Najviših pet zgrada na svetu su…
Najviši oblakoderi i soliteri odavno više nisu potreba velikih gradova već stvar prestiža. Kao što je moglo i da se očekuje, glavnu reć vode Bliski istok i Kina
Od trenutka kada je sagradio prvu šumsku kolibu, čovek je težio da ona bude veća, viša bolja. Tako je bilo hiljadama godna unazad, tako je i danas. Egipatske piramide izgledaju tako kako izgedaju, jer je između ostalog to bio jedini način da se uz pomoć kamena, jedinog građevinskog materijala u to vreme i na tom mestu, dostigne što veća visina, a da ne dođe do urušavanja. Već sa ciglom su otvorene nove mogućnosti, a u visinu se zaista krenulo tek kada je otkriven armirani beton. Danas, pored betona, glavnu reč vode kvalitetni čelici, a u upotrebi su i kompozitni materijali, kakvi se koriste u izradi bolida Formule jedan. Napravili smo spisak trenutnih rekordera kada je visina u pitanju.
Burž Kalifa
Titulu najvišeg objekta koji je čovek stvorio, sa 828 metara visine, još drži Burž Kalifa u Dubaiju u Ujednjenim arapskim emiratima. Izgradnja je počela 2004. godine, a završena je već 2010-e. Kod ovog tornja sve je u superlativima. Ima ukupno 163 sprata i čak 58 liftova koji se kreću brzinom od deset metara u sekundi! Tu je i 2.975 parking mesta, 904 stana i 304 hotela. Na 452 metra visine se nalazi opservatorija. Koliko su čelnici Emirata pragmatični u ostvarivanju svojih ciljeva govori i to da su zgradu konstruisali Amerikaci, a podigao je građeviski ogranak južnokorejskog Samsunga. Kako bi ovakvo zdanje bilo podignuto za samo šest godina, tokom izgradnje se na gradilištu dnevno nalazilo po 12.000 radnika. Glavni materijali od kojih je sačinjena Burž Kalifa su armirani beton, čelik i aluminijum.
Šangajski toranj
Sa svoja 632 metra Šangajski toranj, druga po visini zgrada u svetu, pored Burž Kalife izgleda kao… pa, recimo kao Deni De Vito pored Arnolda Švarcenegera. Dobro, i nije neko poređenje, ali shvatate šta smo hteli da kažemo. Veličini i grandioznosti Burž Kalife doprinosi i to što je Šangajski toranj podignut čak pet godina posle njega i ni izbliza nije uspeo da mu parira. Ako ne može da se pohvali visinom, Šangajski toranj ima dvostruko brže liftove, koji dostižu brzinu od 20,5 metara u sekundi. Šangajski toranj je karakterističan po specifičnom zakrivljenom izgledu koji obezbeđuje 34 procenta bolju aerodinamičku otpornost na tajfune u odnosu na klasični stil gradnje. Fasada ovog tornja je zastakljena, a unutrašnjost bogata zelenilom, jer mnogi nivoi unutar ovog tornja su uređeni poput velikih gradskih trgova.
Abradž al-Bait
Abradž al-Bait, poznat i pod imenom Mecca Royal Hotel Clock Tower zapravo je kompleks zgrada u Meki u Saudijskoj Arabiji, koji je poznat po zvanično najvećem tornju sa satom na svetu. Takođe sam sat, pored toga što je najviši, zvanično je i najveći na svetu. Najviši toranj ovog kompleksa u Meki dostiže 602 metra od osnove. Abradž al-Bait ima veliki molitveni prostor koji može da primi više od 10.000 ljudi. Tu je i impozantni hotel sa pet zvezdica, koji osigurava smeštaj za milione hodočasnika koji putuju u islamski sveti grad Meku jednom godišnje gde učestvuju na Hadždžu. Osim toga, ovaj komleks ima pet trgovačkih centara (Abradž al-Bait Mall) i garažno-parkirni prostor za više od hiljadu vozila.
Ping An finansijski centar
I četvrto mesto ove liste od prošle godine drže Kinezi sa Ping An finansijskim centrom. Ovaj neboder se nalazi u gradu Šenžen, a njegova visina je 599 metara. Cilj dizajnera je bio kreiranje modernog nebodera, tako da je obložen fasadom u kombinaciji nerđajućeg čelika i stakla, koja mu daje markantan izgled. Tokom njegove gradnje 2013. godine, radovi su u jednom trenutku prekinuti, jer se posumnjalo na upotrebu neprerađenog morskog peska, što bi moglo da dovede do korozije armature. Posle ispitivanja uzoraka, radovi su nastavljeni. Ukupno 115 spratova se prostire na 378.600 kvadrata.
Lotte world tower
Kako da se Južna Koreja ne nađe bar u prvih pet. Visinom od 554,5 metra Lotte svatska kula u Seulu se pozicionira upravo na petu poziciju. I ovaj neboder je otvoren relativno skoro, tek 2017. godine. Najviši useljeni sprat se nalazi na 497 metara, a na 478 metara se nalazi zvanično najviša osmatračnica na svetu, sa zastakljenim podom. To znači da posetioci hodaju po staklenoj površini praktično pola kilometra iznad zemlje. Možda će zvučati utešno ako se kaže da su u pitanju staklene ploče debele 45 milimetara, koje po kvadratnom metru trpe opterećenje od 500 kilogrma. Ova osmatračnica je najposećenija, tako da se do nje stiže posebnim liftovima koji primaju do 52 osobe, a zaobilaze ostale usputne stanice poput šoping molova.
