Šta naša domaćinstva čeka u eri posle pametnih uređaja
Klima uređaj koji bolje od vas zna koja temperatura vam je najprijatnija, mašina za veš koja bolje određuje ciklus pranja i frižider koji zahvaljujući veštačkoj inteligenciji besprekorno čuva namirnice. Da li nam je to zaista potrebno?
Veštačka inteligencija u poslednje vreme postaje sve dominantnija tema u svim aspektima naših života. Ukoliko čovečanstvo razmatra mogućnost da veštačka inteligencija upravlja vojskom, navodi avionski saobraćaj i mnoge druge radnje od strateškog značaja, zašto onda ne bi mogla da upravlja i našim domaćinstvima.
PROČITAJTE JOŠ:
Pametne kuće – Sve što (zaista) treba da znate
Pametna kuća se ne gradi, ona se oprema
Šta su to pametni ili smart termostati
Kompanije LG je nakon istraživanja koje je uključilo više hiljada ispitanika u Koreji i Americi došla došla do zaključka da je veliki broj korisnika zainteresovan za funkcije u domaćinstvu koje bi zahvaljujući asistenciji veštačke inteligencije mogle da pojednostave neke osnovne radnje.
Suština svega je, po rečima stručnjaka koji se implementacijom veštačke inteligencije u domaćinstva bave, da sistem prepoznaje naše buduće aktivnosti i da nam u skladu s tim olakšava svakodnevne obaveze.
To znači da se kućni uređaji samostalno aktiviraju po potrebi i obavljaju određene poslove. Veštačka inteligencija bi tako mogla da bude povezana sa svim uređajima koji se danas smatraju “smart” uređajima, poput televizora, klima uređaja, bele tehnike, sistema grejanja…
Primer bi bio da veštačka intelignecija prepoznaje ko je ušao u kuću i u skladu s tim podešava željenu temperaturu, bira željeni TV kanal. Poenta svega je to što veštačka inteligencija ne radi po unapred zadatom automatizmu, već konstantno uči, tako da vremenom može da predviđa stvari mnogo bolje nego današnji smart uređaji.
Tako bi sistem konstantno usavršavao svoje karakteristike i prilagođavao se vlasniku. Samo jedan od svakodnevnih primera je da sistem samostalno smanji temperaturu unutar prostorije jer je detektovao da se bavite nekom fizičkom aktivnošću. Takođe bi i mašina za pranje veša mogla da prilagođava cikluse pranja tako da veš bude mnogo bolje opran nego što to trenutno uređaji mogu da postignu.
E sad, veliko je pitanje šta bi mi na ovaj način zapravo dobili, a šta izgubili. Daleko od toga da bi veštačka inteligencija poželela da nas u jednom trenutku ubije tako što zaključa vrata i pojača grejanje na maksimum. Druge stvari se čine kao problem. Kompanije koje se bave razvojem sistema veštačke inteligencije i njenim povezivanjem sa uređajima u domaćinstvu ističku kako bi život mogao da nam bude lakši.
Pa koliko je naš život sada zapravo težak? Zar nam je zaista potreban neko ko će da se seti umesto nas da snizi temperturu u prostoriji zato što trčimo na pokretnoj traci? Kako smo uopšte došli kao čovečanstvo do toga da trčimo na pokretnim trakama umesto po šuma ili parkova?
Koliko to naš život još treba olakšati? Kakvim se to velikim aktivnostima bavimo, da nemamo vremena za neke najosnovnije radnje? Da li je to zbog toga da bi imali više vremena da skrolujemo kroz društvene mreže i gledamo klipove kako mačke upadaju u WC šolju i slično?
Koliko su civilizacijske tekovine zaista nama olakšale život, a koliko nas unazađuju kao vrstu. Na kraju se kroz priču uvek stigne do onih filozofskih pitanja o suštini samog života, odnosno zbog čega svakog jutra ustajemo, živimo i radimo. Ipak, ako se vratimo temi ovog teksta, jedno je sasvim sigurno – naše živote ne treba dodatno olakšavati, pre ih treba na prvom mestu oplemeniti i reorganizovati. Može li veštačka inteligencija i to?
