Vodič kroz automatizovane sisteme za zalivanje
Kako funkcionišu sistemi za zalivanje? Koje su prednosti korišćenja vode iz gradske mreže, a koje su prednostu upotrebe bunarske vode? Koji tipovi prskalica se koriste i kako se postavljaju? Koje su prednosti sistema za automatizaciju navodnjavanja?
Ugradnja sistema za zalivanje bašte i travnjaka odavno nije privilegija imućnih. Cena montažnih priručnih uređaja koji se kupuju u specijalizovanim radnjama sa kućnom i baštenskom opremom se meri stotinama dinara, a ni cena profesionalno ugrađenih sistema nije nedostižna. Uz malo dobre volje i znanja to je posao koji može da se obavi i u sopstvenoj režiji, pogotovo kada su manje bašte ili travnjaci u pitanju. Ipak, za najbolju efikasnost dobro je posao prepustiti profesionalcima. Stoga, ovaj tekst nemojte shvatiti kao vodič za samostalnu ugradnju, već kao upoznavanje sa sistemima automatskog zalivanja i njihovim prednostima.
Prilikom planiranja ugradnje sistema zalivanja jedno od ključnih pitanja je šta će biti izvor napajanja vodom. Voda iz gradske mreže je dovoljna za manje površine. Prvi razlog je taj što gradski vodovod ne može da obezbedi dovoljnu količinu vode u jedinici vremena. Zbog toga se nekada zalivni sistemi projektuju tako da prvo radi jedan deo prskalica, pa tek posle toga drugi deo, jer gradska mreža nema dovoljan kapacitet. Rešenje problema je ugradnja pumpe koja povećava pritisak i protok vode u zalivnom sistemu.
Ipak, zalivanje većih zelenih površina pijaćom vodom nije ni ekonomično, a može da se dovede u pitanje i da li je to etički ispravno. Rešenje može da bude bušenje bunara sa pumpom. Na taj način se štedi pijaća voda iz gradske mreže, redukuju računi za vodu, a sistem će imati dovoljnu količinu i pritisak vode za zalivanje. Naravno, pre bušenja bunara treba se dobro iskonsultovati, jer bunarska voda često sadrži veće količine kamenca, što može da dovede do prljanja zelenih površina. Stručnjaci će zavisno od lokacije gde bi se bunar bušio proceniti na kojoj dubini bi mogla da se pronađe voda i kakvog kvaliteta.
Zavisno od vrste zelene površine bira se i tip sistema navodnjavanja. Takozvanim “kap po kap” sistemom se biljke zalivaju podzemno, u zoni njihovog korena. Kada su u pitanju travnjaci na kojima nema prepreka u vidu visokog bilja, koristi se sistem “pop up” prskalica. One mogu da budu takozvane sprej prskalice, ili prskalice sa rotirajućom glavom. Koji tip će biti upotrebljen zavisi od mnogo faktora. Sprej prskalice troše veću količinu vode u jedinici vremena, pa ako ih je više, možda neće biti dovoljno vode. Takođe, sprej prskalice raspoređuju vodu u krugu oko prskalice, dok prskalice sa rotirajućom glavom mogu da se podešavaju da se zahvati samo određeni deo površine. Takođe, prskalice sa rotirajućom glavom troše manje vode u jedinici vremena, pa treba duže da rade da bi zalile određenu površinu. Sve su to faktori koje samo mogu profesionalci dobro da procene i u skladu s tim odaberu najpogodnije rešenje.
Stručnjaci takođe savetuju da sistem cevi prilikom postavljanja ne mora da se ukopava duboko kao kada su vodovodne cevi u pitanju. Dovoljno je tridesetak centimetara. Naime, tokom zimskih meseci se sistem zalivanja ne koristi, a voda iz sistema i tako mora da se ispusti, tako da ne moraju cevi da se ukopavaju duboko da bi se izbeglo smrzavanje. Dublje od 30 centimetara, dakle, nema potrebe ukopavati cevi, ali one ne bi trebale da budu postavljene ni pliće, jer u protivnom neće biti moguća ugradnja pop up prskalica, odnosno one će viriti iz trave.
Pražnjenje sistema tokom zimskih meseci mora da se uzme u obzir prilikom projektovanja sistema zalivanja. Ako je moguće locirati najnižu tačku sistema navodnjavanja, tu se postavlja ispusni ventil. Ukoliko zbog konfiguracije terena to nije moguće, onda se na ulazu u sistem ostavlja priključak za kompresor, kojim se pred zimu “izduva” voda iz sistema.
Veoma praktičan i koristan deo svakog zalivnog sistema može da predstavlja i sistem automatizacije. Primera radi, ako se zalivni sistem napaja vodom iz gradske mreže, verovatno neće ceo sistem moći da radi odjednom, već segment po segment. Tu je automatika veoma korisna jer ona samostalno putem elektromagnetnih ventila aktivira deo po deo zalivnog sistema, dok cela zelena površina ne bude zalivena. Ako bi se to radilo ručno, iziskivalo bi mnogo angažovanja, kao i brige da se zalivanje jednog segmenta na vreme ugasi, a uključi navodnjavanje sledećeg. Cena ugradnja automatike koja obavlja ovaj posao je jeftinija od kopanja bunara, koji bi obezbedio veću količinu vode i mogućnost zalivanja kompletne površine odjednom.
Takođe, automatika omogućava da se sistem zalivanja aktivira samostalno tokom noći, tako da će travnjak uvek biti zaliven, a da ne bude mokar tokom dana. Takođe, zalivanje će se obavljati i kada nikoga nema kod kuće, tako da tokom odmora ne treba nikoga angažovati da brine o travnjaku. Sistem automatizacije takođe podržava i ugradnju najrazličitijih senzora. Automatika se sastoji od centralne jedinice, elektromagnetnih ventila, i raznih senzora. Najčešće se koriste senzori kiše koji automatski gase zalivanje u slučaju padavina, a korisni su i senzori vlage u zemljištu, koji obezbeđuje još racionalniju upotrebu vode za zalivanje.
Pročitajte još:
Kako zasaditi i negovati savršen travnjak
Prirodni načini da se rešite korova u bašti
Mali vodič za sadnju i gajenje začinskog bilja
Kako pravilno uzgajati lavandu
