Klasična vs inverter klima – Šta se više isplati

Inverter ili obična klima? Razlika u ceni danas je mnogo manja nego pre nekoliko godina, dok inverter uređaji troše manje struje, tiše rade i daleko su upotrebljiviji za grejanje. Ipak, postoje situacije u kojima i klasična on/off klima može da bude racionalan izbor.

Kupovina klima-uređaja nekada je bila prilično jednostavna računica. Ako vam je klima bila potrebna samo za nekoliko najtoplijih nedelja tokom leta, kupovali ste klasičan uređaj. Inverter modeli bili su značajno skuplji i uglavnom su se birali kada je klima trebalo da posluži i za grejanje.

Danas je situacija prilično drugačija. Inverter tehnologija odavno više nije rezervisana za skupe uređaje, ponuda je ogromna, a razlika u ceni između klasične i inverter klime često je toliko mala da se postavlja sasvim opravdano pitanje – da li se uopšte još isplati kupovati klasičnu on/off klimu?

Odgovor zavisi od načina korišćenja, ali za većinu domaćinstava vaga danas prilično jasno preteže na stranu invertera.

U čemu je zapravo razlika?

Klasična, odnosno on/off klima radi veoma jednostavno. Kada je uključite i zadate temperaturu, kompresor radi punom snagom sve dok prostoriju ne rashladi do određene temperature. Tada se isključuje.

Kada temperatura ponovo poraste, kompresor se ponovo uključuje i ciklus se ponavlja. Otuda i naziv on/off – kompresor praktično zna za dva režima rada: uključen i isključen.

Kod inverter klime princip je drugačiji. Elektronika može da reguliše broj obrtaja kompresora, odnosno njegovu snagu. Kada je prostorija veoma topla, uređaj može da radi velikom snagom kako bi brzo spustio temperaturu.

PROČITAJTE JOŠ:

Klima radi ceo dan? Evo kako da stan bude hladan, a račun za struju nizak

Da li freon u klima uređaju treba da se menja i koliko traje?

Kada se približi zadatoj vrednosti, ne mora potpuno da se isključi, već smanjuje snagu i nastavlja da radi upravo onoliko koliko je potrebno da održava temperaturu. Upravo tu leži najveća prednost inverter tehnologije.

Inverter štedi struju i kada samo hladi

Česta je zabluda da inverter ima prednost samo ako se klima koristi za grejanje. Naime, inverter je u stanju da greje i kada se spoljašnja temperatura spusti do dubokih minusa, dok klasična klima tada posustaje usled zamrzavanja spoljašnje jedinice, Razlika je zimi svakako najveća, ali inverter može da bude ekonomičniji i tokom letnjeg hlađenja.

Klasičan uređaj tokom dana neprestano uključuje i isključuje kompresor. Inverter, posle početnog intenzivnijeg hlađenja, može dugo da radi smanjenom snagom i samo nadoknađuje toplotu koja ulazi u prostoriju.

Zbog toga kvalitetna inverter klima pri dužem svakodnevnom radu po pravilu ostvaruje manju potrošnju električne energije od odgovarajućeg klasičnog uređaja.

Naravno, to ne znači da će račun za struju biti dramatično manji u svakoj situaciji. Ako klimu uključujete desetak dana godišnje i ona radi po sat ili dva, razlika u godišnjoj potrošnji verovatno neće biti dovoljna da sama po sebi odluči kupovinu. Što klima radi duže i češće, prednost invertera postaje izraženija.

Veća razlika oseća se u komforu

Prednost invertera nije samo u računu za struju. Pošto nema stalnog uključivanja i isključivanja kompresora, temperatura u prostoriji je stabilnija.

Kod klasičnog uređaja mogu se osetiti oscilacije – klima intenzivno hladi, zatim prestane, prostorija počinje da se zagreva, pa uređaj ponovo kreće punom snagom.

Inverter mnogo mirnije održava zadatu temperaturu. Kada dostigne željenih, na primer, 24 stepena, može da nastavi sa vrlo malom snagom, bez velikih temperaturnih skokova.

Takav način rada je prijatniji, a često i tiši. Posebno se to primećuje tokom noći, kada kvalitetan inverter uređaj koji samo održava temperaturu može da radi veoma diskretno.

Kod grejanja inverter odnosi ubedljivu pobedu

I obična on/off klima može da greje. Međutim, ako planirate da uređaj tokom jeseni, zime ili ranog proleća koristite kao ozbiljniji izvor toplote, inverter je praktično jedini racionalan izbor.

Savremene inverter klime mogu efikasno da rade i kada je spoljna temperatura ispod nule, dok kvalitetniji modeli imaju deklarisan rad i pri veoma niskim temperaturama. Koliko će stvarno dobro grejati zavisi od konkretnog modela, njegove snage, spoljne temperature, izolacije objekta i pravilnog dimenzionisanja.

PROČITAJTE JOŠ:

Koja snaga klima uređaja je potrebna za grejanje koje kvadrature

Rešite se neprijatnog mirisa iz klima uređaja za nekoliko minuta

To je naročito važno jer klima ne proizvodi toplotu na isti način kao električna grejalica. Ona pomoću rashladnog ciklusa prenosi toplotnu energiju iz spoljnog vazduha u prostoriju, zbog čega za jedan kilovat-sat potrošene električne energije u povoljnim uslovima može da isporuči višestruko više toplotne energije.

Zato je grejanje kvalitetnom inverter klimom jedan od najekonomičnijih načina direktnog električnog grejanja prostora.

Nekada je cena bila argument za običnu klimu – danas sve manje

Pre desetak i više godina računica je izgledala drugačije. Inverter klima mogla je da bude osetno skuplja od običnog uređaja istog kapaciteta. Ako je kupac želeo samo da rashladi stan tokom nekoliko vrelih nedelja, bilo je sasvim logično zapitati se kada će mu se ta razlika uopšte vratiti.

Danas se odnos cena promenio. Na domaćem tržištu već postoje inverter modeli kapaciteta 12.000 BTU koji cenom ulaze direktno u područje nekadašnjih klasičnih klima. Kao ilustracija trenutnog odnosa cena, u ponudi jednog velikog domaćeg trgovca inverter uređaji od 12.000 BTU mogu se pronaći za približno 33.000–40.000 dinara, dok pojedini klasični on/off modeli istog kapaciteta koštaju oko 30.000, 37.000 ili više od 40.000 dinara. Drugim rečima, kategorije se cenovno već ozbiljno preklapaju.

Naravno, samo poređenje najnižih cena nije dovoljno. Važniji su kvalitet kompresora, energetska efikasnost, buka, servisna podrška, garantni uslovi i reputacija proizvođača. Bolji klasičan uređaj može biti pametnija kupovina od najjeftinijeg invertera nepoznatog kvaliteta.

Ali nekadašnji argument da se za inverter mora izdvojiti mnogo više novca danas uglavnom više ne stoji.

Da li klasična klima ipak ima smisla?

Ima, ali u sve manjem broju situacija. Ako kupujete veoma jednostavan uređaj za vikendicu, apartman ili prostoriju u kojoj će klima raditi samo nekoliko dana tokom godine, dobar on/off model kupljen po znatno nižoj ceni može da bude sasvim racionalan izbor.

Takođe, jednostavnija konstrukcija klasičnih uređaja nekada se navodi kao prednost kada su popravke u pitanju. Inverter klima ima složeniju elektroniku i upravljanje kompresorom, pa kvar određenih elektronskih komponenti može da bude skuplji.

Ipak, to više nije toliko snažan argument kao nekada. Inverter uređaji danas predstavljaju standardni deo ponude, serviserima njihova tehnologija odavno nije nepoznata, a mnogi modeli dolaze sa višegodišnjim garancijama.

Zato bi on/off klima danas pre trebalo da bude izbor kada pronađete konkretan kvalitetan uređaj po izuzetno povoljnoj ceni, a ne izbor samo zato što očekujete da će svaka klasična klima biti mnogo jeftinija od invertera.

Šta se, dakle, danas više isplati?

Ako kupujete novu klimu za stan ili kuću i planirate da je koristite godinama, inverter je danas u najvećem broju slučajeva isplativiji izbor.

Čak i ako u ovom trenutku mislite da ćete je koristiti samo za hlađenje, dobijate nižu potrošnju pri dužem radu, stabilniju temperaturu i uglavnom tiši rad. A ako se jednog hladnog oktobarskog ili martovskog dana predomislite i poželite da prostoriju zagrejete, inverter dobija još jednu ogromnu prednost.

Klasična on/off klima nije preko noći postala loš uređaj. Ona i dalje može sasvim dobro da rashladi prostoriju i, ako je dovoljno jeftina i koristi se povremeno, može da opravda kupovinu.

Problem je samo u tome što je njena najveća prednost – niska nabavna cena – postala mnogo manja nego nekada. Zato danas pitanje više nije samo „da li će mi se inverter isplatiti“, već sve češće – da li se još isplati kupovati klasičnu klimu?