Podno grejanje na struju – toplotna pumpa ili električno podno grejanje?

Koje podno greanje troši manje struje – standardo električno, ili uz pomoć toplotne pumpe? Koliko struje koji sistem potroši za grejanje garsonjere od 40 kvadrata i da li se “ulazi” u crvenu zonu? Koje su prednosti i nedostaci toplotne pumpe?

Podno grejanje je poslednjih godina postalo gotovo standard u novogradnji i ozbiljnim renovacijama. Udobno je, ne zauzima prostor kao radijatori i pruža prijatnu, ravnomernu toplotu, što je posebno važno u manjim stanovima gde se svaki kvadrat računa.

Kako su cene električne energije ponovo porasle, a granica za ulazak u crvenu zonu smanjena sa 1.600 na 1.200 kWh mesečno, izbor sistema grejanja koji koristi struju postao je još važniji.

Kada govorimo o podnom grejanju „na struju“, najčešće mislimo na dve potpuno različite tehnike: klasično električno podno grejanje sa kablovima ili folijama, i podno grejanje na vodu koje zagreva toplotna pumpa. Obe tehnologije koriste struju, ali na potpuno drugačiji način i sa potpuno različitim mesečnim računima.

Kako radi klasično električno podno grejanje

Kod klasičnog električnog podnog grejanja grejni element se postavlja direktno u podnu konstrukciju – u vidu kablova, grejnih mreža ili folija. Kada termostat aktivira sistem, ovi kablovi se zagrevaju i pod postaje ogroman, ravnomerno raspoređen grejač. Cela filozofija rada je jednostavna, što ovu vrstu podnog grejanja čini vrlo pristupačnom za ugradnju.

PROČITAJTE JOŠ:

Koliko struje troši električno podno grejanje

Prednost električnog podnog grejanja je upravo ta jednostavnost. Nema cevi, nema pumpe, nema razdelnika, nema spoljne jedinice. Ugradnja se obično kreće od 25 do 40 evra po kvadratu, u zavisnosti od vrste grejača i pripremnih radova, pa tako garsonjera od 40 m² može biti opremljena za oko 1.000–1.500 evra.

Međutim, potrošnja je nešto sasvim drugo. Električni grejač ima efikasnost od oko 100%, što znači da sve što potroši pretvara u toplotu, bez ikakvog dodatnog „pojačavanja“. Ako su toplotni gubici stana veliki, ili ako je korisnik navikao na visoku temperaturu, sistem će jednostavno trošiti onoliko kilovat-sati koliko je potrebno da održi željeni komfor.

Podno grejanje na vodu sa toplotnom pumpom

Sasvim druga priča je podno grejanje koje zagreva toplotna pumpa. U ovom sistemu, kroz cevi u podu teče voda niske temperature, obično 30 do 35 °C. Toplotna pumpa uzima energiju iz spoljnog vazduha i pomoću kompresora je „podigne“ na korisnu temperaturu za grejanje.

PROČITAJTE JOŠ:

Zašto su toplotna pumpa i podno grejanje dobitna kombinacija

Glavni razlog zašto se toplotne pumpe smatraju najefikasnijim savremenim sistemima je COP – koeficijent korisnosti. Tipična moderna toplotna pumpa postiže sezonski COP oko 3, što znači da za 1 kWh struje proizvodi oko 3 kWh toplote. Na istoj količini energije koju bi električni kabl pretvorio direktno u toplotu, toplotna pumpa vam daje tri puta više.

Prednosti su očigledne: tri puta niži računi i lako ostajanje u zelenoj i plavoj zoni čak i u hladnim mesecima. Mana je – početna cena. Kompletno podno grejanje na vodu sa toplotnom pumpom može koštati tri do četiri puta više od električne varijante. Potrebna je spoljašnja jedinica, razdelnik, cevni razvod i odgovarajuća priprema prostora.

Nove cene struje i crvena zona

Crvena zona danas počinje na 1.200 kWh mesečno, što je za mnoge korisnike grejanja na struju postalo ozbiljan izazov. Direktno električno podno grejanje lako može dovesti domaćinstvo do granice crvene zone, naročito ako se koristi u većim stanovima ili kućama. Čim se uđe u crvenu zonu, cena kilovat-sata praktično se udvostručuje.

Toplotna pumpa, zahvaljujući visokoj efikasnosti, mnogo teže „gura“ domaćinstvo u crvenu zonu. Čak i u hladnim mesecima, ukupna potrošnja je 2–3 puta manja u odnosu na električne kablove, što čini ovaj sistem dugoročno stabilnijim u odnosu na poskupljenja energije.

Orijentaciona potrošnja za garsonjeru od 40 m²

Da bismo ilustrovali razliku, uzmimo primer jedne prosečno izolovane garsonjere od 40 m².

Električno podno grejanje

Grejna snaga električnog podnog grejanja često iznosi oko 100 W po m². Za 40 m² to znači ukupno 4 kW instalirane snage. U praksi, sistem ne radi stalno punom snagom, već se uključuje po potrebi, ali u zimskim mesecima realno je očekivati oko 20 kWh dnevne potrošnje.

Za 30 dana, to je oko 600 kWh mesečno samo za grejanje. Sa ostalom potrošnjom u stanu, račun može dostići 750–800 kWh mesečno. To je još uvek plava zona, ali već na ivici da pređe u crvenu, posebno ako se grejanje kombinuje sa drugim uređajima, bojlerima ili ako su izolacija ili stolarija lošeg kvaliteta.

Trošak grejanja u ovakvom sistemu iznosi oko 6.000 dinara mesečno, dok ukupna potrošnja stana dostiže 7.500–8.000 dinara ili više, zavisno od navika.

Podno grejanje sa toplotnom pumpom

Ako garsonjeri treba 600 kWh toplote mesečno, toplotna pumpa sa COP 3 troši samo oko 200 kWh električne energije. Sa ostalim uređajima, ukupan mesečni zbir uglavnom ostaje 350–400 kWh.

Mesečni trošak grejanja iznosi oko 2.000 dinara, dok ukupna potrošnja svih uređaja retko prelazi 4.000 dinara. Razlika je očigledna: za isti komfor, toplotna pumpa troši približno tri puta manje struje.

Prednosti i nedostaci električnog podnog grejanja

Najveća prednost električnog podnog grejanja je niska cena ugradnje i gotovo nepostojeće održavanje. Sistem je izuzetno pouzdan jer nema pokretnih delova. Posebno je pogodan za renoviranje kupatila, kuhinja ili manjih stanova.

Najveći nedostatak je potrošnja – kod većih stanova ili kuća vrlo brzo se ulazi u zone visoke tarife. Takođe, jednom kada se ugradi, teško je sistem kasnije prilagoditi drugom izvoru toplote.

Prednosti i nedostaci toplotne pumpe

Prednosti su izuzetna efikasnost, niska mesečna potrošnja. Podno grejanje je idealan partner za toplotnu pumpu jer, za razliku od redijatora, radi na niskoj temperaturi.

Nedostaci su visoka početna investicija, potreba za spoljašnjom jedinicom i redovno održavanje sistema. U zgradama ponekad treba obratiti pažnju i na položaj spoljašnje jedinice zbog buke.

Kome se šta isplati?

Za male, dobro izolovane stanove, posebno garsonjere i jednosobne stanove, električno podno grejanje može biti sasvim dobro rešenje. Ugradnja je povoljna, troškovi su predvidljivi i lako se reguliše temperatura.

Za veće stanove i kuće, posebno ako se objektom greje isključivo na struju, toplotna pumpa je ekonomski daleko racionalniji izbor. Što je objekat veći i bolje izolovan, to se razlika u računima brže vraća. U uslovima novih tarifa, kada crvena zona počinje već na 1.200 kWh, efikasan sistem poput toplotne pumpe gotovo je neophodan da bi se izbegli visoki računi tokom grejne sezone.