Šest saveta za savršen roštilj
Ne postoji idalno vreme da se orgnizuje roštilj. Dovoljno je da je temperatura napolju bar iznad deset stepeni Celzijusa i da ne pada kiša. Čak ni to nije obavezno, pogotovo ako ste pravi majstor roštilja. U nastavku dajemo nekoliko saveta kako da ispečete meso koje će ukusom pobediti i najveće nevreme.
Izbor roštilja
Električni roštilj nije roštilj. Priče da pečenje mesa na ćumuru nije zdravo, jednostavno ne piju vodu. Naravno da pečenje mesa na ćumuru nije zdravo, ali ni njegova priprema na električnom roštilju sigurno nije karta za put u dug život. To što ćete tri ili četiri puta godišnje jesti meso sa roštilja vas neće sigurno ubiti, pre će vam opuštanje i druženje pomoći da se oslobodite stresa, a to već jeste karta za put u dug život. Dakle, roštilj se priprema na „pravom“ žaru, jer jedino tako će meso imati „pravi“ ukus.
Idealno drvo
Ako želite da preterujete, i da dostignete master nivo pripreme mesa na roštilju, evo nekoliko saveta iskusnih roštiljdžija: vinova loza sa manjom količinom borovih grančica je dobra za pripremu masnije ribe, dok za pripremu manje masne bele ribe, kao „gorivo“ može da se koristi i nešto ćumura. Jagnjetinu treba pripremati na mladom drvetu, jer visoka temperatura koju oslobađa ćumur vrlo lako može da uništi meso. Teletina i junetina se odlično pripremaju na ćumuru. Ako ste se pitali šta je najbolja kombinacija za pripremu svinjetine, majstori roštilja su složni da je to mešavina uglja i drveta.
Idealna temperatura
Koliko je roštilj zagrejan, tokom svojih avantura nam je otkrio i čuveni avanturista Ber Grils. On stavi ruku iznad vatre, ako može da izdrži pet sekundi, to znači da je ona idelana za pripremu mesa. Malo preciznije metode kažu sledeće – dlan stavite 15 centimetra iznad rešetke roštilja i brojite koliko sekundi možete izdržati. Ako izdržite 12 sekundi, to je znak da je vatra još slaba (oko 150 stepeni), 10 sekundi – srednje slaba vatra (oko 165 stepeni); 5 sekundi – srednje jaka vatra (oko 200 stepeni) i 3 sekunde – roštilj je jako zagrejan (260 stepeni).
Koliko peći?
Dužina pečenja zavisi od debljine mesa, njegove teksture i temperature. Tanki komadi mesa, riblji fileti, ražnjići i ćevapčići kao i povrće, stavljaju se na jaču vatru i peku se vrlo kratko, dok se na slabijoj vatri peku veći komadi mesa, ali samo pečenje traje duže. Priprema roštilja nije isto što i priprema bifteka – meso unutra ne treba da ostane nepečeno. A koliko mesa pripremiti. Istraživanja, koja obično nemaju veze sa stvarnim životom, kažu da je prosečnom čoveku dovoljno 250 grama mesa, ako se uz njega serviraju i prilozi. Kada je riba u pitanju, dovoljno je 300 do 400 grama.
Ništa bez marinade
Jedna od tajni savršenog roštilja je dobra marinada. Od nje zavisi da li će meso biti ukusno, kao i to da li će komadi mesa miti meki i sočni ili poput opanaka. Sva se mesa mogu marinirati, a ukusa i kombinacija je bezbroj. Za kakvu god se marinadu odlučili, imajte na umu da ona treba da bude bogata uljima ili drugim masnoćama i lagano kiselkasta (sirće, vino, limun, često i pivo). U protivnom će visoka temperatura isušiti meso i učiniti ga tvrdim. Vreme držanja mesa u marinadi određuje intenzitet ukusa. Govedina i junetina obično se mariniraju najmanje četiri sata, dok se svinjetina i piletina mariniraju dva do tri sata. Ako niste sigurni šta tačno staviti u marinadu, maslinovo ulje, malo limunovog soka, biber, beli luk, po želji peršun ili bosiljak, uvek će biti solidno rešenje. I zapamtite ovaj trik – meso se nikada ne soli pre pečenja, jer so izvlači vodu iz mesa, pa ono na kraju bude suvo i tvrdo.
Umak – na kraju
Gotovi umaci za meso koji mu daju sočnost i ukus se stavljaju na samom kraju pečenja ili pred serviranje. Ljudi često umak za meso koriste za mariniranje pre pečenja, ili ga stavljaju na meso u toku pečenja kako bi meso bilo sočnije. To je potpuno pogrešno, jer umaci sadrže šećer, kojem ne prijaju visoke temperature, pa ili izgori ili se karamelizuje na mesu, što nikako ne doprinosi dobrom ukusu.
Pročitajte još:
Male tajne velikih majstora – Kako spremiti savršen biftek
Grčka kuhinja – Gastronomska baza Evrope