Da li solarni paneli zaista „padaju“ na 5% snage kada je oblačno

Koliko struje zapravo proizvode solarni paneli kada je oblačno, da li je tačno da snaga pada na svega 5% i kako vremenski uslovi utiču na ukupnu isplativost ulaganja u solarne sisteme u realnim uslovima

Jedna od najčešćih dilema kod ljudi koji razmišljaju o solarnoj energiji jeste šta se dešava kada nema sunca. Često se može čuti da paneli tada proizvode tek nekoliko procenata svog kapaciteta, ali istina je kao Ii obično nege na pola puta.

Solarni paneli ne zavise isključivo od direktnog sunčevog zračenja, već koriste i raspršenu svetlost koja prolazi kroz oblake, pa struju proizvode i kada je nebo potpuno sivo.

Istraživanja i iskustva iz prakse pokazuju da snaga solarnih panela u oblačnim uslovima varira u širokom rasponu. Na lagano oblačan dan paneli mogu da daju i do 60–80% svog uobičajenog učinka, dok kod umerene oblačnosti proizvodnja pada na 30–50%. Tek kada je nebo potpuno prekriveno gustim oblacima ili pada kiša, proizvodnja se najčešće svodi na oko 10–25% nominalnog kapaciteta.

Zašto paneli rade i bez direktnog sunca

Osnovni razlog leži u samom principu rada fotonaponskih ćelija. One ne koriste toplotu, već svetlost – tačnije fotone. Čak i kada sunce nije vidljivo, značajan deo svetlosti prolazi kroz oblake i raspršuje se u atmosferi, što omogućava panelima da nastave sa radom, iako sa manjom snagom.

Da li je realno očekivati samo 5% proizvodnje

Tvrdnja da paneli daju svega 5% snage najčešće se odnosi na ekstremne uslove, kao što su gusti oblaci tokom celog dana, magla ili jaka kiša. U takvim situacijama proizvodnja zaista može pasti na veoma nizak nivo, ali to nije tipičan scenario.

U većini slučajeva, čak i tokom oblačnih dana, paneli će davati više od toga, najčešće između 10 i 25%. Drugim rečima, tih 5% postoji, ali je više izuzetak nego pravilo.

Šta to znači za stvarnu isplativost

Ključna stvar koju mnogi obično previde jeste da solarni sistem ne treba posmatrati kroz jedan dan, već kroz celu godinu. Proizvodnja struje se sabira tokom svih dana – sunčanih, polusunčanih i oblačnih.

Čak i u zemljama sa čestim oblacima, poput Nemačke ili Velike Britanije, solarni paneli su masovno zastupljeni i ekonomski isplativi. U Srbiji je situacija povoljnija, pogotovo u poređenju sa severnijim zemljama.

PROČITAJTE JOŠ:

Da li solarni kolektori mogu i zimi da zagrevaju vodu?

Koliko solarni sistemi proizvode struje leti, a koliko zimi

Ovo su najčešće zablude o solarnim panelima

Oblačni dani utiču na dnevni prinos, ali ne poništavaju ukupnu proizvodnju. Pored toga, moderni sistemi se često kombinuju sa baterijama ili mrežom, što omogućava da se višak energije sa sunčanih dana koristi kada je proizvodnja smanjena.

Od čega zavisi koliko ćete dobiti struje kada je oblačno

Nisu svi oblačni dani isti, pa ni proizvodnja nije uvek jednaka. Na količinu proizvedene energije utiču debljina i vrsta oblaka, godišnje doba, ugao pod kojim svetlost pada na panele, ali i sam kvalitet i tehnologija panela. Savremeniji paneli bolje koriste raspršenu svetlost, pa mogu ostvariti solidan učinak čak i u nepovoljnim vremenskim uslovima.

Zato odgovor na pitanje da li se solar isplati ne zavisi od jednog oblačnog dana, već od ukupne slike tokom cele godine. U realnim uslovima, čak i kada nebo nije vedro, paneli nastavljaju da rade i doprinose proizvodnji energije, što je i razlog zašto se sve češće viđaju na krovovima i u regionima sa manje sunčanih dana.