiji, u zavisnosti od lokacije, veličine sistema i navika ukućana.

Koliko košta ugradnja?

Za prosečnu porodicu od tri do četiri člana najčešće se ugrađuje sistem sa bojlerom zapremine oko 200 do 300 litara i dva solarna kolektora.

U zavisnosti od proizvođača, kvaliteta opreme i složenosti montaže, kompletan sistem sa ugradnjom danas najčešće košta između 1.500 i 3.000 evra. Vakuumski kolektori su skuplji, ali bolje rade tokom hladnijeg dela godine, dok su ravni kolektori jednostavniji i često povoljniji za održavanje.

Posle koliko godina se investicija vraća?

Na ovo pitanje ne postoji univerzalan odgovor, jer zavisi od potrošnje tople vode, cene električne energije i kvaliteta ugrađenog sistema.

Za domaćinstva koja vodu tokom cele godine greju električnim bojlerom, povraćaj investicije najčešće se kreće između osam i dvanaest godina, dok može biti i kraći ukoliko porodica troši velike količine tople vode ili koristi neku od dostupnih subvencija.

PROČITAJTE JOŠ:

Gasni bojleri – Cene, prednosti i nedostaci

Da li solarni paneli zaista „padaju“ na 5% snage kada je oblačno

Da li solarni kolektori mogu i zimi da zagrevaju vodu?

Istraživanja rađena za uslove u Srbiji pokazala su da bi tipičan period povraćaja bio oko 9,5 do 10 godina. Treba imati u vidu da kvalitetni solarni bojleri mogu da rade 20 do 30 godina, pa nakon otplate investicije još dugi niz godina nastavljaju da donose uštedu.

Da li zahtevaju održavanje?

Jedna od prednosti solarnih bojlera jeste što ne zahtevaju mnogo pažnje. Povremeno je potrebno proveriti pritisak u sistemu, stanje antifriza i ispravnost cirkulacione pumpe kod prisilnih sistema.

Antifriz se obično menja na svakih pet do sedam godina, dok se kolektori po potrebi očiste od veće prljavštine ili lišća. U poređenju sa toplotnim pumpama ili fotonaponskim elektranama, troškovi održavanja su relativno mali.

Kada se solarni bojler najviše isplati?

Najviše koristi imaju porodice koje žive u kući, imaju sopstveni krov dobre orijentacije prema jugu ili jugozapadu i svakodnevno troše veće količine tople vode. Posebno je isplativ za domaćinstva sa četvoro ili više članova, kao i za kuće u kojima se koristi više kupatila.

S druge strane, za malu porodicu koja troši malo tople vode ili za stan bez mogućnosti ugradnje kolektora na dobro osunčanom mestu, povraćaj investicije može biti znatno duži.

Da li vredi ulagati?

Ako se očekuje potpuno besplatna topla voda tokom cele godine, odgovor je – ne. Takav sistem u klimatskim uslovima Srbije jednostavno ne postoji. Međutim, ako je cilj da se račun za električnu energiju dugoročno značajno smanji i da se tokom većeg dela godine topla voda dobija praktično besplatno, solarni bojler predstavlja veoma razumno ulaganje.

Iako neće u potpunosti eliminisati potrebu za dogrevanjem tokom zime, u godišnjem zbiru može da obezbedi većinu potrebne energije za zagrevanje sanitarne vode i da se, uz kvalitetnu opremu i pravilnu ugradnju, isplati tokom svog dugog radnog veka.