Giros – Jedini specijalitet u svetu brze hrane
Grčka kuhinja je jedna od najbogatijih i najzdravijih na svetu, iako možda nije najpoznatija. Šta nas onda toliko privlači kod girosa, njenog superpopularnog i nezdravog fast food specijaliteta
Ove godine mnogi će se zaputiti u Grčku da tamo provedu godišnji odmor. Povoljne cene, prelepe plaže, prijatni domaćini… Sve su to razlozi da se mnogi od nas svake godine zapute na jug. A šta je najvažnija sporedna stvar kada je Grčka u pitanju? Giros, naravno! Tih desetak dana su posebna prilika da sebi daju malo oduška svi oni koji su na dijetama, koji su se baš za to more izgladnjivali mesecima. Odavno u girosu može da se uživa i u Beogradu, pa i u mnogim gradovima širom Srbije, ali kada vam je poslednji put tako nešto palo na pamet? Svi čekamo da „taj“ giros potražimo kod „doktora“ ili „obeliksa“, zavisno u kom grčkom gradiću planirate da provedete godišnji odmor. Šta se krije u tom jeftinom uličnom specijalitetu? Ništa posebno, što važi za svaki veliki specijalitet. Malo mesa, malo povrća, neki sos, i sve to nespretno umotano u parče testa, tako da vam ispada ako pokušate da jedete dok šetate.
Odakle potiče giros? Kao i za većinu pojava na ovim našim prostorima, ako krenemo da „kopamo“ kroz istoriju dovoljno daleko tražeći njihovo poreklo, na kraju dolazimo do drevne Mesopotamije. Tamo je nastalo i prvo klinasto pismo, pa onda ni ne treba da nas čudi da su na kamenu ispekli i prvo parče testa, ubacili u njega to što im se našlo pri ruci, umotali i eto – neka neko kaže da to nije prvi giros. Slična jela postoje i u Turskoj, pa na kraju zaista nije moguće utvrditi čiji je giros specijalitet zapravo.
A ovaj naš, ili bolje da kažemo, grčki giros? Njegovo ime potiče od grčke reči „gyro“, što znači okretanje. Jasno je da se misli na valjak napravljen od mesa koji se lagano okreće i peče na vatri. Kuvar tokom pečenja stalno odseca tanke mesne rezance, tako da u svakom zalogaju imate onaj slastan ukus pečene korice koja se uhvatila na direktnoj vatri. Nije zdravo, ali jeste ukusno. Po pravilu, giros može da se pravi od svinjskog, goveđeg, pilećeg, jagnjećeg mesa, ili njihove kombinacije, iako mi u Grčkoj možemo uglavnom da biramo između svinjskog ili pilećeg. Malo paradajza, caciki salate, krompira… I magija može da počne. Samo nemojte u giros da stavljate kečap. On služi da se spasava šta se spasiti može, da se popravi loše jelo. Kod girosa nema šta da se popravlja.
Otkud giros u Grčkoj?
Nezvanično, giros kakav danas poznajemo je u Grčku stigao dvadesetih godina prošlog veka, a donele su ga brojne izbeglice sa prostora današnje Turske. Ali, ista „predanja“ kažu da su najbolji majstori zapravo bili Jermeni. Priča je komplikovana, ali srećom i nevažna. Kako god bilo, ti ljudi su se nastanili u Grčkoj (o čemu većina nas konstantno mašta) i počeli nečim da se bave. Oni koji su se opredelili za ugostiteljstvo su zapravo kreirali ono što danas mi nazivamo giros.
Pročitajte još:
Šest saveta za savršen roštilj
Grčka kuhinja – Gastronomska baza Evrope
