Da li su kompaktne modularne cementare rešenje sa emisiju CO2
Za svakih 1.000 kilograma cementa koji se proizvede u svetu, 600 kilograma ugljen-dioksida se ispusti u atmosferu. Kada se tom podatku doda da je prošle godine svet proizveo oko 4,2 milijarde tona cementa, dolazi se do oko 8% ukupne emisije ugljen-dioksida
O ovom problemu je dugo razmišljao mladi naučnik Gurindera Nagru, još dok je bio student na Stenford univerzitetu. Po njegovim rečima zagađenje je samo jedan od problema, jer industrija cementa ima efekte daleko izvan klimatskih promena.
Po rečima Nagrua, kompanije koje kontrolišu snabdevanje cementom iz pozadine skoro upravljaju svetom. Ne kao naftna industrija, ali imaju mnogo moći. Izgradnja nove fabrike cementa košta milijardu dolara. Ako kompanija odluči da izgradi fabriku u zemlji u razvoju, ta kompanija ima kontrolu nad sudbinom i smerom te razvijajuće ekonomije.
PROČITAJTE JOŠ:
Kako industrija cementa teži da redukuje emisiju CO2
Da li je moguće proizvesti cement bez emisije ugljendioksida
Tako je, nakon završetka studija 2020. godine, Nagra osnovao kompaniju Furno. Cilj je bio jednostavan, ali ambiciozan – preokrenuti industriju cementa.
Mnoge zemlje u razvoju nisu u mogućnosti da finansiraju izgradnju nove fabrike ili privuku kompaniju da je izgrade, pa na kraju moraju da uvoze cement, plaćajući mnogo u tom procesu. U mnogim manje razvijenim državama zbog toga plaćaju više za cement nego u razvijenim ekonomijama, ponekad tri do četiri puta više od tržišne cene.
Manji troškovi – smanjen i tržišni monopol
Furno je našao odgovor u razvoju peći za cement koje su manje, efikasnije i fleksibilnije od ogromnih peći koje danas favorizuje industrija. Svaka jedinica može proizvesti manje od današnjih industrijskih standarda, ali obećava da će biti jeftinija za izgradnju i koristiti manje energije za rad.
Ovakve male peći u suprotnosti su sa trenutnim trendovima u industriji cementa, koja teži sve većim uređajima. Velike rotacione peći mogu smanjiti operativne troškove, ali su postale izuzetno velike što uzrokuje takođe velike troškove za izgradnju. Izgradnjom manjih peći moguće je smanjiti kapitalne izdatke, ali i smanjiti operativne troškove kroz energetsku efikasnost.
Gde je računica?
Evo I konkretne računice: Portland cement, najčešće korišćeni tip cementa, proizvodi se zagrevanjem minerala koji sadrže kalcijum, obično iz krečnjaka. Ti minerali se šalju kroz peć, gde se zagrevaju na više od 600 stepeni Celzijusa, gotovo uvek koristeći fosilna goriva.
Postoje i drugi koraci u modernoj cementnoj fabrici, ali ovo je najvažniji. Sirovine ulaze na jedan kraj peći, koja leži horizontalno, i guraju se kroz intenzivnu vatru do drugog kraja, gde izlaze kao klinker.
Danešnje peći nisu baš efikasne. Analiza jedna od standardnih cementara pokazala je da je samo oko 30% toplote u peći pokretalo proces kalcinacije; ostatak je bio izgubljen.
Jeftinije, ali i 70% efikasnije
Modularna Furno peć, s druge strane, mnogo je efikasnija, smanjujući emisiju iz fosilnih goriva za 70% ili više. To postiže pretvaranjem peći u vertikalnu, punjenjem sa sastojcima koji su samleveni na propisane dimenzije, a zatim puštanjem kroz nju sagorelog gasa (prirodni gas, biogas ili vodonik).
Variranjem količine gasa i kiseonika koji prolaze kroz vreli stub, Furno peć može kontrolisati gde se plamen javlja unutar peći, osiguravajući da više toplote pokreće proces kalcinacije, umesto da beži iz peći. Manje goriva znači manje zagađenja, a hvatanje ugljen-dioksida može dalje smanjiti emisije. Sirovine kontinuirano ulaze u vrh peći, a klinker izlazi na dnu.
Štaviše, jer plamen unutar peći može biti preciznije kontrolisan, postoji put ka korišćenju recikliranog cementa od starog betona, rekao je Nagra. Pošto je reciklirani cement već kalcinisan, peć ne bi trebala koristiti toliko goriva. I zato što su Furno peći manje, one bi mogle omogućiti proizvodnju cementa direktno na gradilištu.
Furno je već privukao pažnju kompanija za proizvodnju betona, koje trenutno moraju da kupuju cement od velikih kompanija. Modularne peći im nude šansu da steknu neku kontrolu nad svojim troškovima.
Foto: Freepik, Furno
