Cena peleta je 45.000 dinara: Izračunali smo koliko košta grejanje kuće i šta je jeftinije
Cena peleta u Srbiji dostigla je 45.000 dinara po toni. Izračunali smo koliko košta grejanje kuće od 100 kvadrata na pelet, prirodni gas i inverter klime i proverili koji način grejanja je najisplativiji ove zime
Cene peleta u Srbiji dostigle su nivo koji ozbiljno dovodi u pitanje isplativost ovog nekada veoma popularnog energenta. Tona trenutno košta oko 45.000 dinara, a na pojedinim stovarištima i više od 50.000 dinara. Zato smo odlučili da proverimo koliko zaista košta jedna grejna sezona na pelet i da li je možda došlo vreme za prelazak na prirodni gas ili inverter klima-uređaje.
Koliko košta grejanje na pelet za kuću od 100 kvadrata?
Da bi poređenje bilo realno, uzećemo primer porodične kuće površine 100 kvadratnih metara, sa prosečnom izolacijom kakva se često sreće u Srbiji. To podrazumeva demit fasadu sa pet centimetara stiropora i PVC stolariju. Dakle, nije reč o savremeno izolovanoj, energetski visoko efikasnoj kući, ali ni o objektu bez ikakve termoizolacije. Dakle, trenutni standard u Srbiji.
Za potrebe analize pretpostavićemo da se cela kuća zagreva na približno 20 stepeni, oko 16 sati dnevno, tokom 180 dana grejne sezone.
Za takvu kuću potrebno je približno 4,2 tone peleta tokom jedne grejne sezone, pod uslovom da se koristi odgovarajući kotao sa efikasnošću od oko 80 odsto.
PROČITAJTE JOŠ:
Gas ili pelet – Šta je danas bolji izbor za grejanje kuće?
Šta je agro pelet i može li da se koristi umesto drvenog peleta
Po ceni od 45.000 dinara za tonu, dolazimo do iznosa od približno 190.000 dinara za jednu grejnu sezonu. To je ozbiljan izdatak, posebno ako se zna da smo računali samo cenu energenta, bez troškova održavanja kotla, čišćenja i električne energije koju sistem troši tokom rada.
Naravno, kuća sa boljom izolacijom može da potroši manje peleta, dok kod objekata sa većim toplotnim gubicima potrošnja može biti znatno veća.
Koliko bi koštalo grejanje iste kuće na prirodni gas?
Sada zamislimo da se vlasnik iste kuće odluči da kotao na pelet zameni gasnim kotlom. Pretpostavićemo da u ulici već postoji gasovod i da je priključenje tehnički moguće.
Prema cenama prirodnog gasa koje je Agencija za energetiku koristila u analizi za grejnu sezonu 2026/2027, za zagrevanje iste površine potrebno je izdvojiti približno 100.000 dinara tokom jedne sezone.
To znači da je grejanje na prirodni gas, u našem primeru, gotovo dvostruko jeftinije od grejanja na pelet.
Uz eventualne fiksne troškove i razlike između snabdevača, konačan iznos može biti nešto veći. Ipak, razlika je dovoljno velika da gas u ovom trenutku predstavlja znatno ekonomičnije rešenje.
Prednost je i to što se postojeća instalacija centralnog grejanja, odnosno radijatori i cevovodi, uglavnom mogu zadržati. Naravno, potrebno je uračunati nabavku i ugradnju gasnog kotla, priključak i eventualne izmene instalacije, što može predstavljati značajnu početnu investiciju.
A šta ako pelet zamenimo inverter klima-uređajima?
Druga mogućnost je potpuno drugačiji koncept grejanja. Umesto jednog kotla koji zagreva vodu u radijatorima, kuću bi zagrevala dva ili tri odgovarajuće dimenzionisana inverter klima-uređaja.
Njihova najveća prednost je efikasnost. Za razliku od običnih električnih grejalica, inverter klima može da isporuči približno tri kilovat-sata toplote za jedan potrošeni kilovat-sat električne energije, posmatrano kao konzervativan prosek tokom grejne sezone. Takođe, tokom letnjih meseci ovaj sistem može da se koristi za klimatizaciju.
Prema našoj proceni, za zagrevanje posmatrane kuće bilo bi potrebno oko 5.000 kilovat-sati električne energije tokom cele zime.
Kada se ta potrošnja obračuna prema važećim tarifama EPS-a, uz pretpostavku da domaćinstvo i bez grejanja troši oko 400 kilovat-sati mesečno, trošak grejanja inverter klimama mogao bi da iznosi približno 90.000 do 105.000 dinara po sezoni.
U ovu procenu uračunat je i uticaj skupljih tarifnih zona, uključujući mogućnost ulaska u crvenu zonu tokom najhladnijih meseci. Reč je o dodatnom trošku struje za grejanje, a ne o ukupnom računu domaćinstva.
Dakle, inverter klime bi mogle da obezbede grejanje za približno polovinu novca potrebnog za pelet.
PROČITAJTE JOŠ:
Kako se pravilno održava kotao na pelet i zašto je to važno
Koja je razlika između A1 i A2 klase kvaliteta peleta?
Ipak, postoji važna razlika. Dok centralno grejanje preko radijatora ravnomerno zagreva prostorije, kod inverter klima raspored prostorija i položaj unutrašnjih jedinica imaju veliki značaj. Kod kuće sa više odvojenih soba, naročito ako ima dva sprata, dve ili tri klime neće uvek biti dovoljne za podjednako kvalitetno grejanje svih prostorija.
Da li se onda više isplati grejanje na pelet?
Naša računica pokazuje da bi grejanje prosečno izolovane kuće od 100 kvadratnih metara, po sadašnjim cenama, moglo da košta oko 190.000 dinara na pelet, približno 100.000 dinara na prirodni gas i oko 90.000 do 105.000 dinara pomoću inverter klima.
Razlika u ceni može dostići gotovo 100.000 dinara za samo jednu grejnu sezonu.
To ne znači da bi svi vlasnici kotlova na pelet trebalo odmah da pređu na drugi energent. Ukoliko su pelet nabavili tokom leta po znatno nižoj ceni, računica može biti drugačija. Takođe, zamena postojećeg sistema grejanja zahteva ulaganje koje se ne može zanemariti.
Međutim, ako cena peleta ostane na sadašnjem nivou, njegova nekadašnja reputacija ekonomičnog energenta biće sve teže opravdana.
Pelet i dalje ima svoje prednosti, pre svega mogućnost automatizovanog centralnog grejanja bez priključka na gasovod. Ali po ceni od 45.000 dinara za tonu, njegova isplativost u odnosu na prirodni gas i inverter klime ozbiljno je dovedena u pitanje.
