Da li ćemo u budućnosti živeti u eko kućama od gljiva?
Kako nastaje građevinski materijal na bazi gljiva? Koje su njegove najveće prednosti kada su ekološki aspekti u pitanju? Šta su nedostaci građevinskog materijala od micelijuma i šta su glavne kočnice do početka masovne primene?
U svetu koji se sve više suočava sa posledicama klimatskih promena, pitanje održive gradnje postaje jedno od najvažnijih izazova arhitekture i građevinske industrije. Među najneobičnijim, ali i najinovativnijim rešenjima koja se danas istražuju nalazi se i – gljiva.
Tačnije, njeno nevidljivo podzemno telo, micelijum, koji pokazuje zadivljujuće osobine kao građevinski materijal. Nije reč o naučnoj fantastici, već o stvarnim projektima koji već niču u pojedinim delovima sveta.
Šta je micelijum i kako može postati kuća
Micelijum je mreža tankih vlakana koja se širi pod zemljom, funkcioniše kao koren gljive i ima sposobnost da preradi organski otpad, kao što su drvena piljevina, slama ili ljuske od žitarica.
Kada se uzgaja u odgovarajućim uslovima – unutar kalupa i bez svetlosti – micelijum spaja te čestice u čvrstu masu. Posle nekoliko dana rasta, materijal se suši kako bi se zaustavio dalji razvoj i time dobija gotov, lagan, izdržljiv i 100% biorazgradiv građevinski element.
Ovakvi materijali se već koriste za pravljenje izolacionih panela, cigli, pa čak i nameštaja. U zavisnosti od procesa, mogu biti mekani poput sunđera ili čvrsti kao drvo. Njihova najveća prednost, pored održivosti, jeste mogućnost da se uzgajaju lokalno, uz minimalnu potrošnju energije i bez toksičnih otpada.
Emisije izgradnje – nevidljivi zagađivač
Tradicionalni građevinski materijali, poput betona i čelika, odgovorni su za ogroman deo globalnih emisija ugljen-dioksida. Na primer, cementna industrija sama proizvodi više od 8% ukupnih emisija CO₂ na planeti.
S druge strane, micelijum ne samo da ne emituje ugljen-dioksid, već ga tokom rasta i apsorbuje iz atmosfere. Drugim rečima, kuća napravljena od micelijuma mogla bi da bude “negativna na ugljenik”, što znači da više ugljen-dioksida uklanja nego što ga proizvodi.
Jedno istraživanje pokazalo je da kilogram micelijuma može “zarobiti” oko 0,8 kilograma CO₂, dok proizvodnja jednog kilograma betona emituje skoro isti iznos ugljen-dioksida. Ovo micelijum postavlja kao jedan od najzelenijih građevinskih materijala u nastajanju.
Eksperimenti širom sveta
U Namibiji je nedavno pokrenut pionirski projekat pod nazivom MycoHab – vrsta eksperimentalne građevine nastale kombinovanjem invazivnog rastinja i gljiva. Ovaj materijal prvo služi za uzgoj jestivih gljiva, a nakon toga se iskorišćava za gradnju. Dakle, u jednoj proizvodnoj liniji dobija se i hrana i građevinski materijal, uz istovremeno uklanjanje problematične vegetacije koja narušava ekosistem. Projekat je još uvek eksperimentalan, ali pokazuje potencijal za primenu u siromašnijim područjima sveta.
U Evropi i Americi, pojedini startapi već razvijaju proizvode od micelijuma kao što su izolacioni paneli otporni na vatru, zvučnu izolaciju, pa čak i nameštaj i dizajnerske predmete. Značajna prednost ovih proizvoda jeste što se, kada im istekne vek trajanja, mogu kompostirati bez zagađivanja životne sredine.
Kuće koje se popravljaju same
Micelijum nije samo statičan materijal. Istraživači na više univerziteta rade na razvoju tzv. “živih građevinskih materijala” koji imaju sposobnost da se regenerišu. Ako dođe do oštećenja zida, dovoljno je da se doda malo vlage i hranljivih materija – i micelijum počinje da raste i sam popunjava pukotine. Ovakva svojstva otvaraju potpuno novu dimenziju u gradnji, jer bi održavanje postalo gotovo automatsko.
PROČITAJTE JOŠ:
Da li su ekološki građevinski blokovi od šećerne trske budućnost?
Novi građevinski materijali nastali od drvenog otpada
Cigla proizvedena bez pečenja smanjuje emisiju CO2
Zanimljivo je da i NASA istražuje mogućnosti korišćenja micelijuma za gradnju baza na Marsu i Mesecu. Ideja je da se u sterilnim uslovima gaji micelijum koji bi mogao da koristi lokalno tlo kao hranljivu podlogu, a potom raste u strukture koje bi služile kao zaštita astronautima.
Izazovi na putu do masovne upotrebe
Ipak, gradnja od micelijuma još uvek je daleko od široke primene. Jedan od glavnih problema je standardizacija – nedostatak propisa, testova otpornosti i zakonskih normi otežava njihovu upotrebu u stvarnim građevinskim projektima.
Takođe, proizvodnja u većim količinama zahteva preciznu kontrolu temperature, vlage i sterilnosti, što dodatno povećava troškove u poređenju sa klasičnim materijalima.
Još jedan izazov je trajnost. Iako se micelijumski blokovi mogu dodatno tretirati da bi bili otporniji na vlagu, insekata i gljivične bolesti, njihova dugoročna stabilnost još uvek nije u potpunosti ispitana.
Da li ćemo zaista živeti u gljivastim kućama?
Moguće je da kuće napravljene isključivo od micelijuma neće uskoro biti pravilo, ali je izvesno da će micelijum postati deo šire palete ekoloških materijala u budućnosti.
Njegova primena u izolaciji, unutrašnjim oblogama, nameštaju i dekoraciji već je realnost, a kako tehnologija napreduje, mogli bismo uskoro videti i prve gradske četvrti s kućama koje „dišu“ i rastu.
