Da li je podno grejanje štetno po zdravlje? Evo šta kažu istraživanja
Da li podno grejanje zaista može da pogorša proširene vene, utiče na cirkulaciju i podiže prašinu? Proverili smo šta kažu stručne preporuke i istraživanja i koja temperatura poda se smatra bezbednom i prijatnom za svakodnevni boravak
Podno grejanje poslednjih godina postaje sve popularnije jer omogućava ravnomerno zagrevanje prostorije, oslobađa zidove od radijatora i može da radi sa relativno niskom temperaturom vode, pa je idealna opcija uz sve popularnije toplotne pumpe.
Ipak, uz njegove prednosti često se mogu čuti tvrdnje da „nije zdravo“, da loše utiče na cirkulaciju ili da može da izazove proširene vene. Koliko u tome zaista ima istine?
Kratak odgovor je – savremeno, pravilno projektovano i podešeno podno grejanje ne smatra se štetnim po zdravlje. Problem može da nastane prvenstveno kada je temperatura poda previsoka ili kada je čitava prostorija pregrejana.
Da li podno grejanje izaziva proširene vene?
Jedan od najčešćih mitova vezanih za podno grejanje jeste da ono izaziva proširene vene. Za takvu tvrdnju nema pouzdanih dokaza da pravilno podešen sistem podnog grejanja kod zdrave osobe može da bude uzrok nastanka varikoznih vena.
PROČITAJTE JOŠ:
Koje su najbolje podne obloge uz podno grejanje
Zašto su toplotna pumpa i podno grejanje dobitna kombinacija
Ipak, toplota utiče na krvne sudove – dovodi do njihovog širenja. Zato osobe koje već imaju izražene proširene vene ili hroničnu vensku insuficijenciju često primećuju da im visoke temperature, vruće kupke, saune ili dugo izlaganje jakom izvoru toplote pojačavaju osećaj težine, oticanje ili nelagodnost u nogama. Zbog toga ni pod koji je konstantno previše topao nije poželjan.
To, međutim, nije isto što i tvrdnja da podno grejanje izaziva proširene vene. Kod dobro podešenog sistema površina poda zapravo nije vrela, već samo prijatno topla.
Koliko pod sme da bude topao?
Upravo je temperatura poda najvažnija kada se govori o uticaju podnog grejanja na zdravlje i komfor. Evropski standard EN 1264, koji se odnosi na površinske sisteme grejanja i hlađenja, kao fiziološki prihvatljivu gornju granicu u zonama u kojima ljudi normalno borave koristi maksimalnu temperaturu površine poda od oko 29 stepeni Celzijusa.
U rubnim zonama prostorija, na primer neposredno uz velike prozore, dozvoljene temperature mogu biti više, do oko 35 stepeni.
U praksi dobro projektovan sistem veliki deo vremena radi sa još nižom temperaturom površine poda. Drugim rečima, ako hodate po podu i imate utisak da je izrazito vruć, sistem verovatno nije optimalno podešen.
Veći problem je pregrejana prostorija
Kada je reč o zdravlju, mnogo je važnija ukupna temperatura prostorije nego sama činjenica da toplota dolazi iz poda.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da prekomerno visoke temperature u zatvorenom prostoru mogu da izazovu termičku nelagodnost i dodatno opterete organizam, posebno kod starijih ljudi i osoba sa kardiovaskularnim i drugim hroničnim bolestima. SZO navodi i istraživanja koja povezuju visoke temperature u stambenom prostoru sa lošijim kvalitetom sna.
PROČITAJTE JOŠ:
Da li PVC stolarija može da bude štetna po zdravlje?
Ovo su nezdravi i toksični materijali koje možda imate u stanu
U tom smislu podno grejanje nije ništa „opasnije“ od radijatora. Naprotiv, jedna od njegovih prednosti je što zbog velike grejne površine može da zagreva prostor sa relativno niskom temperaturom samog grejnog tela.
Topao vazduh kod radijatorskog sistema koncentrisan je oko relativno male površine veoma toplog radijatora i zatim struji nagore, dok podno grejanje predaje toplotu preko gotovo čitave površine poda. Zbog toga je raspodela temperature po prostoriji ravnomernija.
Da li podno grejanje podiže prašinu?
Često se može čuti i da podno grejanje „podiže prašinu“. Ni ova tvrdnja nije sasvim precizna. Svako zagrevanje prostorije izaziva određeno kretanje vazduha. Kod klasičnih radijatora konvekcija je izraženija jer se vazduh neposredno uz veoma topao radijator brzo zagreva i podiže.
Kod podnog grejanja temperatura površine je znatno niža, a toplota se raspoređuje na mnogo većoj površini.
Zbog toga pravilno izvedeno podno grejanje samo po sebi ne bi trebalo da predstavlja veći problem kada je reč o prašini i kvalitetu vazduha. Mnogo više znače redovno čišćenje prostora, ventilacija i održavanje odgovarajuće vlažnosti vazduha.
Dakle, da li je podno grejanje zdravo?
Za većinu ljudi nema razloga da se pravilno projektovanog podnog grejanja plaše. Ne postoje dokazi da ono samo po sebi izaziva proširene vene ili druge zdravstvene probleme.
Ključ je u dobroj regulaciji. Pod ne treba da bude vreo, a prostoriju nema potrebe zagrevati preko temperature koja obezbeđuje prijatan boravak. Evropski standardi upravo zbog fiziološkog komfora ograničavaju temperaturu površine poda, dok Svetska zdravstvena organizacija upozorava pre svega na posledice pregrevanja zatvorenih prostora, nezavisno od toga koji sistem grejanja se koristi.
Osobe koje već imaju ozbiljnije probleme sa venskom cirkulacijom ili drugim kardiovaskularnim oboljenjima svakako mogu da se posavetuju sa lekarom, ali ni za njih problem nije samo postojanje podnog grejanja, već pre svega prekomerno izlaganje toploti.
Drugim rečima, savremeno podno grejanje koje radi na odgovarajućoj temperaturi nije zdravstveni rizik – problem može da bude samo loše projektovan ili pogrešno podešen sistem koji pod i prostoriju zagreva više nego što je potrebno.
