Električni sistemi za otapanje snega – za i protiv

Mogu li električni sistemi za otapanje snega da se ugrade na beton, asfalt ili behaton kocke? Koliko električne energije troše sistemi za otapanje snega? Kolika je cena ugradnje električnih sistema za otapanje snega i leda? Može li sistem da se ugradi naknadno?

Sistemi za otapanje leda i snega na prilazima objektima su donedavno bili rezervisani samo za luksuzne vile i ekskluzivne poslovne zgrade. Danas su ovi sistemi postali daleko pristupačniji za ugradnju i održavanje, a ni potrošnja energije na godišnjem nivou nije nepremostiva prepreka. Po ceni nabavke i ugradnje i jednostavnosti održavanja danas se ističu električni sistemi za otapanje snega. Njihova primena je praktična, jer eliminiše potrebu za čišćnenjem snega na najprometnijim zonama, ali je i korisna. Naime, ugradnjom sistema za otapanje snega ne samo da neće biti potrebe za čišćenjem, već će biti i manja mogućnost da čišćenjem snega dođe do oštećenja površina kao što je na primer štampani beton, ili do pucanja pločica zbog pojave leda.

Primena sa praktično svim površinama

Fleksibilnost električnih sistam za otapanje leda omogućava da se ugrade na bilo koju površinu, pa je tako moguće pokriti pešačke prolaze, automobilske prilaze, pa i stepeništa. Grejni kablovi mogu da se ugrade i prilikom izlivanja osnove betonske površine, kada se oni vezuju uz armaturnu mrežu. Ako su u dvorištu već izliveni betonski prilazi, a želite da ih na neki način zaštitite od snega, moguće je i naknadno ugrađivanje sistema za otapanje ispod keramičkih pločica ili behaton kocki. Grejni kablovi su voma fleksibilni, pa ih je moguće ugrađivati i na već postojeće stepenište, tako što se oni postave ispod keramičkih pločica.

Kada su asfaltirani prilazi u pitanju, postoje dve opcije. Prva je da se grejni kablovi postave u betonsku košuljicu ispod asfalta. Ako je beton već tu, a odlučili ste se da naknadno vršite asfaltiranje, grejne kablove, ali drugog tipa, je moguće ugraditi u samu asfaltnu podlogu.

Koliko košta ugradnja i kolika je potrošnja

Dva velika pitanja su koliko ovakav luksuz košta kada je ugradnja u pitanju, ali i kolika je potrošna električne energije. Cena ugradnje može značajno da varira zavisno od firme kojoj se obratite, kao i od proizvođača same grejne opreme koja se ugrađuje. Naravno,  svaki objekat ima neke svoje specifičnosti koje mogu da utiču na cenu, ali orijentaciono cena se kreće od 30 evra po kvadratnom metru. Što se potrošnje električne energije tiče, kada je naše klimatsko podneblje u pitanju, ona je oko 300 vati po kvadratnom metru. Na primer za prilaz od deset kvadratnih metara potrošnja će biti tri kilovata. To nije malo, ali treba uzeti u obzir da ovaj sistem radi samo povremeno, odnosno dok traju padavine, a ne tokom cele zime. Suština je da sistem površine zagreva dok pada sneg i još koliko je potrebno da se prilazi potom osuše. Posle toga se sistem gasi i ne troši energiju, bez obzira što je spoljašnja temperatura duboko ispod nule.

Kvalitetna automatizacija kontroliše račun za struju

Da bi sve funkcionisalo kako treba, neophodan je kvalitetan sistem automatizacije, koji će dogrevanje uključivati samo kada je neophodno. Najefikasniji su sistemi koji registruju padavine i mere spoljašnju temperaturu. Oni će se uključivati samo dok postoje padavine i dok je temeratura takva da postoji mogućnost pojave poledice i snežnog pokrivača, što je objektivno veoma kratak period tokom zimskih meseci. Postoji i mogućnost ručnog uključivnja po potrebi, ali takva rešenja nisu preporučljiva, jer ne ostvaruje se značajna ušteda prilikom ugradnje sistema, a velika je mogućnost da će tokom eksploatacije sistem često raditi i kada to nije potrebno, što će povećati  potrošnju električne energije.

Da li su električni sistemi otapanja snega bezbedni

Jedna od nedoumica je i koliko su ovi sistemi bezbedni, jer u pitanju su električni kablovi koji su izloženi meteorološkim uticajima. Svi proizvođači sisteme opremaju sigurnosnim sklopkama, koje automatski gase sistem ako se na bilo koji način desi probijanje sistema, odnosno oštećenje kabla i kontakt električne energije sa zemljištem.

Pored električnih sistema za otopljavanje snega postoje i sistemi na bazi cevi punjenih vodom ili glikolom. Ovakva rešenja se koriste kod objekata koji već imaju kotlove za dogrevanje vode, na primer za sopstveni sistem centralnog grejanja. Ipak, ovakvi sistemi poseduju cevi, ventile, radni fluid, pumpu, pa su samim tim mnogo složeniji i zahtevaju određeno održavanje. Električni sistemi za otapanje snega ne zahtevaju nikakvo održavanje, a ako su automatizovani ni brigu oko uklučivanja i isključivanja.