Bojler stalno uključen ili samo tokom jeftine struje? Šta se više isplati i kolika je razlika

Da li je ekonomičnije da bojler neprekidno održava temperaturu vode ili da ga uključujemo samo noću, kada je struja četiri puta jeftinija? Napravili smo računicu za bojler od 80 litara, koristeći aktuelne cene električne energije u Srbiji. Rezultati pokazuju koliko novca može da se uštedi mesečno, ali i zašto najjeftinije rešenje nije uvek najpraktičnije

Bojler je jedan od većih potrošača električne energije u domaćinstvu, a pitanje da li ga treba stalno držati uključenim ili zagrevati vodu isključivo tokom jeftine struje izaziva brojne rasprave. Jedni tvrde da bojler najviše troši kada zagreva potpuno hladnu vodu, dok drugi smatraju da je svako njegovo uključivanje tokom skupe tarife nepotreban trošak.

Odgovor je prilično jednostavan: ako količina tople vode zagrejane tokom noći može da zadovolji potrebe domaćinstva, korišćenje isključivo jeftine struje gotovo uvek je finansijski povoljnije. Međutim, koliko se zapravo može uštedeti?

Koliko struje mesečno troši bojler od 80 litara?

Za primer ćemo uzeti standardni električni bojler zapremine 80 litara, sa grejačem snage 2 kW. Kada njegov grejač radi jedan sat, potroši 2 kWh električne energije.

Za zagrevanje 80 litara hladne vode sa približno 15 na 60 stepeni potrebno je oko 4,2 kWh električne energije, ne računajući dodatne toplotne gubitke.

Naravno, bojler ne zagreva svaki dan potpuno hladnu vodu. Potrošnja zavisi od toga koliko se članova domaćinstva tušira, koliko vode koriste i koliko je bojler dobro izolovan.

Za potrebe naše računice pretpostavićemo da bojler, uključujući održavanje temperature vode, mesečno potroši 120 kWh električne energije, odnosno prosečno 4 kWh dnevno. To odgovara približno dva sata rada grejača snage 2 kW dnevno i predstavlja primer umerene potrošnje.

Koliko košta ako bojler radi samo tokom jeftine struje?

Prema važećem cenovniku Elektroprivrede Srbije, u zelenoj zoni potrošnje jedan kilovat-sat tokom više tarife košta približno 9,61 dinar, dok je tokom niže tarife cena samo 2,40 dinara. Navedene cene su bez akcize i PDV-a.

Ako naš bojler svih 120 kWh mesečno potroši tokom niže tarife, trošak električne energije iznosi oko 288 dinara mesečno, bez poreza i ostalih stavki računa.

A šta se dešava ako bojler ostavimo stalno uključenim?

U tom slučaju termostat automatski uključuje grejač kada temperatura vode padne. Bojler, dakle, ne troši struju neprekidno, već povremeno dogreva vodu.

Pretpostavimo da od ukupnih 120 kWh tokom meseca potroši 80 kWh u skupoj i 40 kWh u jeftinoj tarifi. Prema istom cenovniku, trošak električne energije tada iznosi približno 865 dinara mesečno.

To znači da bi prelazak na zagrevanje isključivo tokom jeftine struje u ovom primeru donosio uštedu od oko 750 dinara mesečno, odnosno oko 9.000 dinara godišnje.

Važno je naglasiti da je ovo ilustrativna računica sa jednakom ukupnom potrošnjom električne energije u oba režima, a ne rezultat merenja konkretnog bojlera.

U plavoj zoni ušteda je još veća

Prethodna računica odnosi se na zelenu zonu, koja obuhvata mesečnu potrošnju domaćinstva do 350 kWh u obračunskom periodu od 30 dana.

Međutim, mnoga domaćinstva prelaze tu granicu, pa se deo električne energije obračunava u plavoj zoni, gde je cena kilovat-sata viša.

U plavoj zoni skupa struja košta približno 14,42 dinara, a jeftina 3,61 dinar po kilovat-satu, bez poreza.

Ako ponovimo našu računicu sa 120 kWh i posmatramo ih po cenama plave zone, mesečni trošak iznosi oko 433 dinara kada se sva energija potroši noću, odnosno oko 1.298 dinara kada se 80 kWh potroši danju, a 40 kWh noću.

Razlika je približno 865 dinara bez poreza, odnosno oko 1.100 dinara sa akcizom i PDV-om.

Da li bojler troši više kada mora ponovo da zagreje hladnu vodu?

Često se može čuti tvrdnja da je ekonomičnije bojler ostaviti stalno uključenim jer troši mnogo više struje kada mora da zagreje potpuno hladnu vodu.

To nije sasvim tačno. Grejač snage 2 kW troši približno istu količinu električne energije po satu rada bez obzira na to da li zagreva hladnu vodu ili dogreva već toplu. Razlika je u tome koliko dugo mora da radi.

PROČITAJTE JOŠ:

U koliko sati tačno počinje „jeftina struja“?

Da li se solarni bojler isplati u Srbiji? Evo koliko možete da uštedite i kada se investicija vraća

Klima radi ceo dan? Evo kako da stan bude hladan, a račun za struju nizak

Bojler koji stalno održava visoku temperaturu takođe neprekidno gubi određenu količinu toplote kroz izolaciju, pa grejač mora povremeno da nadoknađuje te gubitke.

Ako se voda zagreva samo jednom dnevno, prosečna temperatura u kazanu tokom ostatka dana može biti niža, a samim tim i toplotni gubici nešto manji.

Ipak, najveća finansijska prednost noćnog zagrevanja nije nužno velika razlika u broju potrošenih kilovat-sati, već činjenica da se ista količina električne energije plaća četiri puta jeftinije.

Kada je bolje da bojler ostane stalno uključen?

Iako zagrevanje tokom jeftine struje donosi uštedu, ono nije idealno za svako domaćinstvo.

Ako u stanu žive jedna ili dve osobe, a bojler ima kapacitet od 80 litara, često je moguće da voda zagrejana tokom noći bude dovoljna za veći deo narednog dana.

Međutim, u četvoročlanoj porodici, gde se više osoba tušira i topla voda se koristi tokom celog dana, situacija je drugačija. Ako se sadržaj bojlera potroši već ujutru ili popodne, ponovno zagrevanje tokom dana postaje neophodno.

U takvim slučajevima praktičnije je ostaviti bojler uključenim, prepustiti termostatu da održava temperaturu i prihvatiti nešto veći trošak električne energije.

Zato i proizvođači bojlera ističu da najekonomičniji način korišćenja zavisi od navika ukućana i dnevne potrošnje tople vode.

Kako dodatno smanjiti potrošnju bojlera?

Pored korišćenja jeftine struje, važnu ulogu ima i podešena temperatura vode. Preterano visoka temperatura povećava toplotne gubitke, ali vodu ne treba držati ni suviše hladnom zbog higijenske bezbednosti. Temperatura oko 60 stepeni predstavlja razuman izbor za mnoge klasične akumulacione bojlere.

Takođe, kvalitetna izolacija bojlera direktno utiče na količinu energije potrebnu za održavanje temperature. Stariji i loše izolovani modeli mogu imati primetno veće gubitke.

Za domaćinstva koja žele da bojler automatski koriste tokom niže tarife, praktično rešenje može biti odgovarajući uklopni sat ili programabilni regulator, uz pravilnu ugradnju od strane električara.

Treba imati na umu i da zbog električne bezbednosti proizvođači preporučuju isključivanje bojlera pre tuširanja.

Zaključak je jednostavan: zagrevanje bojlera samo tokom jeftine struje može doneti uštedu od nekoliko stotina do preko hiljadu dinara mesečno, zavisno od potrošnje i tarifne zone.

Ako topla voda zagrejana tokom noći zadovoljava potrebe ukućana, nema mnogo razloga da se dogreva po četiri puta višoj ceni. Za domaćinstva sa velikom dnevnom potrošnjom, međutim, komfor stalno dostupne tople vode često je važniji od navedene uštede.