Vlaga u zidovima: Najčešći uzroci i rešenja koja zaista uklanjaju buđ

Buđ na zidovima nije uvek znak ozbiljnog kvara. Nekada je dovoljno češće provetravanje i promena navika, dok u drugim slučajevima uzrok mogu biti kapilarna vlaga, što je najveći problem, hladni mostovi ili skrivena curenja. Evo kako da prepoznate problem i izaberete pravo rešenje

Vlažni zidovi i pojava buđi jedan su od najčešćih problema sa kojima se suočavaju vlasnici kuća i stanova. Osim što narušavaju izgled prostora, mogu da izazovu neprijatan miris, oštete malter i boju, ali i negativno utiču na kvalitet vazduha u domu.

Dobra vest je da uzrok nije uvek ozbiljan i skup za rešavanje. U mnogim slučajevima dovoljno je promeniti nekoliko svakodnevnih navika, dok pojedini problemi ipak zahtevaju građevinsku sanaciju. Najvažnije je prvo otkriti odakle vlaga dolazi, jer bez uklanjanja uzroka nijedna boja protiv buđi neće dugoročno rešiti problem.

Nova PVC stolarija bez provetravanja

Jedan od najčešćih razloga za pojavu buđi poslednjih godina jeste ugradnja moderne PVC ili aluminijumske stolarije. Novi prozori odlično dihtuju i sprečavaju gubitak toplote, ali istovremeno gotovo potpuno zaustavljaju prirodnu razmenu vazduha koja je postojala kod stare drvene stolarije.

Ako se prostorije redovno ne provetravaju, vlaga nastala kuvanjem, tuširanjem ili čak disanjem ukućana ostaje u prostoru. Kada topao i vlažan vazduh dođe u kontakt sa hladnim zidovima ili uglovima prostorije, dolazi do kondenzacije, a zatim i do stvaranja buđi.

Rešenje je često jednostavnije nego što mnogi misle. Dovoljno je nekoliko puta dnevno napraviti kratko, intenzivno provetravanje od pet do deset minuta, posebno nakon kuvanja i kupanja.

Aspirator tokom pripreme hrane i ventilator u kupatilu takođe mogu značajno da smanje količinu vlage u vazduhu. Ukoliko je problem izraženiji, od pomoći može biti i odvlaživač vazduha, ali u ovom slučaju obično je dovoljna manja promena svakodnevne rutine.

Sušenje veša u stanu povećava vlagu

Tokom zimskih meseci mnogi veš suše u dnevnoj sobi ili spavaćoj sobi. Međutim, mokar veš u vazduh oslobađa veliku količinu vodene pare koja ostaje zarobljena u prostoru ako nema dovoljno provetravanja.

Posledica su zamagljeni prozori, povećana vlažnost vazduha i pojava tamnih fleka u uglovima prostorija, naročito iza ormara i drugog velikog nameštaja.

PROČITAJTE JOŠ:

Rešite se buđi – Pravilna upotreba fungicida pri krečenju

Apsorberi vlage – Efikasno rešenje ili samo privremena pomoć?

Koje su najbolje podne obloge za prostore gde ima vlage

Idealno je da se veš suši na otvorenom ili u prostoriji koja može lako da se provetrava. Ako to nije moguće, potrebno je češće otvarati prozore ili koristiti odvlaživač vazduha. Prilikom pranja veša birajte program koji centrifugira na najvišim obrtajima, kako bi veš već iz mašine izašao sa što manje vlage.

Hladni mostovi stvaraju idealne uslove za buđ

Ako se buđ uporno pojavljuje na istom mestu, naročito u uglovima prostorije, oko prozora ili na spojevima zidova i plafona, uzrok mogu biti takozvani toplotni ili hladni mostovi. To su mesta iznad prozora ili u uglovima prostorije gde se umesto cigle ili bloka nalazi beton, koji je slabiji izolator.

Na tim mestima zid ima znatno nižu temperaturu od ostatka prostorije, pa se vodena para iz vazduha upravo tu pretvara u kapljice vode. Problem je naročito izražen kod starijih objekata bez kvalitetne termoizolacije.

Trajno rešenje je poboljšanje toplotne izolacije spoljnog zida ili sanacija kritičnih detalja tokom renoviranja. Privremeno može pomoći češće provetravanje i održavanje stabilne temperature u prostoriji, ali to uglavnom ne uklanja osnovni uzrok.

Curenje instalacija često ostaje neprimećeno

Vlaga koja se pojavljuje samo na jednom delu zida ili plafona može biti posledica curenja vodovodne ili kanalizacione instalacije. Problem je što takva curenja često dugo ostanu skrivena, pa vlasnici primete tek fleke, ljuštenje boje ili neprijatan miris.

U ovakvim slučajevima potrebno je što pre pronaći mesto curenja i otkloniti kvar. Tek kada se zid potpuno osuši ima smisla popravljati malter i ponovo krečiti prostoriju.

Kišnica može da prodre kroz fasadu ili krov

Kod kuća se vlaga često javlja zbog oštećenja na fasadi, krovu ili olucima. Naprsline u fasadi, dotrajali spojevi oko prozora ili zapušeni oluci mogu omogućiti da kišnica prodre u konstrukciju zida.

Takvi problemi najčešće postaju vidljivi posle obilnih padavina, kada se na unutrašnjoj strani zida pojavljuju vlažne fleke, dok su tokom dužih intervala bez kiše odsutni, pa ih je lako detektovati.

Rešenje podrazumeva sanaciju spoljnog omotača objekta. Potrebno je popraviti pukotine, obnoviti fasadu ako je oštećena, proveriti stanje oluka i pravilno zadihtovati spojeve oko stolarije kako voda više ne bi ulazila u zid.

Kapilarna vlaga je jedan od najozbiljnijih problema

Ako se vlaga javlja pri dnu zidova i postepeno se penje naviše, vrlo je moguće da je reč o kapilarnoj vlazi. Ona nastaje kada zidovi iz zemlje upijaju vodu zbog oštećene ili nepostojeće horizontalne hidroizolacije.

VIŠE O KAPILARNOJ VLAZI:

Injektiranjem zidova protiv vlage – Postupak, cena, rezultati

Za razliku od kondenzacije, ovaj problem se ne može rešiti češćim provetravanjem niti premazima protiv buđi. Potrebna je ozbiljnija sanacija, koja može podrazumevati presecanje zidova i ugradnju nove hidroizolacije, ubrizgavanje specijalnih hidrofobnih smola ili druge metode koje sprečavaju dalje podizanje vlage iz temelja. Nakon toga zidovi moraju dovoljno dugo da se suše pre završnih radova.