Ovo je pet načina da građevinska industrija u budućnosti smanji emisiju CO₂
Građevinska industrija odgovorna je za oko 37 odsto globalnih emisija CO₂, ali nove tehnologije, održivi materijali, energetski efikasne zgrade i pametnije projektovanje mogli bi značajno da smanje njen ugljenični otisak
Građevinska industrija ima mnogo veći uticaj na klimatske promene nego što bi se na prvi pogled moglo pretpostaviti. Prema najnovijim podacima Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), sektor zgrada i građevinarstva odgovoran je za oko 37 odsto globalnih emisija ugljen-dioksida.
Razlog nije samo energija koja se troši za grejanje, hlađenje i korišćenje objekata. Velike količine CO₂ nastaju mnogo pre nego što se neko useli u novu zgradu – tokom proizvodnje cementa, čelika i drugih građevinskih materijala, njihovog transporta i samog procesa gradnje.
Dobra vest je da tehnologije koje mogu da promene ovu sliku već postoje. Neke se uveliko primenjuju, dok su druge tek na početku komercijalizacije. Zbog toga budućnost održive gradnje verovatno neće zavisiti od jednog revolucionarnog materijala ili izuma, već od kombinacije više rešenja – od proizvodnje cementa sa manjim ugljeničnim otiskom do energetski efikasnijih zgrada i ponovne upotrebe materijala.
1. Cement i beton moraće da postanu „zeleniji“
Jedan od najvećih izazova nalazi se u materijalu bez kojeg je savremeno građevinarstvo gotovo nezamislivo – cementu. Problem je u tome što se tokom proizvodnje klinkera, osnovne komponente klasičnog portland cementa, CO₂ oslobađa i sagorevanjem goriva i kroz samu hemijsku reakciju koja se odvija prilikom prerade krečnjaka.
Zato se već razvijaju i primenjuju cementi u kojima se deo klinkera zamenjuje drugim materijalima. Jedno od posebno zanimljivih rešenja je kalcinisana glina, o čemu smo pisali, ali se koriste i drugi dopunski cementni materijali. Ideja je jednostavna: što je za proizvodnju određene količine cementa potrebno manje klinkera, potencijalno je manja i količina CO₂ koja nastaje tokom proizvodnje.
Međunarodna agencija za energiju upravo veću upotrebu dopunskih cementnih materijala, povećanje materijalne efikasnosti i korišćenje alternativnih goriva vidi kao neke od važnih koraka ka smanjenju emisija cementne industrije. Tamo gde emisije nije moguće izbeći, u budućnosti bi značajniju ulogu mogle da imaju tehnologije za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida – CCS.
2. Manje čelika i cementa za istu zgradu
Smanjenje emisija ne mora uvek da znači pronalaženje potpuno novog građevinskog materijala. Veliki prostor za napredak krije se u mnogo jednostavnijem pitanju – da li za određenu zgradu možemo da upotrebimo manje materijala, a da ona ostane jednako bezbedna, funkcionalna i dugotrajna?
Savremeno projektovanje, precizniji proračuni i digitalni alati omogućavaju optimizaciju konstrukcija na način koji ranije nije bio moguć. Ako se količina betona ili čelika smanji tamo gde velike rezerve materijala nisu neophodne, automatski se smanjuju emisije nastale njihovom proizvodnjom, kao i troškovi transporta i gradnje.
Potencijal nije zanemarljiv. Analize Međunarodne agencije za energiju pokazuju da povećanje materijalne efikasnosti može značajno da smanji dugoročnu potrošnju cementa i čelika, a time i emisije povezane sa njihovom proizvodnjom. Drugim rečima, jedna od najvažnijih „zelenih tehnologija“ budućnosti moglo bi da bude jednostavno – pametnije projektovanje.
3. Stare zgrade neće se rušiti ako mogu da se obnove
Kada se govori o održivoj gradnji, najčešće se zamišljaju potpuno nove, tehnološki napredne zgrade. Međutim, sa stanovišta emisije CO₂, veoma dobro rešenje ponekad može da bude upravo suprotno – sačuvati ono što je već izgrađeno.
Rušenje postojećeg objekta i njegova zamena novim zahtevaju novu količinu cementa, čelika, stakla, izolacije i drugih materijala. Pored proizvodnje, tu su transport, rad građevinskih mašina, odvoz šuta i velika količina otpada. Ako postojeća konstrukcija može bezbedno da se adaptira i dobije novu namenu, deo tih emisija može da se izbegne.
PROČITAJTE JOŠ:
Carbicrete – Tehnologija koja neutrališe otpad i emisije CO₂
Biočar – Građevinski materijal koji neutrališa CO₂ iz atmosfere
Da li su kompaktne modularne cementare rešenje sa emisiju CO2
Istovremeno će sve značajniji postajati koncept cirkularne gradnje. Umesto današnjeg modela u kojem materijal prolazi put od proizvodnje do gradilišta, a zatim posle nekoliko decenija završava kao otpad, cilj je da se što veći deo materijala ponovo koristi ili reciklira. Čelični elementi, opeka, drvo, fasadni sistemi, pa čak i čitavi konstruktivni elementi u određenim slučajevima mogu dobiti drugi život.
4. Gradilišta će postajati efikasnija, lokalnija i sa manje otpada
Prostor za smanjenje emisija postoji i na samom gradilištu. Građevinske mašine tradicionalno koriste velike količine dizel goriva, dok materijal neretko prelazi stotine ili hiljade kilometara pre nego što stigne do mesta ugradnje.
Elektrifikacija manjih građevinskih mašina već je počela, a sa razvojem baterija može se očekivati njeno širenje i na sve veći broj vozila i opreme. Za velike mašine i najzahtevnije poslove tranzicija će biti sporija, ali i tu proizvođači traže alternativu fosilnim gorivima.
Još veće promene može doneti industrijalizacija same gradnje. Prefabrikacija omogućava da se elementi proizvode u kontrolisanim fabričkim uslovima, sa preciznijom potrošnjom materijala i manjom količinom otpada, a na gradilištu samo montiraju. Digitalno projektovanje dodatno omogućava da se unapred preciznije izračunaju potrebne količine materijala i izbegnu nepotrebni viškovi
Uz to će sve važnije biti korišćenje lokalno dostupnih materijala kada je to tehnički i ekonomski opravdano. Kraći transportni putevi znače manje potrošenog goriva, dok bolja organizacija gradilišta smanjuje broj nepotrebnih isporuka, količinu otpada i vreme rada mašina.
5. Zgrade će trošiti neuporedivo manje energije
Ugljenični otisak objekta ne završava se kada majstori napuste gradilište. Naprotiv, zgrada može da se koristi 50, 80 ili više od 100 godina, a tokom tog perioda energija je potrebna za njeno grejanje, hlađenje, ventilaciju, pripremu tople vode, osvetljenje i brojne druge sisteme
Zato bolja termoizolacija, kvalitetna stolarija, pravilno projektovanje i smanjivanje toplotnih gubitaka ostaju među najefikasnijim načinima za smanjenje ukupnog uticaja građevinskog sektora na životnu sredinu. Sledeći korak predstavljaju efikasniji sistemi grejanja i hlađenja, poput toplotnih pumpi, kao i sve veća elektrifikacija zgrada.
Važnu ulogu imaće i proizvodnja energije na samom objektu. Solarni paneli, sistemi skladištenja električne energije i pametno upravljanje potrošnjom mogu zgradu od pasivnog potrošača sve više pretvarati u aktivnog učesnika energetskog sistema.
Napredak već postoji, ali nije dovoljno brz. UNEP navodi da je globalni energetski intenzitet zgrada tokom poslednje decenije smanjen za 8,5 odsto, ali upozorava da ulaganja u energetsku efikasnost moraju značajno da porastu kako bi sektor ostao na putu ka klimatskim ciljevima.
Građevinska industrija zato verovatno neće postati niskougljenična zahvaljujući jednom velikom tehnološkom otkriću. Promena će doći iz čitavog niza manjih i većih koraka – cementa sa manje klinkera, efikasnijeg korišćenja čelika i betona, obnove postojećih objekata, zgrada koje troše manje energije i gradilišta koja stvaraju manje otpada. S obzirom na razmere sektora, čak i relativno mala poboljšanja na svakom od ovih polja, kada se primene globalno, mogu napraviti ogromnu razliku.
