Da li je oslanjanje na veštačku inteligenciju u arhitekturi opasno?

Veštačka inteligencija sve češće ulazi u arhitektonske biroe, nudeći brža rešenja i nove kreativne mogućnosti, ali istovremeno otvara pitanja odgovornosti, pouzdanosti i granica njene primene u projektovanju objekata

Veštačka inteligencija je za kratko vreme postala deo gotovo svih kreativnih i tehničkih industrija, pa ni arhitektura nije izuzetak. Alati zasnovani na AI danas mogu da generišu idejna rešenja, analiziraju osunčanost parcele, predlože raspored prostorija, pa čak i da pomognu u optimizaciji materijala i troškova.

Ipak, kako je u pitanju relativno nova tehnologija, sve češće se postavlja pitanje – da li je oslanjanje na AI u arhitekturi bezbedno ili može biti i opasno?

AI kao alat, a ne kao arhitekta

U svojoj suštini, AI u arhitekturi nije „samostalni projektant“, već alat koji radi na osnovu podataka, algoritama i obrazaca koje je naučio iz prethodnih primera. On ne razume prostor, konstrukciju ili kontekst na način na koji to čini arhitekta sa iskustvom.

AI može da ponudi brzo i vizuelno atraktivno rešenje, ali ne zna da li je ono u skladu sa lokalnim propisima, seizmičkim zahtevima, klimatskim uslovima ili realnim mogućnostima gradnje.

Problem nastaje onda kada se AI koristi bez kritičkog preispitivanja, kao gotova istina. U tom slučaju postoji realan rizik da se u ranim fazama projektovanja „prošvercuju“ ideje koje lepo izgledaju, ali nisu konstruktivno ili tehnički izvodljive.

Može li AI da napravi ozbiljne greške?

AI može da pogreši – i to ne zato što je „loš“, već zato što nema sposobnost razumevanja posledica. U praksi su već zabeleženi slučajevi gde su AI-generisana rešenja predlagala konzolne konstrukcije bez realnog oslonca, nepravilne raspone, loše rešenu evakuaciju ili neadekvatnu ventilaciju prostora.

Vizuelno, takvi projekti deluju impresivno, ali sa inženjerske tačke gledišta mogu biti problematični ili čak opasni. Posebno je osetljivo pitanje korišćenja AI alata za proračune.

Iako postoje softveri koji koriste elemente veštačke inteligencije za optimizaciju konstrukcija ili energetske efikasnosti, odgovornost za tačnost rezultata i dalje mora da snosi ovlašćeni inženjer. AI može pomoći u brzom testiranju scenarija, ali ne može zameniti stručno znanje, iskustvo i odgovornost.

Postoje li standardi za upotrebu AI u arhitekturi?

Za sada ne postoje jedinstveni, globalno prihvaćeni standardi koji precizno regulišu upotrebu AI alata u arhitekturi. Većina profesionalnih organizacija i komora zauzima stav da je AI dozvoljen kao pomoćno sredstvo, ali da autorstvo, odgovornost i konačne odluke moraju ostati u rukama arhitekte i inženjera.

U praksi, to znači da se AI koristi u fazama analize, idejnog istraživanja i optimizacije, dok se finalni projekti proveravaju klasičnim metodama, u skladu sa važećim propisima i standardima gradnje. Drugim rečima, AI može ubrzati proces, ali ne sme biti jedini oslonac.

Primeri iz prakse: gde AI pomaže, a gde ne

U savremenim arhitektonskim biroima AI se često koristi za generisanje varijanti idejnih rešenja, analizu osunčanosti, senčenja i potrošnje energije, kao i za brzu obradu velikog broja podataka o lokaciji. U tim segmentima pokazao se kao izuzetno koristan alat koji štedi vreme i otvara nove kreativne mogućnosti.

PROČITAJTE JOŠ:

Veštačka inteligencija uskoro (nažalost) ulazi i u naše kuhinje

Zemljotres i gradnja: Kako nastaju objekti koji izdržavaju udare tla

Sa druge strane, kada se AI koristi bez kontrole, kao zamena za stručni sud, dolazi do problema. Projekti koji su nastali isključivo na osnovu AI predloga često zahtevaju ozbiljne korekcije u kasnijim fazama, što na kraju može dovesti do većih troškova i gubitka vremena.

Kako se AI pametno koristi u arhitekturi?

Najrazumniji pristup jeste da se AI posmatra kao digitalni saradnik, a ne kao zamena za arhitektu. On može pomoći u istraživanju ideja, ubrzati analize i ponuditi alternativna rešenja koja arhitekta možda ne bi odmah razmotrio. Međutim, kreativnost, razumevanje prostora, konteksta i odgovornost za bezbednost objekta ostaju isključivo ljudski zadaci.

AI je posebno koristan kada arhitekt zna šta traži i ume da postavi prava pitanja. U tom slučaju, on postaje moćan alat koji olakšava posao, ali ne preuzima kontrolu nad njim.

Tehnologija budućnosti uz ljudsku odgovornost

Oslanjanje na AI u arhitekturi samo po sebi nije opasno, ali postaje rizično onda kada se koristi nekritički i bez stručne kontrole. Kao i svaka nova tehnologija, AI zahteva vreme, jasna pravila i odgovoran pristup.

Arhitektura nije samo stvar forme, već i bezbednosti, funkcionalnosti i dugoročne održivosti – oblasti u kojima ljudsko znanje i iskustvo i dalje nemaju pravu zamenu.

U tom smislu, AI nije pretnja arhitektima, već alat koji, ako se pravilno koristi, može doprineti kvalitetnijoj, promišljenijoj i efikasnijoj gradnji.