Poslovna zgrada od drveta i gline kao prekretnica u građevinarstvu
Upoznajte Hortus – energetski pozitivnu poslovnu zgradu izrađenu održivim postupcima i od održivih materijaa. U trenutku kada građevinska industrija troši 40% svih prirodnih resursa i proizvodi skoro isto toliko emisija štetnih gasova, ovakvi projekti predstavljaju moguće prekretnice
U švajcarskom gradu Alšvil, u srcu Inovacionog parka posvećenog biotehnologiji i nauci o životu, izgrađena je jedna od najodrživijih poslovnih zgrada u nemačkom govornom području. Reč je o zgradi „Hortus“ – inovativnom arhitektonskom poduhvatu koji kombinuje savremeni dizajn, napredna energetska rešenja i radikalno održive građevinske materijale.
Projekat je delo renomiranog arhitektonskog biroa Herzog & de Meuron, a naručilac je švajcarska firma Senn, poznata po ulaganju u održive i progresivne koncepte gradnje. Po rečima projektanata, Hortus nije samo radno mesto, već i eksperimentalna platforma za novu generaciju tehnoloških kompanija koje sve više dolaze u Bazelski region.
Zgrada je osmišljena tako da bude energetski pozitivna – proizvodi više energije nego što troši, a energija uložena tokom gradnje biće u potpunosti nadoknađena tokom 31 godine korišćenja. Na krovu i fasadama raspoređeno je oko 5.000 kvadratnih metara fotonaponskih panela koji već od prvog dana generišu višak energije.
Zgrada nudi oko 10.000 kvadratnih metara fleksibilnog kancelarijskog prostora raspoređenog na četiri sprata. Otvoreni planovi, zajednički saloni, kuhinje i terase podstiču saradnju i neformalne susrete među zaposlenima.
U zavisnosti od potreba, timovi mogu da biraju između otvorenih i zatvorenih radnih zona, u zatvorenom prostoru ili na drvenoj verandi koja gleda na vrt. Prizemlje je otvoreno za javnost i uključuje restoran, kafe-bar sa teretanom i više sala koje se mogu iznajmiti za sastanke i događaje.
U središtu kompleksa nalazi se zeleni atrijum – prava urbana oaza koju je projektovao čuveni pejzažni arhitekta Pjet Udolf. Atrijum je okružen gustim rastinjem, ukrasnim travama, višegodišnjim biljkama i puzavicama koje se penju duž fasada. Ispod vrta nalazi se rezervoar za sakupljanje kišnice, koji se koristi za navodnjavanje i sanitarne potrebe.
Celokupno prizemlje je podignuto na stubovima, čime se omogućava prirodno strujanje vazduha ispod objekta, što dodatno pomaže u regulaciji temperature.
Jedan od najvažnijih aspekata projekta jeste pažljiv izbor građevinskih materijala. U duhu “cradle-to-cradle” filozofije, svi elementi su napravljeni od obnovljivih i reciklabilnih materijala, a prilikom projektovanja vođena je detaljna naučna analiza uticaja materijala na životnu sredinu. Glavni konstrukcioni elementi su drvo, nabijena zemlja i celuloza.
Posebno su zanimljivi hibridni podni moduli – kombinacija drvenog okvira i kompresovane gline. Ovaj sistem je razvijen u saradnji sa lokalnim firmama i omogućava znatno niže emisije ugljen-dioksida u odnosu na klasične betonske ploče.
I sama glina korišćena u gradnji potiče direktno sa lokacije gradilišta. Proizvodnja podnih ploča obavljena je na terenu, u neposrednoj blizini zgrade, u improvizovanoj radionici. Glina je ugrađivana ručno, bez korišćenja betona ili metala – što omogućava da se nakon isteka veka trajanja materijal jednostavno vrati u prirodni ciklus.
PROČITAJTE JOŠ:
Da li su drveni neboderi zaista budućnost građevinske industrije
U Pertu uskoro niče hibridni drveni neboder od 190 metara
Hortus je više od zgrade – to je svojevrsna najava da arhitektura uskoro može da postane deo rešenja klimatske krize. Iza svakog detalja stoji filozofija koja održivost ne posmatra samo kao tehnički izazov, već kao duboko ukorenjeni princip koji povezuje način na koji gradimo, radimo i živimo.
U trenutku kada građevinska industrija troši 40% svih prirodnih resursa i proizvodi skoro isto toliko emisija štetnih gasova, ovakvi projekti predstavljaju važne prekretnice. Zgrada Hortus dokazuje da uz saradnju arhitekata, inženjera i investitora, gradnja može biti održiva, zdrava i ekonomski opravdana – i što je najvažnije, prilagođena potrebama budućnosti.
Foto: Maris Mezulis/Herzog & de Meuron
