Ugradna mašina za sudove: šta kada se pokvari i može li da se zameni? Ovo morate da znate pre kupovine

Ugradne mašine za sudove uklapaju se u izgled kuhinje, ali mnogi kupci imaju iste nedoumice: kako im majstor prilazi u slučaju kvara, da li mogu samostalno da se čiste i šta se dešava kada posle nekoliko godina dođe vreme za novu mašinu?

Ugradna mašina za sudove sve je češći izbor prilikom opremanja nove kuhinje. Kada su njena vrata zatvorena, uređaj može gotovo potpuno da nestane iza fronta koji izgleda isto kao i ostali kuhinjski elementi.

Kuhinja tako deluje skladnije, bez prekida u nizu ormarića i fioka. Ipak, iza lepog izgleda krije se pitanje koje mnogi postave tek kada dođe do kvara: ako je mašina ugrađena u kuhinju, kako se uopšte popravlja?

Dobra vest je da ugradna sudomašina nije trajno zatvorena u kuhinjskom nameštaju. Predviđeno je da se po potrebi izvuče, servisira i zameni. Ali da bi to zaista bilo jednostavno, o nekoliko detalja treba razmišljati pre kupovine.

Šta zapravo znači da je mašina za sudove ugradna?

Za početak, važno je razlikovati potpuno ugradne i delimično ugradne modele. Kod potpuno ugradnih mašina čitavu prednju stranu prekriva dekorativna ploča, odnosno kuhinjski front. Komande se najčešće nalaze na gornjoj ivici vrata i vide se tek kada se ona otvore. Kod delimično ugradnih modela upravljačka tabla ostaje vidljiva, dok je ostatak prednje strane usklađen sa kuhinjom.

Iako na prvi pogled izgleda kao da je smeštena unutar običnog kuhinjskog ormarića, sudomašina najčešće stoji direktno na podu, u otvoru koji je za nju ostavljen između susednih elemenata, ispod zajedničke radne ploče. Uređaj ima sopstveno kućište i podesive nožice, a pričvršćuje se prema uputstvu proizvođača. Donji deo obično zaklanja kuhinjska sokla, odnosno ukrasna lajsna pri podu.

To je važna razlika: kuhinjski elementi okružuju mašinu, ali ona nije neraskidivi deo nameštaja.

Koje su standardne dimenzije i koliko prostora treba ostaviti?

Na našem tržištu najčešće se kupuju ugradne mašine nominalne širine 60 i 45 centimetara. Širi modeli pogodniji su za veće porodice, veće količine posuđa i pranje šerpi i plehova. Uži modeli praktični su za male kuhinje i domaćinstva koja imaju manje posuđa, mada se zbog manjeg kapaciteta mogu češće uključivati.

PROČITAJTE JOŠ:

Sudomašina ne pere dobro kao nekad? Evo kako da to sami rešite

Kako da održavanjem predupredite kvarove mašine za sudove

Oznake 60 i 45 centimetara odnose se na klasu uređaja i prostor potreban za ugradnju, a ne nužno na njegovu tačnu fizičku širinu. Na primer, neki modeli široki su 59,8 ili 44,8 centimetara.

Tipična dubina samog uređaja je oko 55 centimetara, dok visina čestih modela iznosi približno 82 centimetra, uz mogućnost podešavanja nožica. Postoje i viši, takozvani XXL modeli, za kuhinje sa višim radnim pločama.

Zato nije dovoljno majstoru reći samo: „Ostavite 60 centimetara.“ Pre izrade kuhinje treba proveriti tačne ugradne dimenzije iz tehničkog crteža konkretnog modela, uključujući visinu otvora od poda do donje strane radne ploče, dubinu, položaj instalacija i prostor potreban da se vrata slobodno otvaraju. Posebno su važni visina kuhinjske sokle i način na koji se dekorativni front pomera prilikom otvaranja vrata.

Kako se ugradna sudomašina postavlja u kuhinju?

Mašinu je najpraktičnije planirati blizu sudopere, jer su tu obično dostupni dovod vode i odvod u sifon. Takođe, posuđe se u mašino obično slaže iz same sudopere, pa ne bi bilo praktično da se ova dva urađaja nalaze na suprotnim stranama kuhinje.

Potreban je i odgovarajući električni priključak sa uzemljenjem. Ventil za zatvaranje vode i utičnica treba da budu pristupačni, često u susednom elementu, a ne sakriveni tako da do njih nije moguće doći bez rasklapanja kuhinje.

Prilikom ugradnje uređaj se postavlja u pripremljeni otvor, niveliše pomoću podesivih nožica, povezuje sa vodom i odvodom, a zatim učvršćuje prema uputstvu. Kod potpuno ugradnih modela na vrata mašine montira se kuhinjski front. Na kraju se postavlja sokla, uz proveru da li se vrata otvaraju bez zapinjanja i da li negde dolazi do curenja.

Ovaj posao je najbolje prepustiti kvalifikovanom monteru. Loše postavljena mašina može da bude nestabilna, da zakači soklu pri otvaranju ili da vremenom napravi problem sa vodom. Takođe, cevi i kablovi ne smeju da budu prignječeni iza uređaja. Neki proizvođači propisuju i dodatnu zaštitu donje strane radne ploče od pare i vlage.

Kako majstor prilazi mašini ako se ona pokvari?

Ovo je verovatno najveća nedoumica kupaca. Kod samostojeće mašine uređaj se jednostavno pomeri, pa se pristupi zadnjoj ili donjoj strani. Kod ugradne je postupak nešto složeniji, ali je princip isti: mašina može da se izvuče iz kuhinje.

U zavisnosti od načina montaže, serviser najpre obezbeđuje da su struja i voda isključeni, uklanja soklu ako smeta, oslobađa zavrtnje kojima je mašina pričvršćena i, po potrebi, spušta podesive nožice.

Zatim uređaj pažljivo izvlači napred, vodeći računa o crevima, kablu i dekorativnom frontu. Ponekad je za određenu intervenciju potrebno skinuti i sam front, ali to ne znači da mora da se rastavlja kuhinja.

Kada je mašina izvučena, serviser može da pristupi delovima koji nisu dostupni iz unutrašnjosti uređaja ili da je, ako je potrebno, odnese u radionicu. Sitniji kvarovi i provere često se mogu obaviti i bez njenog izvlačenja.

Problem nastaje ako je prostor napravljen pretesno, ako je sokla trajno zalepljena, ako je pod naknadno podignut ili ako su priključci nepristupačni. To nisu neizbežne mane ugradnih uređaja, već posledice lošeg planiranja ili montaže.

Da li ugradna mašina može samostalno da se čisti?

Može, i to praktično na isti način kao samostojeća. Za redovno održavanje nije potrebno skidati front, izvlačiti mašinu niti pozivati majstora. Kada se vrata otvore, korisnik ima pristup unutrašnjosti, korpama, filteru i prskalicama.

Filter se obično nalazi na dnu, ispod donje korpe. Kod mnogih modela vadi se jednostavnim okretanjem, posle čega može da se opere pod mlazom vode i očisti mekanom četkicom. Treba ga redovno pregledati jer se u njemu zadržavaju ostaci hrane.

PROČITAJTE JOŠ:

Ugradna bela tehnika – Sve prednosti i mane

Najčešći kvarovi sudomašine koje možete sami da otklonite

Ako mlaznice na prskalicama počnu da se zapušavaju, i one se mogu očistiti prema uputstvu za konkretan model. Povremeno treba prebrisati gume i ivice vrata i uključiti program za čišćenje prazne mašine, uz sredstvo koje preporučuje proizvođač.

Važno je dopunjavati so i sredstvo za ispiranje kada su potrebni, uz podešavanje tvrdoće vode prema uputstvu. Pre stavljanja posuđa dovoljno je ukloniti krupne ostatke hrane; temeljno ispiranje tanjira pod česmom uglavnom nije potrebno.

Za svakodnevno održavanje ugradna mašina nije ništa komplikovanija od klasične. Otvaranje električnih i mehaničkih delova kućišta, međutim, nije deo redovnog čišćenja i pdržavanja.

Može li stara ugradna mašina da se zameni novom, bez menjanja kuhinje?

Da. Štaviše, upravo zato što se ugradne sudomašine proizvode u prepoznatljivim dimenzijama, njihova zamena je u većini pravilno projektovanih kuhinja moguća bez velikih radova.

Ako uređaj posle desetak ili više godina prestane da radi, nije neophodno menjati čitavu kuhinju. Stara mašina se izvadi, a nova odgovarajućih dimenzija ugradi na njeno mesto.

Ipak, postoji jedna važna začkoljica: standardna širina ne znači da će svaki novi model automatski odgovarati starom kuhinjskom frontu. Razlikuju se visina vrata, dozvoljena težina dekorativne ploče, položaj pričvršćivača i sistem šarki.

Kod nekih mašina front je fiksiran za vrata, dok drugi modeli koriste klizni mehanizam koji omogućava da se ploča pomera pri otvaranju. To posebno može biti važno kod kuhinja sa niskom soklom ili neuobičajeno visokim frontovima.

Postojeći kuhinjski front često može ponovo da se upotrebi, ali je pre kupovine neophodno proveriti njegove dimenzije i težinu, kao i uputstvo za montažu nove mašine. Ponekad će monter morati da napravi nove otvore za pričvršćivanje ili zameni okove.