Kako će građevinska industrija smanjiti potrošnju vode u budućnosti
Dok je prethodnih godina fokus bio na smanjenju emisije CO₂, građevinska industrija sve više pažnje usmerava na potrošnju vode. Reciklaža, korišćenje prečišćenih otpadnih voda i povezivanje različitih industrija mogli bi značajno da smanje potrebu za zahvatanjem sveže vode.
Kada se govori o održivoj gradnji, poslednjih godina u centru pažnje gotovo uvek je bio ugljen-dioksid. Proizvođači cementa i betona ulažu milijarde u smanjenje emisija, alternativna goriva i nove vrste cementa. Međutim, još jedan resurs sve brže dolazi u prvi plan – voda.
PROČITAJTE JOŠ:
Biočar – Građevinski materijal koji neutrališa CO₂ iz atmosfere
Da li su kompaktne modularne cementare rešenje sa emisiju CO2
Klimatske promene, duži periodi suše, rast gradova i povećana potrošnja čine dostupnost kvalitetne slatke vode jednim od važnih pitanja budućnosti. To je posebno značajno za industrije koje koriste velike količine vode, među kojima je i proizvodnja građevinskih materijala.
Voda je potrebna za proizvodnju betona, pranje agregata, hlađenje postrojenja, čišćenje opreme i kamiona i brojne druge procese. Zbog toga vodeći proizvođači sve češće postavljaju konkretne ciljeve za smanjenje zahvatanja sveže vode.
Beton ne mora uvek da se proizvodi svežom vodom
Jedna od najvažnijih promena je relativno jednostavna – voda koja je već korišćena u industrijskom procesu ne mora automatski da postane otpad.
U fabrikama betona velike količine vode koriste se za pranje miksera, kamiona i druge opreme. Savremena postrojenja omogućavaju da se ta voda prikupi, tretira i ponovo uvede u proizvodnju. Sve češće se koriste i kišnica, voda prikupljena u kamenolomima i drugi alternativni izvori.
Cilj je prelazak sa linearnog sistema, u kojem se voda zahvati, jednom upotrebi i ispusti, na zatvoreni ciklus u kojem se ista voda koristi više puta.
Otpadna voda jedne fabrike postaje sirovina druge
Još zanimljiviji korak predstavlja takozvana industrijska simbioza. Suština ovog koncepta je da ono što je za jednu fabriku otpad može da postane korisna sirovina za drugo industrijsko postrojenje.
Jedan od konkretnih primera dolazi iz Ekvadora. Holcim je u Gvajakilu pokrenuo projekat „Every Drop Builds“, u okviru kojeg se prečišćena voda iz pogona proizvođača pića Tesalia koristi za proizvodnju betona u fabrici San Eduardo.
Prema podacima kompanije, samo ova saradnja trebalo bi da smanji korišćenje sveže vode za 41.000 kubnih metara. Holcim je sličan koncept proširio i na druge industrijske partnere, dok se projekti ponovne upotrebe vode razvijaju i u Meksiku, Maroku i drugim zemljama.
Ovakvi projekti pokazuju da održivost više nije ograničena na jednu fabriku. Industrijske zone budućnosti mogle bi da funkcionišu kao povezani sistemi u kojima voda, energija i različiti nusproizvodi cirkulišu između kompanija.
Veliki proizvođači već postavljaju ciljeve
Holcim je postavio cilj da do 2030. godine smanji zahvatanje sveže vode u svojim cementnim operacijama za 33 odsto u odnosu na 2020. godinu.
Sličnim putem idu i drugi veliki proizvođači. Cemex planira da do 2030. smanji zahvatanje sveže vode za 20 odsto u proizvodnji cementa, 10 odsto u proizvodnji gotovog betona i 15 odsto u poslovanju sa agregatima, u odnosu na 2021. godinu.
Heidelberg Materials takođe razvija sisteme za reciklažu vode, korišćenje kišnice i zatvorene sisteme hlađenja. Posebna pažnja usmerava se na fabrike koje posluju u područjima sa izraženim nedostatkom vode.
To je važna promena, jer kubni metar vode potrošen u području bogatom rekama i padavinama nema isti značaj kao ista količina zahvaćena u regionu koji se godinama suočava sa sušama.
Manja potrošnja i na gradilištima
Promene se neće završiti u fabrikama cementa i betona. Sama gradilišta mogu da budu značajni potrošači vode, posebno kod velikih infrastrukturnih i stambenih projekata.
Voda se koristi za pranje opreme i vozila, kontrolu prašine, različite građevinske postupke i čišćenje. Zbog toga bi sistemi za prikupljanje kišnice, tretiranje vode na gradilištu i njeno ponovno korišćenje mogli da postanu sve značajniji deo organizacije velikih projekata.
PROČITAJTE JOŠ:
Carbicrete – Tehnologija koja neutrališe otpad i emisije CO₂
Ovo je pet načina da građevinska industrija u budućnosti smanji emisiju CO₂
Digitalizacija će takođe imati važnu ulogu. Precizno merenje omogućava kompanijama da utvrde gde se voda zaista troši, gde nastaju gubici i koji proces može da funkcioniše sa recikliranom umesto svežom vodom.
Posle ugljenika, voda dolazi u centar pažnje
Građevinska industrija je tokom prethodne decenije veliki deo ekoloških napora usmerila na smanjenje emisije CO₂. Taj posao je daleko od završenog, ali voda sve očiglednije postaje još jedan resurs o kojem će industrija morati ozbiljno da vodi računa.
Promena verovatno neće doći kroz jedno revolucionarno tehnološko rešenje, već kroz kombinaciju zatvorenih sistema, reciklaže procesne vode, prikupljanja kišnice, korišćenja prečišćenih otpadnih voda i saradnje između različitih industrija.
Najvažnija promena je u načinu razmišljanja: kvalitetna sveža voda više ne može da se posmatra kao praktično neograničen industrijski resurs. U svetu u kojem njena dostupnost postaje sve važnije ekonomsko i društveno pitanje, građevinska industrija moraće da nauči da svaki zahvaćeni kubni metar koristi mnogo efikasnije.
