Da li je moguće proizvesti cement bez emisije ugljendioksida
Procenjuje se da je cement odgovoran za oko osam odsto svetskih godišnjih emisija CO₂, otpuštajući 11 miliona tona CO₂ u atmosferu svakog dana i trošeći devet odsto godišnje industrijske upotrebe vode u svetu. U kompaniji Prometheus Materials smatraju da postoje rešenja ovog problema…
Jedan od velikih ekoloških izazova je proizvodnja betona, drevnog i izuzetno popularnog materijala koji je danas odgovoran za značajan deo globalne emisije CO₂. Razlog je energetski intenzivnan proces proizvodnje i pratećih hemijskih reakcija.
PROČITAJTE JOŠ:
Da li su ekološki građevinski blokovi od šećerne trske budućnost?
Moguće rešenje za plastični otpad – Blokovi od reciklirane plastike
Pored toga, očekuje se da će se svetski građevinski fond udvostručiti do 2060. godine, što je ekvivalent izgradnji čitavog Njujorka svakog meseca u narednih 36 godina, što znači ogromno povećanje potražnje za cementom i betonom. Suočeni sa ovom zastrašujućom situacijom, da li možemo nešto da uradimo?
Loren Burnett, izvršni direktor kompanije Prometheus Materials, koja je razvila materijal koji oponaša prirodne procese za ponovno stvaranje betona kakvog poznajemo, smatra da nije sve izgubljeno.
Put ka stvaranju materijala počelo je inicijativom Ministarstva odbrane SAD da se pronađu održive i lako dostupne sirovine za izgradnju u okruženjima sa ograničenim resursima. Četiri profesora sa Univerziteta Boulder u Koloradu razvila su – u periodu od pet godina – novi proces koji koristi mikroalge kao građevinski materijal. Drugim rečima, umesto da stvaraju novu sirovinu, oni su je uzgajali.
Burnett objašnjava da je proces inspirisan prirodom, posebno koristeći izvanredne sposobnosti mikroalgi, istih mikroorganizama koji se nalaze u jezerima, rekama, okeanima i ribnjacima. Unutar bioreaktora punjenih vodom, ove mikroalge se stimulišu da proizvode hlorofil, uz pomoć strateški postavljenih dioda koje emituju svetlost.
Prepuna hranljivih materija i prirodnih sastojaka, voda olakšava formiranje kalcijum karbonata kroz proces poznat kao biomineralizacija. U suštini, ovo je slično prirodnom stvaranju školjki i koralnih grebena, ali ubrzan do nivoa gde postaje sirovina za visoko efikasnu proizvodnju biocementa bez ugljenika.
Kada se pomeša sa agregatom, biocement formira bio-beton bez ugljenika sa mehaničkim, fizičkim i termičkim svojstvima koja su uporediva ili superiornija u odnosu na beton na bazi portland cementa. Pritom, proces i izbegava operacije koje zahtevaju veliku emisiju ugljenika.
PROČITAJTE JOŠ:
Klasičan crep sa funkcijom solarnog panela? Da, moguće je!
Da li su 3D štampani solarni paneli budućnost svakog doma
Agregat koji se koristi u bio-betonu je lokalnog porekla, sa naglaskom na ugrađivanju recikliranih materijala gde god je to moguće. Prometheus beton pokazuje impresivne performanse u nekoliko parametara u poređenju sa tradicionalnim betonom.
Loren Bernet ističe da je biobeton bez ugljenika za oko 15% do 20% lakši, što pruža ekonomske i ekološke prednosti, a njegova čvrstoća na pritisak parira tradicionalnom betonu, dok je njegova čvrstoća na savijanje 3 do 4 puta veća, što smanjuje potrebu za čeličnm armaturom u nekim situacijama.
Materijal takođe ističe toplotnu izolaciju, smanjujući prenos toplote za 90 odsto u poređenju sa tradicionalnim betonom, a ima i bolja zvučnoizolujuća svojstva.
U kompaniji Prometheus Materials se raduju značajnom rastu, kao i diversifikaciji svoje linije proizvoda istraživanjem varijacija biocementa i bio-betona i licenciranjem svoje tehnologije postojećim proizvođačima.
Prometheus-ov naglasak je na borbi protiv klimatskih promena uz ispunjavanje rastućih zahteva građevinskog sektora, a iz ove kompanije poručuju da se trenutno globalno emituje 53 gigatona CO₂ na godišnjem nivou – i taj broj se povećava, a ne smanjuje. Po njihovim rečima, zvono za alarm se odavno oglasilo.
Foto: Prometheus Materials
