Gradski park koji se prostire na 27 – spratova

Od kada postoje veliki gradovi, postoji i težnja da se oni prošire gradnjom u visinu. Arhitekta Stefano Boeri smatra da na isti način može da se razmišlja i kada je ozelenjavanje svetskih metropola u pitanju. Tek nekoliko parkova izgubljenih u šumi betonskih i staklenih oblakodera, što je danas najčešći slučaj u gradovima, zaiste nemaju adekvatan efekat. Cenjeni italijanski arihitekta za ovaj problem ima idealno rešenje.

U pitanju su stambene zgrade za koje je malo reći da obiluju zelenilom. Po rečima Boerija, ovo rešenje ne predstavlja nikakvu utopiju, već ga je veoma lako sprovesti u delo, jer ovakav način gradnje ukupne troškove podiže za samo pet procenata. A ne treba biti naučnik da bi se izveo zaključak kako su benefiti nemerljivo veći.

Na ovaj način se dobija prava vertikalna šuma, u slučaju konkretno ove stambene zgrade, visoka čak 27 spratova. Ova zgrada u sebi sadrži jedan hektar šumskog zelenila, odnosno na njoj se nalazi 800 stabala, 5.000 grmova i 11.000 najrazličitijih ostalih bilaja. Ova zgrada se nalazi u Milanu, jednom od najzagađenijih evropskih gradova, a zelenilo ima mnogo pozitivnih efekata.

Gusto zasađene biljke pomažu u smanjenju zagađenja filtriranjem čestica čađi i prašine. Svaki balkon ima zasađene brižljivo odabrane vrste biljaka, tako da leti one obezbeđuju potrebnu hladovinu, u stanovima je prijatnije i manji je utrošak energije za klimaticiju. S druge strane, tokom zimskih meseci lišće opada, tako da u stanovima ne manjka svetlosti. Recimo samo još to da se zalivanje biljaka obavlja prečišćenim otpadnima vodama. Koliko “ekološkije” može da bude?