Koje sve vrste stakala postoje i koji tip odabrati

Šta je obično ili flot staklo, a šta je termoizolaciono staklo? Koje su prednosti niskoemisionih stakala i gde se najčešće primenjuju, a gde ih treba izbegavati? Koja je razlika u osobinama i primeni između kaljenog i laminiranog stakla?

Prilikom odabira prozorskih stakala, važno je razumeti njihove karakteristike kako biste izabrali opciju koja najbolje odgovara vašim potrebama. Na tržištu u Srbiji dostupni su različiti tipovi stakala, od osnovnih do visokotehnoloških, a svako ima svoje prednosti i primenu. U nastavku istražujemo glavne vrste prozorskih stakala i dajemo savete kako da napravite pravi izbor.

Obično (float) staklo

Obično staklo je osnovni i najčešće korišćen tip. Ima glatku površinu i prozirno je, ali ne pruža dodatnu izolaciju niti zaštitu od sunčevog zračenja. Pogodno je za unutrašnju upotrebu ili prostore gde izolacija nije prioritet.

Takođe, kako je u pitanju jedan sloj stakla, float staklo ima veoma skromnu zvučnoizolacionu sposobnost, pa se koristi samo za delimične pregrade između prostorija, vitrine, odnosno za pozicije koje ne zahtevaju ni termičku ni zvučnu izolaciju. Izrađuje se u debljinama od tri do 10 milimetara i dostupno je u praktično svim bojama.

Termoizolaciono (dvoslojno ili troslojno) staklo

Termoizolaciono staklo se sastoji od dva ili tri sloja stakla između kojih se nalazi inertni gas (poput argona) ili vakuum. Ova vrsta stakla smanjuje gubitak toplote zimi i sprečava prekomerno zagrevanje leti, što značajno doprinosi energetskoj efikasnosti doma.

PROČITAJTE JOŠ:

Da li se isplati ugradnja prozora sa trostrukim staklom

Idealno je kako za stambene objekte, tako i za poslovne prostore. Ovo je ujedno i najčešća opcija koja se ugrađuje na većinu savremenih prozora već decenijama, odnosno to su stakla koja uglavnom većina ima na svojim prozorima.

Niskoemisiono (Low-E) staklo

Low-E staklo ima specijalni premaz na bazi metala koji reflektuje toplotu nazad u prostoriju zimi, a leti je odbija napolje. Ovo staklo se često koristi u kombinaciji sa termoizolacionim staklom za postizanje maksimalne uštede energije.

PROČITAJTE JOŠ:

Niskoemisiona stakla – Kako rade i da li su vam potrebna

Ovo staklo omogućava prolazak svetlosti u prostoriju, ali sprečava da toplota napusti prostoriju. Na taj način se ostvaruju uštede u troškovima grejanja. Naravno, u pitanju su procenti koji neće značajno uticati ako na dva prozora na vašem stanu stavite niskoemisiona stakla.

Benefit ugradnje niskoemisionih stakala je samo na velikim staklenim površinama, kao što su, na primer, zastakljeni zidovi ili staklene fasade. Zavisno od klimatskog podneblja, niskoemisiona stakla treba izbegavati na južnoj i jugozapadnoj strani, kako ne bi dolazilo do pregrevanja prostora.

Kaljeno staklo

Kaljeno staklo je termički obrađeno kako bi postalo otpornije na udarce i visoke temperature. Zahvaljujući termičkoj obradi, odnosno zagrevanju i naglom hlađenju, kaljeno staklo dobija na čvrstini u poređenju sa standardnim staklom.

PROČITAJTE JOŠ:

Kaljeno staklo – Sve što je potrebno da znate

Još jedna od karakteristika kaljenog stakla je što kada se slomi, raspada se u sitne, neoštre komadiće, što ga čini sigurnim za upotrebu u područjima sa visokim rizikom od loma, poput balkonskih vrata, tuš kabina ili velikih staklenih površina.

Laminirano staklo

Laminirano staklo se sastoji od dva sloja između kojih je folija. Ovo staklo pruža visoku sigurnost jer čak i kada se razbije, delići ostaju pričvršćeni za foliju. Osim toga, nudi zaštitu od UV zračenja i smanjuje buku. Idealno je za prostore u blizini prometnih ulica ili za dodatnu sigurnost.

Laminirano staklo se često koristi i za staklene ograde na balkonima, jer u slučaju loma, staklo će ostati na mestu, a ograda će i dalje obavljati svoju funkciju. Kaljeno staklo stoga, na primer, nikako nije rešenje za ugradnju na staklene ograde.

Jedna od podvrsta laminiranog stakla je i sigurnosno staklo. U pitanju je staklo koje treba da pruži viši stepen protivprovalne sigurnosti. U slučaju loma, ovo staklo zahvaljujući višeslojnoj konstrukciji sa folijama ostane na mestu i na taj način onemogući ili bar oteža provalu u objekat.

Mat staklo

Mat staklo se koristi na mestima gde je potrebno propustiti svetlost, ali zadržati privatnost unutar prostora, kao što su, na primer, toaleti, pregradni paravani u poslovnim ili zdravstvenim prostorijama i slično.

Postoje razni nivoi prozirnosti, a označavaju se oznakama od jedan do pet, gde se broj pet odnosi na najviši nivo matiranosti, odnosno zamagljenosti.

Stakla sa mogućnošću samočišćenja

Kod ove vrste stakala površina je presvučena specijalnim hidrofilnim foto-katalitičkim slojem koji otežava zadržavanje nečistoća i pospešuje sposobnost samočišćenja stakla pod uticajem kiše. Ovaj tip stakala je idealan na pozicijama koje se teže održavaju, kao što su, na primer, krovni prozori na objektima kod kojih je pristup radi održavanja otežan.