Mali vodič za sadnju i gajenje začinskog bilja
Svejedno da li živite u kući sa dvorištem, ili u soliteru na dvadesetom spratu sa tarasom od jednog i po kvadratnog metra, dane provedene u kući možete da ulepšate gajenjem začinskih biljaka. Oplemeniće svaki prostor i mirisom i izgledom, ali i svaki ručak, jer nema ničega lepšeg i zdravijeg od svežeg bosiljka, ruzmarina, matičnjaka, origana…
Gajenje začinskog bilja u saksijama je idealno za sve baštovanske početnike, jer za razliku od drugih biljaka i cveća, imaćete mnogo manje problema sa korovom i štetočinama. Možete uzgajati skoro svako začinsko bilje. Međutim, različite biljke mogu imati različite potrebe za vodom, a i neke su više izbirljive od drugih, zato morate posebno voditi računa o njima. Navešćemo savete za gajenje nekoliko začinskih biljaka koje mogu da uspevaju i na prozoru, u kuhinji, na terasi…
Postoje neka pravila koja su ista ze sve biljke: Napunite posude kvalitetnim zemljištem. Koristite kupljeni humus, neuporedivo je hranljiviji i bogatiji od “obične” zemlje. Takođe, pored nedostatka hranljivih materija, glavni problem sa baštenskom zemljom je taj što se brzo sabija u posudama, smanjujući odvodnjavanje tla i poroznost. U bašti je to manji problem, ali u saksiji je veliki. Prilikom sadnje začinskog bolja nema potrebe da zemlju mnogo nabijate. Neka ostane rastresita, kako bi koren u ograničenom prostroru koji mu je u saksiji na raspolaganju, iz zemlje mogao lakše da izvuče maksimum. Većinu začinskog bilja treba redovno orezivati. Česta “žetva” makazama ili noževima podstiče razvoj i rast biljaka, zato se nemojte ustručavati oko kidanja i seckanja domaćih biljaka. Bosiljak, ruzmarin, origano koristite za ručkove, a od mente mogu da se prave fenomenalni letnji kokteli. Uživajte u vašoj “bašti” na sve načine i u njenom izgledu, ali i u ukusu i mirisima.
Bosiljak
Bosiljak je jedna od najzahvalnijih biljaka za uzgajanje. On je prava letnja biljka koja odlično uspeva gde god ga posadite. Sasvim je dovoljno da mu obezbedite zemljište bez previše vlage i neće biti problema. “Preferira” sunčano mesto zaklonjeno od vetra. Kao i većina bilja, bosiljak dobro napreduje ukoliko ga često ubirate, a samo tako će nastaviti da raste i uvek bude svež. Takođe povedite računa da sve cvetne pupoljke koji se pojave zgnječite, jer kada bosiljak počne cvetati, ukus lista opada.
Origano
Origano je biljka koja brzo raste i širi se, zato ako ga posadite u saksiju možete ga lakše kontrolisati. Budući da je origano mediteranska kultura koja nema prevelike zahteve prema vodi, potrebno je voditi računa da se u zemljištu ne nalazi prevelika količina vlage. Origano uspeva na svim tipovima zemljišta. Najbolji rezultati u gajenju postižu se na plodnim, dubokim i rastresitim zemljištima. Mali listovi origana su puni ukusa, savršeni za pravljenje domaće pice i brusketa, ali i za marinade. Origano daje najbolji ukus jelima, pogotovo kada znate da je iz vaše bašte, a ne supermarketa.
Ruzmarin
To je ona čuvena mirišljava grančica koju vam kače na svadbama. Ruzmarin je drvenasti grm sa aromatičnom, igličastom lišćem koja dodaje fenomenalan ukus pečenim krompirima i jelima sa piletinom. Lepo napreduje ukoliko se gaji u saksijama na terasi, ali i u zatvorenom prostoru. Ukoliko ga držite u sobi tokom jeseni, postarajte se da uvek bude na dobro osunčanom prozoru kako bi mogao da dobije što veću količinu svetla. Najbrži način da uništite ružmarin u saksiji je prevelikom količinom vode.
Majčina dušica
Majčina dušica je biljka koja se lako održava u saksijama, otporna je na sušu, a može podneti i malo zanemarivanja. Osim toga, izgleda lepo u visećim saksijama kada sitni listovi nadvijaju preko ivice saksije. Prija joj sunce, otporna je na sušu i preferira suvlje zemljište. Biljke nakon cvetanja treba orezati da bi se podstakao rast. Sve sorte majčine dušice je moguće gajiti i u saksijama.
Nana (menta)
Menta je obavezna ako ovog leta želite da na svojoj terasi uživate u jednom od najlepših egzotičnih osvežavajućih pića – koktelu Mohito. U pitanju je “žilava” biljka. Mnogi baštovani koji su se odlučili da sade nanu u bašti sada je ne mogu istrebiti, jer je vrlo invazivna vrsta. Za lakše kontrolisanje rasta i razmnožavanja ove biljke preporučuje se sadnja u saksijama. Nana “voli” da ima dovoljno vlage i tlo bogato nutrijentima. Možete koristiti zemljište sa mešavinom komposta, tako što ćete staviti dve trećine zemlje i jednu trećinu mešavine komposta.
Peršun
O prešunu kao začinu ne moramo da pišemo. Peršun nije ljubitelj bogatih i hranljivih zemljišta, kao što su ona bogata humusom. Osnovni razlog za to je što se u humusnim materijama formira veliki broj različitih insekata, kao što su grčice, gundelji i crvi koji napadaju mesnati koren peršuna. Zato bi peršun trebalo da se seje na malo siromašnijem zemljištu. Možete uključiti i organsko đubrivo koje se sporo oslobađa u vreme setve, kako bi biljke bile zadovoljne od proleća do kasne jeseni. Peršun takođe traži puno sunca i svetlosti.
Matičnjak
Rođak nane, biljka prelepog mirisa koji kombinuje mentu i limun, matičnjak kao i nana ima agresivnu naviku brzog rasta i širenja, pa tako može brzo da preuzme male prostore u bašti. Nemojte se iznenaditi ako primetite da sledeće godine matičnjak raste iz pukotine u betonu na terasi. Potrebno je dovoljno vlage da bi listovi imali najbolji ukus i miris. Odličan je u voćnim salatama, čaju, limunadi i marinadama. A zašto da ne, napravite “svoj” mohito sa matičnjakom umesto mente…
Vlašac
Osetljiv je na mraz i previše vlage, pa njegovo gajenje u traži malo više posvećnosti i pažnje. Sadrži eterična ulja koja snižavaju krvni pritsak i podstiču apetit. Koristi se za čišćenje krvi i organizma. Dobar je izvor vitamina C. Kod pripreme jela dodaje se na kraju, jer termičkom obradom brzo gubi aromu.
Pročitajte još:
Zaštitite svoju baštu – prirodni pesticidi iz kućne radinosti
Prirodni načini da se rešite korova u bašti
Kako očistiti voće i povrće od pesticida
Kako pravilno uzgajati lavandu
