Koliko solarni sistemi proizvode struje leti, a koliko zimi
Obično se veruje da zimi solarni paneli zbog niskih temperatura proizvode manje električne energije. Istina je da se tokom zime struje proizvede manje, ali ne zbog niskih temperatura, već zato što dan traje kraće, a u proseku i sunčanih dana ima manje tokom zimskih meseci
Solarni sistemi postaju sve popularniji kao rešenje za smanjenje računa za električnu energiju i kao ekološki održiva opcija za proizvodnju struje. Međutim, mnogi ljudi imaju zablude o njihovom radu tokom zime, verujući da hladno vreme značajno smanjuje proizvodnju električne energije. U stvarnosti, ključni faktor nije temperatura, već broj sunčanih sati i intenzitet sunčevog zračenja.
PROČITAJTE JOŠ:
Kako se pravilno čiste solarni paneli
Koje su vrste i koliko košta ugradnja solarnih panela
Kako do subvencija za ugradnju solarnih panela
U nastavku analiziramo koliko prosečan solarni sistem domaćinstva proizvodi struje u letnjim i zimskim mesecima, uzimajući u obzir klimatske uslove našeg podneblja.
Letnja proizvodnja solarnih sistema
Tokom leta, kada su dani duži i intenzitet sunčevog zračenja najveći, solarni sistemi dostižu svoj vrhunac proizvodnje. U proseku, domaćinstvo sa sistemom snage 5 kW u Srbiji može proizvesti između 700 i 850 kWh mesečno. Ovo zavisi od lokacije, nagiba panela, kao i od količine oblačnih dana.
Na primer, regioni u južnijim delovima Srbije imaju malo više sunčanih sati od severnijih oblasti, što doprinosi nešto većoj proizvodnji. Na primer, Beograd ima u proseku oko 11 sunčanih sati dnevno u julu, dok Niš može imati i do 12 sati dnevno.
Zimska proizvodnja solarnih sistema
Zimi je situacija drugačija – dani su kraći, sunčevi zraci padaju pod manjim uglom, a oblačnost je češća. Ipak, hladnije temperature mogu pozitivno uticati na efikasnost solarnih panela, jer visoke temperature leti zapravo smanjuju njihov učinak. Prosečan sistem od 5 kW u zimskim mesecima proizvodi između 150 i 300 kWh mesečno, što je ipak značajno manje nego leti.
Primera radi, u decembru Beograd ima u proseku samo 2 do 3 sunčana sata dnevno. Međutim, ukoliko su dani vedri i hladni, solarni paneli će i tada postići solidne rezultate. Uticaj snega može da bude pozitivan ili negativan. Okolni sneg povećava refleksiju svetlosti, što doprinosi nešto većoj prizvodnji, ali sneg na samom panelu će blokirati prolaz sunčevih zraka.
Ključni faktori koji utiču na proizvodnju
Broj sunčanih dana – Glavni faktor za proizvodnju struje je količina direktnog sunčevog zračenja, a ne temperatura. Iako je zimi manje sunčanih sati, vedri dani mogu omogućiti efikasan rad sistema.
Nagib i orijentacija panela – Idealni nagib za naše podneblje je između 30° i 40°, s orijentacijom ka jugu. Tokom zime, nešto strmiji nagib može pomoći u hvatanju nižih sunčevih zraka. Stoga je poželjno istalirati panele sa opcijom korikcije nagiba, kako bi zimi, kada je sunčanih dana manje, bili podpovoljnijim nagibom i prikupljali više sunčeve energije.
Održavanje sistema – Čišćenje panela od snega, prljavštine i lišća značajno doprinosi njihovoj efikasnosti tokom cele godine.
Zaključak
Iako solarni sistemi zimi proizvode manje električne energije nego leti, hladno vreme ne predstavlja ograničenje, već oblačnost i kraći dan. Proizvodnja električne energije zavisi pre svega od broja sunčanih dana i intenziteta zračenja.
Dobro projektovni solarni sistemi mogu zadovoljiti osnovne potrebe domaćinstva tokom cele godine, dok leti omogućavaju višak energije koji se može iskoristiti ili prodati elektrodistributeru.
