Stari beton više nije samo otpad: Može li reciklaža da smanji cenu gradnje?

Reciklaža starog betona, ponovna upotreba agregata i cementne paste, smanjenje udela klinkera i CCS tehnologije mogli bi da promene način na koji gradimo – uz manje otpada, niže emisije CO₂ i potencijalno manje troškove u građevinarstvu

Građevinska industrija ulazi u period u kojem više neće biti dovoljno samo graditi energetski efikasnije objekte. Sve veći deo borbe za smanjenje emisije ugljen-dioksida vodiće se mnogo pre nego što se zgrada useli – u kamenolomima, fabrikama cementa, betonjerkama i na gradilištima.

Razmere izazova su ogromne. Prema najnovijem izveštaju UNEP-a i GlobalABC-a, sektor zgrada i građevinarstva odgovoran je za oko 37 odsto globalnih emisija CO₂ i gotovo polovinu svetske potrošnje odnosno eksploatacije materijala. Istovremeno, procenjuje se da približno polovina objekata koji će postojati 2050. godine tek treba da bude izgrađena ili ozbiljno rekonstruisana.

Od ruševine do novog betona

Upravo zato jedan od glavnih pravaca razvoja postaje kružna gradnja – ideja da materijal iz objekta koji se ruši ne završava kao otpad, već postaje sirovina za novu gradnju.

To odavno važi za čelik, ali u budućnosti će se odnositi i na beton. Decenijama se stari beton uglavnom drobio i koristio za nasipe, podloge puteva i druge primene manje vrednosti. Savremene tehnologije pokušavaju da naprave korak dalje i razdvoje ga na njegove osnovne komponente.

Jedno od takvih rešenja razvija Holcim. Naprednim drobljenjem beton se razdvaja na agregat koji može ponovo da se koristi za proizvodnju novog betona i finu frakciju bogatu cementnom pastom, koja može da se vrati u proizvodnju cementa. Kompanija takvu tehnologiju već primenjuje, između ostalog, u postrojenju u švajcarskom Bürglenu.

Ali ovo više nije samo pitanje jedne kompanije. Evropska komisija navodi da građevinski otpad i otpad od rušenja čine više od trećine ukupnog otpada koji nastaje u Evropskoj uniji. Pretvaranje makar dela tog materijala u kvalitetnu sekundarnu sirovinu zato može da promeni način na koji gradovi nabavljaju materijal za buduću gradnju.

Manje kamenoloma, transporta i deponija

Ekonomska računica potencijalno je jednako važna kao ekološka. Ponovna upotreba agregata može da smanji potrebu za eksploatacijom šljunka, peska i kamena, dok lokalna prerada materijala sa rušenja može da smanji troškove transporta i odlaganja otpada.

PROČITAJTE JOŠ:

Da li su kompaktne modularne cementare rešenje sa emisiju CO2

Carbicrete – Tehnologija koja neutrališe otpad i emisije CO₂

Šta je CCS i kako hvatanje CO₂ može da “ozeleni” proizvodnju cementa i betona

To ne znači da će reciklirani beton automatski biti jeftiniji u svakoj situaciji. Cena zavisi od tehnologije prerade, udaljenosti gradilišta, dostupnosti prirodnog agregata i lokalnih propisa. Međutim, kako troškovi emisije CO₂, transporta i odlaganja otpada budu rasli, ekonomska prednost kružnih sistema mogla bi da postane sve izraženija.

Cement ostaje najveći izazov

Recikliranje je pritom samo jedan deo mnogo veće transformacije. Međunarodna agencija za energiju među ključnim pravcima smanjenja emisija cementne industrije navodi efikasnije korišćenje materijala, veću primenu alternativnih goriva i dodataka koji zamenjuju deo klinkera, kao i hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida – CCS.

Global Cement and Concrete Association postavila je cilj neto nulte emisije betona do 2050. godine, uz međucilj smanjenja emisija povezanih sa betonom za 25 odsto do 2030. u odnosu na 2020. godinu.

Zbog toga bi građevinska industrija budućnosti mogla izgledati sasvim drugačije nego danas. Beton sa manje klinkera, agregat iz porušenih objekata, cement proizveden uz hvatanje CO₂ i projektovanje zgrada čiji se elementi jednog dana mogu ponovo koristiti postaće deo istog sistema.

Drugim rečima, gradovi budućnosti možda se neće graditi samo od novih sirovina. Sve više će se graditi – od starih gradova.