Norveški radijatori – Evo u kom slučaju se isplati njihova ugradnja
Kada se grejanje na norveške radijatore ekonomski isplativo, a kada nije? Koje su prednosti norveških radijatora u poređenju sa TA pećima čija najveća prednost je činjenica da električnu energiju troše noću dok je “struja jeftinija”? Kako izbeći ulazak u “crvenu zonu” sa potrošnjom električne energije?
Grejanje na električnu energiju je jedan od najkomfornijih načina grejanja. A kada se pomene grejanje na električnu energiju, prva asocijacija su norveški radijatori i termoakumulacione, odnosno TA peći.
Najveća prednost TA peći je ta što one akumuliraju toplotnu energiju tokom noći, kada je struja višestruko jeftinija, čime se ostvaruju značajne uštede. Ipak, mnogi u razmatranje uzimaju i atraktivnije norveške radijatore. Iako oni ne mogu da akumuliraju toplotnu energiju, već struju uglavnom troše tokom dana kada je “struja skuplja”, imaju nekih svojih prednosti.
PROITAJTE JOŠ:
Grejanje na klima uređaj – za i protiv
Grejanje na struju uz pomoć TA peći
Naime, za razliku od TA peći, kod norveških radijatora je moguće preciznije upravljanje grejanjem. Ako negde tog dana izlazite, možete radijatore da ugasite ili snizite temperaturu, kako bi ostvarili uštedu. Takođe, moderniji uređaji imaju opciju daljinske kontrole, pa na primer, grejanje možete da uključite pred polazak kući sa posla, da bi vas dočekala prijatna temperatura u stanu.
Sve su to neke od pogodnosti koje norveški radijatori imaju u poređenju sa TA pećima, a koje omogućavaju određene uštede. Ipak, ostaje ona već pomenuta činjenica da norveški radijatori električnu energiju troše tokom dana dok je struja višestruko skuplja, pa se s pravom postavlja pitanje – mogu li norveški radijatori da budu ekonomičan i isplativ vid grejanja na električnu energiju.
Odgovor postoji, a on glasi – da, norveški radijatori mogu da budu ekonomično rešenje, ali samo pod određenim uslovima. Kod grejanja na struju najvažnije je da se sa potrošnjom na kraju meseca ne zađe u crvenu zonu, jer tada cena drastično raste.
U crvenu zonu se ulazi kada potrošnja domaćinstva mesečno pređe 1.600 kWh. U skladu sa time može da se napravi određena računica: ako domaćinstvo mesečno troši oko 500 ili 600 kWh električne energije za osnovne potrebe, to znači da za grejanje preostaje oko 1.000 kWh.
Ako se uzme prosek da je za grejanje deset kvadratnih metara potreban jedan kW, zaključak je da je za stan od 40 kvadratnih metara potrebno oko četiri kilovata. Podrazumeva se da sistem električnog grejanja putem norveških radijatora neće raditi non-stop.
Uz dobru izolaciju i kvalitetne prozore, recimo da će biti aktivan tokom 40 odsto vremena u toku 24 časa. Iz toga može da se izvuče računica da će dnevno da se troši 4 kW x 0,4 (40% vremena) x 24 časa = 38,4 kWh dnevno.
Kada se ova potrošnja pomnoži sa 30 dana, dobija se mesečna potrošnja od 1.152 kWh. To znači da ovom domaćinstvu ostaje još 448 kWh za taj mesec do ulaska u crvenu zonu, što je realna računica da se ugradnja norveških radijatora isplati, ali i za ovako mali stan je već na granici da stigne do crvene zone i 1.600 kWh.
Zaključak se sam nameće – grejanje na norveške radijatore se isplati ako imate garsonjeru do 40 kvadrata koja je dobro izolovana i ima kvalitetnu stolariju. Bilo koji prostor koji nije dobro izolovan, ili na primer prosečan stan od 70 kvadrata neće biti moguće ekonomično grejati uz pomoć norveških radijatora.
