Građevinska dozvola nije potrebna za:

Uvek se postavlja pitanje – kakvi građevinski radovi mogu da se izvode bez pribavljanja građevinske dozvole. Srećom, naš zakon, iako možda nije savršen i često se ne primenjuje, je po tom pitanju veoma jasan

U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i pratećim Pravilnikom („Službeni glasnik RS“, br. 22/2015), svi građevinski objekti u Srbiji klasifikovani su u četiri kategorije: nezahtevni, manje zahtevni, zahtevni i inženjerski. Ova klasifikacija pomaže u preciznom definisanju zahteva, procedura i uslova za izdavanje dozvola za svaku vrstu gradnje.

PROČITAJTE JOŠ:

Kako do kredita za gradnju montažne kuće

Planirate adaptaciju potkrovlja? Obratite pažnju na:

Kategorije građevinskih objekata u Srbiji

Grupa A – Nezahtevni Objekti: Ovi objekti su jednostavni i ne zahtevaju građevinsku dozvolu, pod uslovom da je zemljište na kojem se grade već u skladu sa svim važećim urbanističkim aktima. Takvi objekti ne smeju narušavati estetski izgled okoline niti ometati susedne objekte.

Grupa B – Manje Zahtevni Objekti: Obuhvata objekte koji su složeniji, ali još uvek ne zahtevaju kompleksne građevinske postupke.

Grupa C – Zahtevni Objekti: Ovo su građevine sa visokim tehničkim zahtevima koje zahtevaju opsežnu dokumentaciju i nadzor tokom gradnje.

Grupa G – Inženjerski Objekti: Ova grupa obuhvata specijalizovane projekte kao što su mostovi, tuneli, fabrike, za koje je potrebna detaljna tehnička dokumentacija i stroge dozvole.

Kada nije potrebna građevinska dozvola?

Pre početka bilo kakve gradnje, renoviranja ili adaptacije, investitor treba da prikupi svu potrebnu dokumentaciju. Zakon iz 2015. godine uveo je bržu proceduru izdavanja građevinske dozvole – ceo proces traje 28 dana, a lokalna samouprava prikuplja neophodne papire u ime investitora.

Postoje specifični objekti i radovi za koje građevinska dozvola nije potrebna. Na osnovu Pravilnika („Sl. glasnik RS”, br. 102/2020, 16/2021 i 87/2021), navedeni su sledeći objekti:

• Radovi na tekućem održavanju objekata (kao što su zamena stolarije, popravka fasada),
• Žičane ili drvene ograde, koje ne zahtevaju građevinske dozvole,
• Pomoćni objekti na istom placu kao glavni objekat, kao što su vrtne senice do 20 m², dečja igrališta, kamini i staze,
• Objekti za protivgradnu zaštitu i ekonomski objekti na poljoprivrednim gazdinstvima do 50 m²,
• Instalacije solarnih kolektora za ličnu potrošnju, pod uslovom da nisu priključeni na elektrodistributivnu mrežu,
• Kontejneri za elektronsku komunikacionu opremu, kao i tipski ormari za mernu opremu kapaciteta do 1 kW.

Ovi objekti i radovi predstavljaju građevinske aktivnosti za koje nije potrebna dodatna dozvola nadležnih organa, ali je poželjno pribaviti sve relevantne informacije i saglasnosti kako bi se osiguralo da gradnja ide u skladu sa zakonom i urbanističkim planom.

PROČITAJTE JOŠ:

Digitalizacija upisa u katastar – Cena, prednosti i nedostaci

Energetski pasoš – Zašto je važan i o čemu nas informiše

Elektronska procedura za izdavanje dozvola

Zahvaljujući uvođenju elektronske procedure, izdavanje građevinskih dozvola je jednostavnije i transparentnije. Investitori više ne moraju lično prikupljati dokumentaciju; lokalne vlasti, po službenoj dužnosti, objedinjuju sve neophodne papire, čime se smanjuje broj administrativnih prepreka i ubrzava proces gradnje.

Posebne vrste radova bez potrebe za dozvolama

Neki radovi na objektima ili parcelama spadaju u specifične aktivnosti za koje nije potrebna građevinska dozvola. Ovo uključuje:

• Održavanje železničke infrastrukture osim glavnih popravki koje menjaju strukturu objekta,
• Radovi na postavljanju tipizirane opreme za elektronske komunikacije, uključujući antene na postojećim zgradama,
• Radovi nakon elementarnih nepogoda za sanaciju i sprečavanje daljih šteta.

Ovaj Pravilnik pruža značajne olakšice i smanjuje potrebu za građevinskim dozvolama za specifične vrste radova i objekata, što ubrzava proces održavanja i prilagođavanja objekata u skladu sa savremenim potrebama.

Foto: Freepik