Da li je stiropor otporniji na vlagu od kamene vune? Evo šta treba da znate pre postavljanja izolacije

Stiropor i kamena vuna se svrstavaju među najčešće korišćene materijale za toplotnu izolaciju spoljašnjih zidova. Iako stiropor ima relativno malu sposobnost upijanja vode, to ne znači da je vodootporan niti da može trajno da bude izložen vlazi. Objašnjavamo kako oba materijala reaguju na kvašenje, zašto je pravilna zaštita fasade neophodna i zbog čega se za izolaciju temelja najčešće koristi stirodur.

Kada se bira materijal za termoizolaciju kuće, obično se najviše pažnje posvećuje njegovim izolacionim karakteristikama, debljini i ceni. Međutim, jedno od važnih pitanja jeste i kako će se izolacija ponašati u kontaktu sa vlagom. To je posebno značajno kada se termoizolacija postavlja na spoljašnje zidove, koji su tokom čitave godine izloženi kiši, snegu i promenama temperature.

Često se može čuti da je stiropor bolji izbor od kamene vune upravo zato što manje upija vodu. U tome ima istine, ali ovakvo poređenje može da navede na pogrešan zaključak. Manja sposobnost upijanja vode ne znači da je materijal vodonepropustan, niti da će zadržati sve svoje termoizolacione karakteristike ukoliko je neprekidno izložen vlazi.

Stiropor i kamena vuna – kako reaguju na vlagu?

Stiropor, odnosno ekspandirani polistiren (EPS), sastoji se od međusobno spojenih granula čiju unutrašnjost najvećim delom čini vazduh. Upravo zahvaljujući takvoj strukturi ima dobra termoizolaciona svojstva, ali i relativno malu sposobnost upijanja vode.

Kada se stiropor nakratko pokvasi, voda uglavnom ostaje na njegovoj površini, dok relativno mala količina prodire u unutrašnjost materijala. Međutim, pri dugotrajnom kontaktu sa vodom ona može da prodire između granula i postepeno se zadržava u materijalu.

Kod kamene vune situacija je nešto drugačija. Njena struktura je vlaknasta, sa velikim brojem vazdušnih prostora između vlakana. Ipak, ovde treba razjasniti jednu čestu zabludu: savremena kamena vuna namenjena fasadama nije materijal koji nekontrolisano upija svaku vodu sa kojom dođe u dodir.

PROČITAJTE JOŠ:

Koja izolacija duže traje – Kamena vuna ili stiropor?

Izolacija poda – Kamena vuna ili stiropor

Fasadne ploče kamene vune tokom proizvodnje dobijaju vodoodbojna svojstva, pa mogu veoma dobro da odolevaju kratkotrajnom kontaktu sa vodom. To potvrđuju i proizvođači poput kompanije ROCKWOOL, čije su fasadne ploče projektovane da budu vodoodbojne, ali istovremeno paropropusne.

Zbog toga nije sasvim tačno tvrditi da kamena vuna uvek upija mnogo više vode od stiropora. To zavisi od vrste proizvoda, načina izlaganja vodi i dužine kvašenja. Ipak, u uslovima dugotrajnog prisustva vode, EPS zbog svoje strukture često ima prednost u pogledu ograničenog upijanja vlage.

Šta se dešava kada termoizolacija ostane vlažna?

Osnovni zadatak termoizolacije jeste da uspori prolazak toplote kroz zidove. To je moguće zahvaljujući vazduhu koji se nalazi unutar strukture izolacionog materijala, jer vazduh znatno slabije provodi toplotu od vode.

Kada voda prodre u izolaciju i zadrži se u njoj, njena termoizolaciona efikasnost može da opadne. Što je veća količina zadržane vode, to problem može da bude izraženiji. Ovo važi i za stiropor i za kamenu vunu, mada se njihovo ponašanje razlikuje.

Istraživanja dugotrajnog izlaganja polistirenske izolacije vlazi potvrđuju da i EPS može da akumulira dovoljno vode da mu se značajno smanji toplotna otpornost. Dakle, stiropor jeste relativno otporan na upijanje vode, otporniji od kamene vune, ali nije potpuno zaštićen od posledica dugotrajnog kvašenja.

Sa druge strane, kvalitetna hidrofobizovana kamena vuna može veoma brzo da se osuši kada prestane izlaganje vodi. Ukoliko se potpuno osuši i nije došlo do mehaničkog oštećenja, može da povrati svoje prvobitne izolacione karakteristike.

Zbog toga jednokratno, slučajno kvašenje ne mora da znači da je izolacija trajno oštećena. Mnogo veći problem predstavlja vlaga koja se neprestano obnavlja ili ostaje zarobljena unutar fasadnog sistema.

Zašto stiropor na fasadi ipak mora da bude zaštićen od vode?

Prilikom izrade kontaktne, odnosno demit fasade, izolacione ploče predstavljaju samo jedan deo sistema. Preko njih se nanosi armirajući sloj lepka sa mrežicom, a zatim odgovarajući završni fasadni malter.

Ovi slojevi nisu tu samo zbog izgleda objekta. Njihov zadatak je i da štite termoizolaciju od atmosferskih uticaja, uključujući kišu i sneg.

Posebno je važna pravilna obrada detalja oko prozora, vrata, terasa, nadstrešnica i spojeva sa krovom. Ukoliko voda može da prodire iza izolacionih ploča ili kroz oštećene delove fasade, čak ni kvalitetan stiropor neće sprečiti nastanak problema.

PROČITAJTE JOŠ:

Izolacija zidova sa unutrašnje strane – Siropor ili kamena vuna?

Poliuretanska pena kao izolacija – Sve prednosti i mane

Voda koja se zadržava iza izolacije može da izazove vlaženje podloge, oštećenja završnih slojeva i postepeno propadanje pojedinih delova fasadnog sistema. Tokom zime dodatni problem predstavljaju ciklusi smrzavanja i odmrzavanja vode.

Zato je neophodno da fasada bude pravilno izvedena, da opšivke i okapnice usmeravaju vodu dalje od zida, a da se eventualna oštećenja završnog sloja blagovremeno saniraju.

Činjenica da je za fasadu upotrebljen stiropor, a ne kamena vuna, nikako nije opravdanje za lošu hidroizolaciju, neodgovarajuće detalje ili stalno kvašenje zida.

Zašto se za izolaciju temelja koristi stirodur?

Kada je reč o delovima objekta koji su znatno više izloženi vlazi, posebno temeljima, podrumskim zidovima i površinama u kontaktu sa zemljom, najčešće se koristi drugi materijal – ekstrudirani polistiren (XPS), poznatiji kao stirodur.

PROČITAJTE JOŠ:

Kada obična izolacija nije dovoljna: Gde se koristi stirodur i zašto je nezamenljiv

Multipor izolacija – Sve što treba da znate

Za razliku od klasičnog stiropora, stirodur ima homogeniju, zatvorenu ćelijsku strukturu koja mu omogućava još manju sposobnost upijanja vode. Istovremeno, XPS ploče imaju visoku otpornost na pritisak, što je posebno važno kada se ugrađuju ispod temeljnih ploča ili uz podrumske zidove koji se zatrpavaju zemljom.

Upravo zbog ovih karakteristika XPS se često koristi za takozvanu perimetarnu termoizolaciju, odnosno izolaciju delova objekta koji su u neposrednom kontaktu sa zemljištem.

Međutim, i ovde postoji važno pravilo. Stirodur nije zamena za hidroizolaciju temelja. On obezbeđuje toplotnu zaštitu, dok odgovarajući hidroizolacioni slojevi sprečavaju prodor vode u konstrukciju. Kada uslovi na terenu to zahtevaju, neophodno je predvideti i odgovarajuću drenažu.

Suva izolacija je uslov za dugotrajnu i efikasnu fasadu

Kada se sve uzme u obzir, ne važi tvrdnja da je stiropor u svakom pogledu otporniji na vlagu od kamene vune. EPS generalno ima malu sposobnost upijanja vode, dok kvalitetna fasadna kamena vuna zahvaljujući vodoodbojnim svojstvima takođe može dobro da podnese kratkotrajno kvašenje.

Kamena vuna je pritom znatno paropropusnija od stiropora, što znači da lakše propušta vodenu paru kroz svoju strukturu. Međutim, prolazak vodene pare i upijanje tečne vode nisu ista pojava i ne treba ih poistovećivati.

Najvažniji zaključak je da nijedan od ova dva materijala ne treba posmatrati kao zamenu za zaštitu od vode. Kvalitetna termoizolacija podrazumeva pravilno projektovan i izveden fasadni sistem koji sprečava prodor vode, ali i omogućava da se eventualna vlaga bezbedno isuši.