Koliko može da uštedi pasivna kuća, a koliko košta njena gradnja?

Koliko košta gradnja jednog kvadratnog metra pasivne kuće, a koliko košta gradnja standardne kuće? Koliko novca se troši godišnje za grejanje i klimatizaciju pasivne kuće i kada će se početno veća ulaganja isplatiti? Da li su niži troškovi grejanja i klimatizacije jedina prednost pesivne kuće?

Zamislite kuću u kojoj vam računi za grejanje i hlađenje stižu simbolično – skoro kao da u njoj ni ne boravite. To odavno nije naučna fantastika, već realnost sve većeg broja domaćinstava koja se odlučuju za pasivne kuće. Ipak, kada dođe trenutak da se crta podvuče, najčešće pitanje je: da li se ta investicija isplati i za koliko godina, odnosno da li ću dočekati da povratim ulaganja?

Šta zapravo znači “pasivna kuća”?

Pasivna kuća je objekat projektovan tako da troši minimalnu količinu energije za grejanje i hlađenje. Osnovni princip je jednostavan – zadržati toplotu unutra zimi i sprečiti je da uđe leti, uz pomoć izuzetno kvalitetne izolacije, prozora visokih performansi i ventilacije sa rekuperacijom toplote. Sve se svodi na maksimalnu efikasnost, odnosno da kuća sama „radi za vas“.

Koliko bi to koštalo u Srbiji?

Za jednu prosečnu porodičnu kuću od oko 100 kvadrata, standardna gradnja po današnjim tržišnim cenama u Srbiji (bez luksuznih materijala) iznosi oko 700 do 850 evra po kvadratu, što znači da kompletna kuća može da košta između 70.000 i 85.000 evra.

Pasivna kuća, zbog striktnih standarda i skupljih materijala (deblja izolacija, rekuperatori, troslojna stolarija), košta više – najčešće u rasponu od 1.100 do 1.300 evra po kvadratu. Dakle, za istu kuću od 100 kvadrata, trošak gradnje se kreće između 110.000 i 130.000 evra. Razlika u startu je prilično ozbiljna – nekih 40.000 do 50.000 evra.

Ušteda nije zanemarljiva

Ali tu na scenu stupa ono što pasivne kuće čini posebnom pričom – energetska efikasnost. Domaćinstvo u Srbiji prosečno godišnje potroši između 1.000 i 1.500 evra za grejanje i hlađenje (zavisno od energenta, izolacije i veličine prostora).

Kod pasivne kuće, ti troškovi se smanjuju i do 90%, pa umesto 1.200 evra godišnje, računi mogu biti svega 100 do 150 evra. Ušteda na godišnjem nivou: oko 1.000 evra.

Kada se isplati veća investicija?

Ako uzmemo razliku u početnom ulaganju od oko 45.000 evra i uštedu na energentima od 1.000 evra godišnje, dobijamo da bi se investicija u pasivnu kuću isplatila za oko 40 do 45 godina. To možda zvuči kao ceo životni vek jedne kuće.

Ako gradite manju porodičnu kuću, kvalitetna standardna izolacija i dobra stolarija, biće dovoljni da prilično redukujete troškove, pa se ulaganje u pasivnu kuću možda ne isplati. Ipak, za veće objekte smanjenje troškova grejanja i klimatizacije itekako može tokom godina da utiče na računicu.

Nije sve samo u matematici

Život u pasivnoj kući, pored štednje, donosi i druge benefite koje je teže kvantifikovati. Veći komfor, stalna svežina vazduha bez promaje, stabilna unutrašnja temperatura bez pregrevanja, niže emisije ugljen-dioksida i manji ekološki otisak. A i kada dođe dan da se kuća prodaje – pasivna kuća postaje adut koji može značajno podići njenu tržišnu vrednost.

PROČITAJTE JOŠ:

Šta je pasivna kuća i koje su njene prednosti

Vakuumska izolacija (VIP paneli) – Sve prednosti i mane

Takođe, ako se odlučujete za gradnju kuće na nekoj lokaciji koja je udaljena od izvora napajanja električnom energijom, ulaganje u pasivnu kuću itekako može da ima smisla. Naime, pasivna kuća ima minimalne troškove električne energije, tako da može da funkcioniše bez priključivanja na električnu mrežu.

Sistem solarnih panela će obezbeđivati dovoljno energije za grejanje, klimatizaciju, osvetljnje i osnovne potrebe, dok će sistem solarnih kolektora obezbeđivati dovoljnu količinu tople sanitarne vode. 

Da li je pasivna kuća za svako domaćinstvo?

Možda nije za svakoga odmah. Početna investicija je još uvek veća nego što većina porodica u Srbiji može sebi da priušti bez pomoći kredita ili subvencija. Ali trend je jasan – kako se standardi pooštravaju, a cene energije rastu, pasivne kuće prestaju da budu luksuz i postaju dugoročno pametna odluka. Posebno ako u obzir uzmemo da je ulaganje u kvalitet u startu ulaganje koje traje decenijama.