Vodootporne gips-karton ploče: Gde mogu da se koriste i da li su zaista otporne na vodu?
Gips-karton ploče su jedno od najpraktičnijih rešenja za izradu pregradnih zidova, spuštenih plafona i različite adaptacije enterijera. Međutim, kada se radovi izvode u kupatilu, kuhinji ili drugoj prostoriji sa povećanom vlažnošću, standardne ploče nisu uvek odgovarajući izbor.
Tada se koriste posebne, impregnirane gips-karton ploče, koje se često nazivaju vodootpornim. Ipak, između otpornosti na vlagu i potpune otpornosti na vodu postoji važna razlika koju treba razumeti pre početka radova.
Po čemu se vodootporne gips-karton ploče razlikuju od običnih?
Klasične gips-karton ploče sastoje se od gipsanog jezgra obloženog kartonom. Lagane su, jednostavno se seku i montiraju, a zahvaljujući metalnoj potkonstrukciji omogućavaju brzu izradu pregradnih zidova bez klasičnih zidarskih radova. Njihov najveći nedostatak jeste osetljivost na dugotrajno izlaganje vlazi i vodi.
Kod impregnisanih gips-karton ploča gipsano jezgro sadrži posebne dodatke koji smanjuju upijanje vode. Zahvaljujući tome, ove ploče bolje podnose uslove povećane vlažnosti, manje su podložne promenama dimenzija i predstavljaju pouzdanije rešenje za prostorije u kojima povremeno dolazi do kondenzacije vodene pare.
Najlakše se prepoznaju po karakterističnoj zelenoj boji kartonske obloge, zbog čega ih majstori često jednostavno nazivaju zelenim gips pločama. Standardne ploče su najčešće sive ili svetle boje, dok su protivpožarne uglavnom roze ili crvene.
Ipak, boja nije jedini pokazatelj. Prilikom kupovine treba proveriti fabričku oznaku, jer se impregnisane ploče prema standardu EN 520 najčešće označavaju kao H2. Kod ove klase ukupno upijanje vode ograničeno je na najviše 10 odsto mase ploče, prema propisanom postupku ispitivanja. To ne znači da ploča može neograničeno da bude izložena vodi, već da upija znatno manje vode od obične ploče.
Da li su otporne na vlagu ili i na direktan kontakt sa vodom?
Ovo je najvažnije pitanje, jer se u svakodnevnom govoru pojmovi vodootporna i vlagootporna ploča često koriste kao sinonimi.
Impregnisane gips-karton ploče pre svega su otporne na povećanu vlažnost vazduha i imaju smanjenu sposobnost upijanja vode, ali same po sebi nisu vodonepropusne.
To znači da će dobro podnositi povremeno povećanu vlažnost vazduha, kakva se javlja u kupatilu posle tuširanja. Međutim, ukoliko su dugotrajno izložene direktnom kvašenju, voda ipak može prodreti u njihovu strukturu i vremenom izazvati oštećenja.
PROČITAJTE JOŠ:
Boja vara, oznaka otkriva – Kako izabrati pravu gips-karton ploču
Gips-karton ploče umesto maltera – Sve prednosti i mane
Prema tehničkim podacima kompanije Knauf, impregnisane ploče tipa H2 namenjene su prostorijama sa umerenom vlagom, odnosno uslovima u kojima se ne očekuje dugotrajno zadržavanje relativne vlažnosti vazduha iznad 70 odsto.
To ne znači da kratkotrajno povećanje vlažnosti iznad te vrednosti, na primer tokom tuširanja, automatski predstavlja problem. Važno je da prostorija ima odgovarajuću ventilaciju i da se vlaga ne zadržava trajno.
Mogu li se koristiti za pregradne zidove u kupatilu?
Odgovor je potvrdan. Upravo je adaptacija kupatila jedna od najčešćih primena impregnisanih gips-karton ploča.
Na primer, prilikom renoviranja stana moguće je napraviti novi pregradni zid između kupatila i hodnika, odvojiti prostor za veš-mašinu ili formirati instalacioni zid iza kojeg će biti smeštene vodovodne cevi.
Takvi zidovi izvode se na metalnoj potkonstrukciji, na koju se pričvršćuju impregnisane ploče. Po potrebi se između njih postavlja mineralna vuna radi poboljšanja zvučne izolacije.
Velika prednost je jednostavna i brza montaža, bez velikih količina maltera i dugog sušenja. Osim toga, u unutrašnjosti konstrukcije lako se mogu sprovesti vodovodne i električne instalacije.
Na impregnisane ploče moguće je postaviti i keramičke pločice, pod uslovom da su potkonstrukcija, broj slojeva gips-kartona, razmak profila i sistem lepljenja odgovarajući. Zato je veoma važno da se prilikom izrade zida koji će nositi keramiku poštuju tehnička uputstva proizvođača.
Da li su pogodne za zidove unutar tuš-kabine?
Ovde je situacija nešto drugačija. U običnom delu kupatila, gde je zid uglavnom izložen vlažnom vazduhu, impregnisana gips-karton ploča predstavlja dobro rešenje. Međutim, unutar tuš-kabine zid je svakodnevno izložen direktnom prskanju vode.
To ne znači da impregnisane ploče nikako ne mogu da se koriste na takvim mestima, ali je neophodno da budu deo pravilno izvedenog i za tu namenu predviđenog sistema, sa odgovarajućom hidroizolacijom.
Pre postavljanja keramičkih pločica nanosi se hidroizolacioni premaz, često poznat kao tečna hidroizolacija. Posebno se obrađuju spojevi ploča, uglovi, prelazi između zida i poda, kao i mesta na kojima vodovodne cevi prolaze kroz zid.
Upravo su ti detalji najosetljiviji, jer voda može da prodre kroz nedovoljno zaštićene spojeve.
Važno je znati i da keramičke pločice, lepak i fug-masa sami po sebi ne predstavljaju pouzdanu hidroizolaciju. Čak i kada je zid potpuno obložen keramikom, voda može vremenom prodreti kroz spojeve i ugroziti podlogu. Zato se za zidove tuš-kabina koriste kompletni, međusobno kompatibilni sistemi hidroizolacije.
Kada su cementne ploče bolje rešenje od zelenih gips-karton ploča?
Za mesta na kojima se očekuje intenzivno i često kvašenje postoje i specijalne cementne građevinske ploče. Jedan od poznatijih primera je Knauf Aquapanel Indoor.
Za razliku od klasičnih i impregnisanih gips-karton ploča, one nemaju standardno gipsano jezgro, već su izrađene na bazi cementa, sa odgovarajućim ojačanjima.
Takve ploče imaju znatno veću otpornost na direktno izlaganje vodi, pa su pogodne za tuš-kabine, javna kupatila, bazenske prostore i druge zahtevne uslove.
Proizvođač za Aquapanel Indoor navodi da zadržava stabilnost čak i pri potapanju u vodu. Ipak, ni cementne ploče ne treba poistovećivati sa kompletnom hidroizolacijom: spojevi, prodori instalacija i ostali kritični detalji moraju biti pravilno zaptiveni.
U praksi to znači da za većinu zidova i plafona u standardnom kućnom kupatilu impregnisane gips-karton ploče predstavljaju ekonomično rešenje, dok je za unutrašnjost tuš-kabine, naročito kada se izvodi tuš bez klasične kadice, često sigurniji izbor odgovarajuća cementna ploča uz kompletnu hidroizolaciju.
Koliko su skuplje od običnih gips-karton ploča?
Impregnisane gips-karton ploče jesu skuplje od standardnih, ali ta razlika uglavnom nije velika u odnosu na ukupne troškove izrade zida.
Prema cenama jednog domaćeg prodavca građevinskog materijala, standardna Knauf ploča debljine 12,5 milimetara prodaje se po ceni od oko 375 dinara po kvadratnom metru, dok impregnisana H2 ploča istih dimenzija košta približno 580 dinara. To je oko 55 odsto viša cena, odnosno oko 205 dinara više po kvadratnom metru.
PROČITAJTE JOŠ:
Cigla, Ytong blok ili gips karton ploče – Koji pregradni zid je pravo rešenje?
Kako da gipsani pregradni zid zadrži i buku
Naravno, cene zavise od proizvođača, prodavca i kupljene količine. Pritom treba imati u vidu da same ploče predstavljaju samo jedan deo ukupnog troška, jer su za izradu zida potrebni i metalni profili, pričvrsni materijal, trake, mase za obradu spojeva i eventualna hidroizolacija.
Zbog toga se u prostorijama sa povećanom vlažnošću uglavnom ne isplati štedeti izborom standardnih ploča, posebno kada bi eventualna oštećenja kasnije zahtevala uklanjanje keramičkih pločica i ponovno izvođenje radova.
Na šta posebno treba obratiti pažnju prilikom ugradnje?
Jedna od čestih grešaka jeste pretpostavka da je dovoljno kupiti zelenu gips-karton ploču i montirati je na isti način kao običnu.
Međutim, trajnost konstrukcije zavisi od čitavog sistema. Potrebno je pravilno obraditi spojeve i koristiti odgovarajuće mase za impregnisane ploče. Važna je i zaštita donje ivice zida, naročito u kupatilima gde se voda može zadržavati na podu.
Posebnu pažnju treba obratiti na mesta na kojima se naknadno postavljaju umivaonici, ormarići i druga sanitarna oprema. Za teže elemente potrebno je unapred predvideti odgovarajuća ojačanja ili nosače povezane sa potkonstrukcijom. Sama gips-karton ploča nije dovoljna za sigurno pričvršćivanje velikih opterećenja.
Još jedna važna stvar jeste ventilacija. Čak ni kvalitetne impregnisane ploče ne mogu da reše problem kupatila u kojem se vlaga stalno zadržava. Ako ventilacija nije odgovarajuća, kondenzacija i pojava buđi mogu predstavljati problem bez obzira na vrstu upotrebljenih ploča.
