Pravila ugradnje da tenda od leksana traje decenijama
Kako se pravilno povezuje leksan sa U profilma? Zbog čega treba izbegavati upotrebu silikona? Zašto bušenje tabli leksana takođe treba izbegavati, a kako se pravilno izvodi kada je neophodno. Sve o pravilnom odabiru UV zaštite leksana. Kada se sa leksan skida zaštitna folija?
Leksan je veoma popularan materijal za natkrivanje terasa. On propušta svetlost, čak je moguće birati nivoe transparentnosti i boje po želji. Pritom je laganiji od stakla, otporan na lom. Ipak, leksan zahteva iskusne montere koji će da poštuju neka bazična pravila prilikom ugradnje.
PROČITAJTE JOŠ:
Leksan – Sve o prednostima i manama “plastičnog stakla”
Zastakljivanje terase – Koje rešenje je najbolje za vaš dom
Tende – Sve što treba da znate
Pravilno ugrađen, leksan doslovno može da traje decenijama, dok neki propusti prilikom montaže i nedostatak iskustva dovode do toga da se vrlo brzo javljaju problemi u vidu prokišnjavanja nadstrešnice i prodora prljavštine u kanale leksana. Ukoliko se sami upuštate u montažu ili angažujete majtora, ovo su neka od osnovnih pravila kojih je potrebno pridržavati se.
Obratite pažnju na UV zaštitu leksana
Prvo i osnovno je da se leksan postavlja tako da strana sa nanetom UV zaštitom bude okrenuta prema suncu. Oznaka koja strana ima nanetu zaštitu ne nalazi na zaštitnoj foliji kojom je leksan oblepljen. Postoje table leksana namenjene za ugradnju na nekim posebnim pozicijama koje UV zaštitu imaju sa obe strane, ali su one i do 40 odsto skuplje, a za klasične nadstrešnice UV zaštita sa obe strane nije potrebna.
Još jedno od pravila prilikom montaže leksana kojeg instalateri moraju da se pridržavaju je to da se zaštitne folije skidaju tek po završetku montaže. Dok se leksan transportuje, dok se table seku na meru i dok se sa njima manipuliše na samom gradilištu, folija treba da bude zalepljena. Naime, leksan jeste otporan na lom, ali ne i na ogrebotine, pa folija služi kao zaštita.
Po završenoj montaži folija mora da se odlepi odmah. Nikako to ne treba ostavljati za kasnije, jer usled dugotrajnijeg delovanja sunca lepak kojim je folija fiksirana za tablu leksana može da promeni sastav, da se osuši, pa da prilikom uklanjanja lepak ostane na tabli leksana. Isto važi i za profile aluminijumskih i PVC prozora – zaštitna folija se uklanja odmah po montaži.
Kako se vrši spajanje leksana sa U profilima
Leksan ima sendvič konstrukciju sa nizom uzdužnih kanala. To mu daje idealan odnos čvrstine i skromne mase, ali za sobom povlači i jedan nedostatak – kada u kanale zađe prljavština, ona se brzo proširi duž celog kanala, što stvara linije duž leksana. Stoga je potrebno da se presečena ivica leksana koja ima otvorene kanale zatvori specijalnom aluminijumskom trakom i U profilom.
Kada se tabla leksana uvlači u noseće U profile, ona nikada ne treba da stigne do dna žleba. Leksan se sa promenom temperature skuplja i širi, pa je potrebno ostaviti prostora kako ne bi došlo do naprezanja i krivljenja table usled njenog širenja na suncu.
Spoj između table leksana, gumenne trake za dihtovanje i U profila mora da bude čvrst, ali prilikom montaže ne smeju da se koriste nikakva ulja i sredstva za podmazivanje, kako bi se tabla leksna lakše “ugurala” u žleb U profila, jer ulja i masti mogu da oštete leksan ili samu gumu za dihtovanje.
Kako se pravilno savija tabla leksana za zaobljene forme
Ukoliko se pravi zaobljena tenda, krivljenje table leksana se vrši isključivo duž kanala, odnosno po dužoj strani table. Savijanje popreko u odnosu na kanale dovodi do velikih naprezanja u strukturi materijala i povećava mogućnost loma. Slično kao i kada je drvo u pitanju – mnogo bolje podnosi savijanje duž vlakana, nego poreko.
Table leksana se međusobno spajaju duplim U profilima tako što se table leksana uvlače u U profil. Kako bi se obezbedila vodonepropusnost i čvrst spoj, potrebno je staviti gumene trake za dihtovanje. Mnogi prilikom montaže leksana za dihtovanje koriste silikon, ali to nije rešenje koje u dužem periodu može da obezbedi vodonepropusnost. Leksan ostvaruje lošiju vezu sa silikonom u poređenju sa staklom.
Kako se pravino buši leksan? Što manje, to bolje
Još jedna “caka” koja obezbeđuje dug vek leksana je da se konstrukcija, ako je moguće, osmisli tako da se leksan ne buši, a ako je ne neophodno, na što manje mesta. Svaka rupa predstavlja oslabljeno mesto i poziciju na kojoj postoji mogućnost prodora nečistoća u kanal.
Kada se buši, otvor mora da prolazi kroz sam kanal, odnosno kroz sredinu komore, bez oštećivanja zidova komore, jer u tom slučaju bi bila narušna njegova čvrstina. Kada se kroz rupu povlači vijak, on obavezno mora sa gornje strane da ima kapicu sa podloškom prečnika minimum 20 milimetara i sa gumenom zaptivkom.
Veća površina podloške ima ulogu da smanji opterćenje na tablu leksana prilikom zatezanja vijka, dok gumeni dihting sprečava prodor vode i prljavštine u kanal leksana. Kako ne bi došlo kasnije do pucanja, rupa na leksanu se nikada ne buši na udaljenosti manjoj od 40 milimetara od ivice table leksana.
