Tirana u visokom letu: Kako Albanija menja svoje lice kroz arhitekturu
Poslednjih godina Albanija prolazi kroz izuzetno živu arhitektonsku transformaciju koja menja vizure Tirane i drugih gradova brže nego što se to može očekivati u većini evropskih prestonica
Prošla su vremena kada su tek tako mogle da se zbijaju žale na račun loše razvijenosti Albanije. Ova držva je odavno na svom putu kao Evropskoj uniji mnogo bliže odnas, a ima čime da se pohvali kada je arhitektura u pitanju.
Novi talas ambicioznih projekata, iza kojih stoje neka od najpoznatijih svetskih imena savremene arhitekture, pretvara ovu zemlju u svojevrsnu otvorenu laboratoriju urbanog razvoja.
Još početkom dvehiljaditih, dok je bio na čelu Tirane, današnji premijer Edi Rama je pokrenuo proces urbanog oživljavanja: sive fasade dobile su jarke boje, uklonjeni su brojni nelegalni objekti, a grad je počeo da dobija novo samopouzdanje.
Nakon dolaska na mesto premijera, 2014. godine pokrenuo je inicijativu „Tirana of the New Generation“ i lično pozvao 32 međunarodna arhitekta da ponovo osmisle prestonicu. U isto vreme, italijanski arhitekta i urbanista Stefano Boeri dobio je zadatak da izradi Tirana 2030 Master Plan, dokument koji predviđa održiv razvoj, vertikalnu gradnju i ambiciozni „orbitalni šumski prsten“ oko grada.
PROČITJTE JOŠ:
Tirana uskoro dobija novo obeležje – Neboder od crvenog betona
ZigZag rizort: Arhitektura u skladu sa prirodom albanske obale
Tirana uskoro dobija novo obeležje – Tornjeve koji plešu
Boeri Tiranu opisuje kao jedan od najzanimljivijih i najkontroverznijih muzeja savremene arhitekture na svetu, grad u kojem se projekti rađaju i realizuju gotovo u realnom vremenu, pretvarajući ga u međunarodnu školu arhitekture na otvorenom.
Švajcarski arhitekta Christian Kerez upoređuje energiju današnje Albanije sa Kinom s početka 2000-ih, ističući da se vitalnost i promena osećaju u svakodnevnom životu, a ne samo na renderima.
Ono što je specifično, kaže, jeste činjenica da transformaciju u velikoj meri kurira sam vrh države, jer premijer lično prati velike i vidljive projekte. Takav pristup, uz otvorenost prema međunarodnim studijima, stvorio je atmosferu u kojoj arhitektura postaje nacionalni projekat, a ne samo građevinska delatnost.
Jedan od najprepoznatljivijih simbola ovog novog talasa je Pyramid of Tirana, brutalistički spomenik iz prošlosti koji je studio MVRDV pretvorio u živopisni centar za mlade i kulturu. Zgrada je sačuvana, ali i „ponovo aktivirana“ kroz šarene, penjalice nalik strukture sa učionicama za tehnologiju i javnim prostorima, pokazujući snagu adaptivne prenamene.
Isti studio potpisuje i Downtown One, visoku zgradu čije konzolne terase formiraju pikselizovanu mapu Albanije, dok Skanderbeg Building (uvodna ilustracija) i projekti oko centralnog trga referišu na istoriju i geografiju zemlje kroz savremeni izraz.
U gradu se istovremeno pojavljuju i projekti koji menjaju svakodnevicu i javni prostor. Blloku Cube Stefana Boerija unosi transparentnost i iridescentne površine u nekada zatvoreni kvart, danas epicentar kreativne ekonomije.
Potpuna transformacija centralnog gradskog trga dogodila se kroz projekat Skanderbeg Square studija 51N4E, gde je saobraćaj uklonjen, a prostor pretvoren u pešačku oazu namenjenu okupljanju, ceremonijama i sporijem gradskom ritmu.
Na mestu gde se spajaju sport, trgovina i zabava nalazi se Air Albania Stadium, delo studija Archea Associati, dok stambeni kompleks Magnet Residences studija Libeskind apstrahuje oblik albanskog orla u talasaste forme okružene zelenim površinama.
Novi kulturni kvart dobija snažan oslonac u projektu National Theatre koji potpisuje BIG, a čija forma u obliku leptir-mašne unosi dramatičan akcenat u gradsku strukturu.
Vizije vertikalnih naselja istražuje Hora Vertikale studija OODA, dok projekat Mount Tirana studija CEBRA planira da planinski profil zemlje prevede u visoku, nazubljenu siluetu koja bi mogla postati najviša građevina u državi.
Savremeni izložbeni prostor dobija skulpturalni karakter kroz Expo Albania Stivena Hola, dok studio Oppenheim Architecture razvija projekte New Boulevard Tower i Vlora Beach Tower, oslanjajući se na ideju „tihe monumentalnosti“ i poštovanja lokalnog konteksta.
Arhitekte ističu da ih privlači upravo otvorenost Albanije i mogućnost da se gradi u skladu sa pejzažom, a ne protiv njega, sa naglaskom na iskrenost materijala i prirodnu snagu mesta.
Ovakav razvoj ne dolazi bez izazova. Christian Kerez podseća da je lako napraviti atraktivan render, ali mnogo teže realizovati kompleksan projekat, zbog čega je otvorio kancelariju u Albaniji i provodi značajan deo vremena na terenu. Uprkos tome, uzlet ne jenjava.
Među ambicioznijim idejama je i Grand Ballroom studija MVRDV, sferna sportska arena obavijena stanovima koja spaja stanovanje, kulturu i zabavu u jedinstvenu kompoziciju.
Španski studio Bofill Taller de Arquitectura radi na projektima duž albanske rivijere i u prestonici, pristupajući svakom lokalitetu posebno i nastojeći da pronađe njegov jedinstveni duh, umesto da nameće prepoznatljiv potpis.
Takav pristup, uz snažnu podršku države i otvorenost prema eksperimentu, mnogi vide kao svojevrsno arhitektonsko „ponovno rođenje“ zemlje. Stefano Boeri Albaniju vidi kao laboratoriju najnaprednijih ideja savremene arhitekture, mesto gde se istovremeno uči i predaje.
