Da li su drveni neboderi zaista budućnost građevinske industrije

Poslednjih nekoliko godina sve češće slušamo o drvenim neboderima kao rešenju za održivu gradnju. I mi smo o njima više puta pisali, ali postavlja se pitanje: da li drveni neboderi zaista predstavljaju budućnost urbanog razvoja i koliko su ekološki prihvatljivi?

Tehnološki napredak u oblasti obrade drveta i njegove primene u visokogradnji doprineo je porastu optimizma da bi ovaj materijal mogao biti ključan za smanjenje emisije ugljendioksida građevinske industrije. Građevinska industrija trenutno troši oko 40% svetskih energetskih resursa i odgovorna je za trećinu emisija ugljen-dioksida, prema izveštaju Svetskog saveta za zelene zgrade (World Green Building Council).

Upotreba standardnih materijala kao što su čelik i beton dodatno doprinosi ovoj statistici zbog energetski intenzivnih procesa proizvodnje i obrade. U tom kontekstu, drvo se nameće kao prirodna alternativa.

PROČITAJTE JOŠ:

U Pertu uskoro niče hibridni drveni neboder od 190 metara

U Berlinu niče drveni neboder visok 98 metara

Jedna od glavnih prednosti drveta je njegova sposobnost da zadržava ugljen-dioksid. Dok su stabla živa, apsorbuju CO2, ali ono što je manje poznato je da i nakon što se drvo poseče i obradi, ono nastavlja da „zaključava” ugljen-dioksid, smanjujući njegovu količinu u atmosferi. Prema istraživanju Univerziteta u Kembridžu, drvene zgrade mogu uštedeti između 60% i 75% emisija ugljen-dioksida u poređenju sa zgradama napravljenim od betona ili čelika.

Tehnička strana drvenih nebodera

Kada se pomene drvo kao materijal za nebodere, mnogi će pomisliti na krhkost i zapaljivost. I vek trajanja je nešto pada na pamet… Međutim, novi konstruktivni elementi na bazi drveta, poznati kao inženjersko drvo, posebno unakrsno lamelirano drvo (CLT), potpuno menja ovu percepciju. CLT ploče se izrađuju lepljenjem slojeva drveta pod pravim uglovima, čime se povećava njihova snaga i otpornost na požare i potrese.

Samo jedan od primera primene lameliranog drveta je lameliraniparket. Zahvaljujući višeslojnoj konstrukciji, gde svaki sledeći sloj ima vlakna usmerena pod uglom od 90 stepeni doprinosi tome da su lamelirani parketi znatno izdržljiviji od standardnog drvenog masiva. Takođe i otpornost na delovanje vlage i promena dimenzija su manji.

Studije pokazuju da drvene zgrade, posebno one izrađene od CLT-a, imaju izvrsnu otpornost na seizmičku aktivnost, što ih čini idealnim za područja sklona zemljotresima. Na primer, studija sprovedena na Univerzitetu Britanske Kolumbije pokazala je da drveni neboderi mogu izdržati zemljotrese zahvaljujući fleksibilnosti i prirodnoj elastičnosti drveta.

Primeri iz prakse

Jedan od najpoznatijih primera drvenih nebodera jeste „HoHo Tower” u Beču, visok 84 metra. Ovaj objekat, koji je 75% izgrađen od drvenih materijala, ne samo da je ekološki efikasan, već i energetski optimalan. Prema procenama, izgradnja ove zgrade smanjila je emisije ugljen-dioksida za oko 2.800 tona u poređenju sa zgradom slične veličine izgrađenom od betona.

U Stokholmu je u izgradnji blok od 31 drvenog nebodera, koji će, kada bude završen, ponuditi 5.000 stambenih jedinica. Ovaj kompleks nije samo vizija održive arhitekture, već i konkretan korak ka smanjenju emisija u gradnji.

Da li je drvo zaista budućnost graditeljstva?

Iako drvo nudi mnoge prednosti, uključujući niže emisije i mogućnost skladištenja ugljen-dioksida, i dalje postoje izazovi. Najveći izazov jeste dostupnost sirovine. Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), ukoliko bi se globalna potražnja za drvetom dramatično povećala, to bi moglo imati negativan uticaj na šume i ekosisteme, ako se eksploatacija ne bi pažljivo kontrolisala.

Međutim, uz odgovorno upravljanje šumama i obnovljive izvore drveta, ovaj materijal bi zaista mogao postati održivo rešenje za budućnost gradnje. Podrazumeva se da bi bila neophodna i ulaganja naglobanom nivou u obnovu šuma, kako bi drvo zaista moglo da da postane održiv resurs. Činjenica je da sve više arhitekata i građevinskih kompanija širom sveta prelazi na drvo, uz nadu da će smanjiti ekološki otisak građevinske industrije.

Foto: Voll Arkitekter Ricardo Foto, Mad Arkitekter