Otkud vlaga u potkrovlju i kako je se rešiti
Tokom zimskih meseci jedan od najvećih problema je pojava vlage i buđi na zidovma. Potpuno je jasno zašto se vlaga javlja u starijim prizemnim objektima, ali čest slučaj je da se problemi sa vlagom javljaju i u potkrovljima, a da pritom ne dolazi do prokišnjavanja. Zbog čega se dešava ovaj problem i kako ga otkloniti, saznajte u ovom tekstu
Pojava vlage ne samo u potkrovljima, već i u standardnim stanovima, danas je mnogo aktuelnija nego pre dvadesetak godina. Razlog je taj što danas ekonomski standard predstaljajuju kvalitetni PVC prozori sa vrhunskim zaptivanjem, dok su nekada prozori bili drveni, sa daleko lošijom hermetičnošću. Ovaj boljitak kvaliteta u ovom slučaju može da doprinese povećanoj koncentraciji vlage. Naime, nekada su se stanovi “prirodnim” putem konstantno pomalo provetravali kroz lošu stolariju, pa je i pojava kondenzacije bila manji problem. Nije retkost da se ljudi na pojavu buđi i vlage žale prve zime po ugradnji novih prozora, posebno u stanovima u potkrovlju. O tome kako se pravilno vrši provetravanje stanova sa kvalitetnim aluminijumskim ili PVC prozorima, više možete da saznate OVDE.
Kako vlaga stiže do potkrovlja
Vlaga u potkrovlje stiže na najrazličitije načine. Tu su kuvanje, pranje i sušenje veša, sam boravak ljudi… Možda zvuči pomalo neverovatno, ali kod starijih objekata vlaga do potkrovlja može da stigne čak iz temelja. Ukoliko su zidovi stari, ili hidro izolacija nije urađena kako treba, vlaga će kroz zidove kapilarnim putem da stigne čak do potkrovlja. Problem može da pogorša i to ako je objekat spolja izolovan stiroporom. Ovaj izolacioni materijal ne propušta vlagu, tako da vlaga koja uđe u zidove nikako ne može da nađe svoj put napolje. Ona će kapilarnim putem da stigne do potkrovlja, a i ako negde usput ispari, opet će ostatati u kući, jer stiropor oko kuće formira hermetičnu opnu. Kroz otvore u plafonima koji služe za komunikaciju između spratova vlaga će opet pronaći put prema potkrovlju, gde će se na kraju pojaviti u nekom obliku.
Kako je potkrovlje najdelikatniji deo kuće kada je izolacija u pitanju, u njemu će se najverovatnije vlaga kondenzovati u kontaktu sa nekom hladnom površinom. To mogu da budu prozori, loša izolacija na krovnim kosinama, ili neki delovi zidova gde se umesto blokova nalaze betonski stubovi, ili na primer betonske grede.
Pojava vlage u potkrovlju je mnogo više od estetskog problema, jer vlaga vrlo brzo može da dovede do degradacije izolacionog materijala. Kamena ili staklena vuna natopljena vlagom brzo gubi svoja izolaciona svojstva, pa se problem dodatno usložnjava. Takođe, pojava vlage može da ošteti gips-karton ploče, ako je potkrovlje ovim materijalom obloženo sa unutrašnje strane.
Šta su efikasna rešenja protiv vlage u potkrovlju
Jedan od načina da se izolacioni materijal zaštiti je da se ispod zvršne pokrivke na krovnim kosinama, bilo da su to gips-karon ploče ili lamperija, a preko izolacije, postavi paropropusna folija. U pitanju je specijalna folija koja propušta paru, ali ne i vodu i na taj način izolaciju štiti od kondenzacije. Više o tome pročitajte OVDE.
Naravno, ugradnja paropropusne folije kako bi se zaštitila izolacija podrazumeva velike radove, koji iziskuju i značajne troškove, ali organizaciju, i nije ih moguće sprovesti istog trenutka kada se problem sa pojavom vlage javi.
Najjednostavnije rešenje koje može da se primeni istog trenutka kada se primeti pojava vlage, je redovno provetravanje. Možda se tako gubi toplotna energija, ali se na taj način topao vlažan vazduh menja hladnim, ali “suvim” vazduhom.
Pored provetravanja jedan od “lekova” za prvu pomoć može da bude i kupovina apsorbera vlage. U pitanju su pristupačni uređaji, čija cena kreće već od 500 dinara. U njima s nalazi specijalna tableta koja apsorbuje vlagu, koja se potom kondenzije u posebnom spremniku. Jedna tableta u sobi od 20 kvadratnih metara može da traje i do tri meseca, dakle praktično tokom većeg dela grejne sezone. Pored vlage apsorber će iz vazduha da eliminiše i neprijatne mirise.
Kako sprečiti pojavu buđi na zidovima
Kod potkrovlja veliki problem su takozvani hladni mostovi, odnosno mesta na zidovina i po uglovima gde niska spoljašnja temperatura pothlađuje unutrašnju površinu zida, pa se na njoj kondenzuje vlaga iz vazduha. Na takvim mestima od pomoći mogu da budu premazi protiv kondenzacije. U pitanju su specijalni termo-premazi sa česticama mineralnog praha koje upijaju toplotu iz vazduha i kasnije je emituju. Površina koja je tretirana ovakvim premazima je za oko pet stepeni toplija od površine koja nije premazana, što umnogome redukuje pojavu vlage i buđi na kritičnim mestima.
Raspitajte se u boljim farbarama šta imaju od sličnih sredstava i kupite kvalitetne proizvode, jer potrebne su manje količine da se problem vlage i buđi reši ili ublaži. U principu, kombinacija apsorbera vlage i specijalnih premaza na kritičnim mestima bi trebalo da bude dovoljna da se problem uz ulaganje od par hilada dinara bar privremeno sanira, do nekog trajnijeg rešenja.
Pročitajte još:
Da li se isplati adaptacija starog potkrovlja
Najbolje metode da se oslobodite buđi na zidovima
Demit fasada – Sve što treba da znate
Multipor izolacija – Sve što treba da znate
Izolacija zidova sa unutrašnje strane – Za i protiv
