Grejete stan od 50 kvadrata na struju? Mesečni račun može da premaši 34.000 dinara, ali postoji mnogo jeftinije rešenje

Grejanje na struju mnogima je najjednostavnije rešenje, ali tokom hladnih zimskih meseci račun može neprijatno da iznenadi. Izračunali smo koliko košta grejanje stana od 50 kvadrata uz novu granicu crvene zone od 1.200 kWh. Razlike su ogromne, jer klasični električni radijatori mogu napraviti račun veći od 34.000 dinara, dok bi kvalitetna inverter klima u istim uslovima mogla da smanji taj iznos za više od 20.000 dinara

Kada je reč o grejanju na struju, jedna od najvećih prednosti je jednostavnost. Nema kupovine ogreva, skladištenja, čišćenja kotla ili održavanja dimnjaka. Dovoljno je podesiti termostat i prostorija se zagreva. Međutim, kada stignu računi za decembar ili januar, takva udobnost može imati prilično visoku cenu.

Situaciju je dodatno zakomplikovalo pomeranje granice crvene zone sa nekadašnjih 1.600 na 1.200 kilovat-sati, koje se primenjuje od oktobra 2025. godine. To znači da domaćinstva koja se greju električnim radijatorima, grejalicama ili električnim kotlovima znatno lakše ulaze u najskuplju zonu potrošnje.

Ipak, postoji nešto što mnogi zaboravljaju. Nije svako grejanje na električnu energiju jednako skupo. Naprotiv, izbor uređaja može toliko da utiče na potrošnju da se razlika na mesečnom računu meri desetinama hiljada dinara.

Da bismo videli koliko grejanje na struju zaista može da košta, napravili smo konkretnu računicu za stan površine 50 kvadratnih metara, koristeći važeće cene električne energije u Srbiji.

Koliko struje je potrebno za grejanje 50 kvadrata?

Za zagrevanje prosečno izolovanog stambenog prostora potrebno je oko 150 kWh toplotne energije po kvadratnom metru tokom grejne sezone od 180 dana. U toj računici podrazumeva se održavanje temperature od 20 stepeni tokom 16 sati dnevno.

Ako ovu procenu primenimo na stan od 50 kvadrata, dolazimo do približno 7.500 kWh toplotne energije tokom cele grejne sezone. Kada se potrošnja pojednostavljeno raspodeli na šest meseci, dobija se prosek od oko 1.250 kWh mesečno.

Kod klasičnih električnih radijatora, uključujući i popularne norveške radijatore, približno toliko električne energije potrebno je za proizvodnju navedene količine toplote. Isti princip važi za električne kotlove i druge sisteme koji toplotu proizvode direktnim električnim otporom.

Naravno, to ne znači da će potrošnja svakog meseca biti identična. Tokom blažih jesenjih dana može biti znatno manja, dok u januaru, pri niskim spoljnim temperaturama, može premašiti navedeni prosek.

Međutim, u računicu treba uključiti još nešto što se često zaboravlja. Struja se ne koristi samo za grejanje.

Frižider, zamrzivač, bojler, električni šporet, mašina za veš i ostali kućni uređaji nastavljaju da troše električnu energiju i tokom zime. Ako pretpostavimo da jedno domaćinstvo za sve ostale potrebe troši oko 500 kWh mesečno, ukupna potrošnja u našem primeru dostiže 1.750 kWh. To je čak 550 kWh preko granice crvene zone!

Koliki će biti račun za struju?

Prema važećem EPS cenovniku, kod dvotarifnog brojila jedan kilovat-sat u višoj tarifi košta približno 9,61 dinar u zelenoj, 14,42 dinara u plavoj i čak 28,84 dinara u crvenoj zoni. To su cene bez akcize i PDV-a.

Za našu računicu pretpostavili smo da domaćinstvo 70 odsto električne energije potroši u višoj, a 30 odsto u nižoj tarifi. Posmatran je obračunski period od 30 dana, sa obračunskom snagom od 11,04 kW, bez popusta za plaćanje računa. U ukupne iznose uključeni su i uobičajeni fiksni troškovi, naknade, akciza, PDV i taksa za javni medijski servis.

Ako domaćinstvo potroši 500 kWh mesečno za uobičajene potrebe, bez električnog grejanja, račun bi u našem modelu iznosio približno 7.500 dinara.

U slučaju da za grejanje potroši dodatnih 700 kWh, ukupna mesečna potrošnja dostiže 1.200 kWh, a račun raste na približno 18.300 dinara.

Međutim, ako grejanje potroši 1.000 kWh, ukupna potrošnja dostiže 1.500 kWh i račun raste na približno 27.300 dinara.

Konačno, ako za grejanje bude potrebno 1.250 kWh, koliko iznosi naš pojednostavljeni mesečni prosek za stan od 50 kvadrata, ukupna potrošnja dostiže 1.750 kWh. Tada račun iznosi približno 34.700 dinara!

Važno je naglasiti da poslednji iznos predstavlja kompletan račun domaćinstva, a ne samo trošak grejanja. U poređenju sa računom od oko 7.500 dinara bez grejanja, dodatni trošak zbog zagrevanja stana iznosi približno 27.200 dinara mesečno.

Ovo su ilustrativni proračuni, a ne prognoza računa za svaki stan. Konačan iznos zavisi od stvarne potrošnje, odnosa više i niže tarife, obračunske snage, broja dana između očitavanja i ostvarenih popusta.

Zašto crvena zona toliko povećava troškove?

Jedan od razloga za visoke račune jeste način na koji se obračunava električna energija.

Za standardni obračunski period od 30 dana, prvih 350 kWh pripada zelenoj zoni, narednih 850 kWh plavoj, a potrošnja preko ukupno 1.200 kWh ulazi u crvenu zonu.

Važno je znati da se prelaskom granice ne obračunava celokupna potrošnja po najskupljoj tarifi. Samo kilovat-sati iznad granice ulaze u crvenu zonu.

PROČITAJTE JOŠ:

Norveški radijatori ili TA peći i kako izbeći “crvenu zonu”

Norveški radijatori – Evo u kom slučaju se isplati njihova ugradnja

Kako smanjiti račun za struju – Pet zlatnih pravila

Ipak, razlika u ceni je velika. Kilovat-sat u crvenoj zoni košta dvostruko više nego u plavoj zoni, pa nekoliko stotina dodatnih kilovat-sati može ozbiljno da poveća račun.

Koliko je značajno pomeranje granice sa 1.600 na 1.200 kWh pokazuje i naš primer domaćinstva koje mesečno troši 1.750 kWh.

Kada bismo na istu potrošnju i iste današnje cene hipotetički primenili staru granicu od 1.600 kWh, račun bi iznosio približno 29.000 dinara. Sa sadašnjom granicom od 1.200 kWh dobijamo približno 34.700 dinara.

Razlika je oko 5.800 dinara mesečno, samo zbog drugačijeg raspoređivanja potrošnje između plave i crvene zone. Ovo je poređenje dve granice prema istom cenovniku, a ne poređenje stvarnih računa iz različitih godina.

Inverter klima potpuno menja računicu: Umesto 34.700, račun može biti oko 14.000 dinara

Međutim, sve prethodne računice odnose se na klasične električne sisteme grejanja. Situacija može biti potpuno drugačija ako se stan greje kvalitetnim inverter klima uređajem.

Za razliku od električnih radijatora, koji direktno pretvaraju električnu energiju u toplotu, inverter klima funkcioniše kao toplotna pumpa. Ona toplotu preuzima iz spoljnog vazduha i prenosi je u unutrašnji prostor. Zahvaljujući takvom principu rada, za svaki potrošeni kilovat-sat električne energije može obezbediti približno tri kilovat-sata toplote, a u povoljnim uslovima i više.

Drugim rečima, za istu količinu toplote inverter klima može da potroši približno tri puta manje električne energije od klasičnog električnog radijatora.

A sada dolazimo do najzanimljivijeg dela naše računice. Za zagrevanje stana od 50 kvadrata, prema prethodno navedenoj proceni, potrebno je prosečno oko 1.250 kWh toplote mesečno. Ako taj stan grejemo klasičnim električnim radijatorima, za proizvodnju te toplote potrebno je približno 1.250 kWh električne energije.

Međutim, kvalitetna inverter klima, pod pretpostavkom da tokom posmatranog perioda ostvaruje prosečan koeficijent efikasnosti 3, istu količinu toplote može da obezbedi uz potrošnju od svega oko 417 kWh električne energije.

Ako tome dodamo još 500 kWh koje domaćinstvo troši za ostale potrebe, ukupna mesečna potrošnja iznosila bi približno 917 kWh.

PROČITAJTE JOŠ:

Koja snaga klima uređaja je potrebna za grejanje koje kvadrature

Koliko struje troši inverter klima i koliko može da uštedi

Klima kaplje iz spoljašnje jedinice kad greje – Da li je to normalno ili znak kvara?

Prema istim cenama i pretpostavkama koje smo koristili u prethodnoj računici, kompletan mesečni račun za struju tada bi iznosio približno 13.900 dinara, umesto 34.700 dinara!

Dakle, razlika je oko 20.800 dinara za samo jedan mesec, pri istoj količini toplote isporučene stanu.

Još jedna velika prednost inverter klime jeste to što u našem primeru domaćinstvo potpuno izbegava ulazak u crvenu zonu. Zahvaljujući tome, ušteda na računu može biti posebno velika, jer smanjenje potrošnje istovremeno znači i izbegavanje najskupljih kilovat-sati.

Naravno, potrebno je naglasiti da inverter klima neće u svakom trenutku ostvarivati tri puta veću efikasnost. Kada spoljašnja temperatura značajno padne, njena efikasnost se po pravilu smanjuje. Takođe, jedna klima ne mora biti dovoljna da ravnomerno zagreje sve prostorije stana, posebno ako su one međusobno odvojene hodnicima i vratima.

Zbog toga je z ovakvu uštedu neophodno da sistem klima uređaja bude odgovarajuće dimenzionisan i da zaista može da obezbedi potrebnu količinu toplote u svim prostorijama. U nekim stanovima biće potrebne dve unutrašnje jedinice ili drugi način raspodele toplote.

Ipak, računica jasno pokazuje da grejanje na električnu energiju ne mora automatski da bude skupo. Presudno je na koji način se ta energija koristi.