Na vinskom putu Severne Makedonije
Većina turista iz Srbije kroz Severnu Makedoniju tokom leta samo projuri, možda uz jedno zaustavljanje za kafu i punjenje rezervoara jeftinijim gorivom. Možemo samo da zaključimo – šteta. Naša redakcija je organizovala vikend putovanje, a potrudili smo se da vidimo što više znamenitosti. Posebnu pažnju smo posvetili makedonskim vinarijama, a posetili smo Ohrid i arheološki lokalitet Stobi
Prva destinacija našeg putovanja bio je Ohrid. Mnogo pozitivnih komentara smo čuli kada su lepote ovog grada i Ohridskog jezera u pitanju, ali opet smo bili prijatno iznenađeni. Svakako je najlepši stari deo grada, koji podseća na najlepše istarske gradiće. Kako saznajemo, u julu i avgustu su gužve nepodnošljive, ali svi ostali termini, pa i zimski meseci, su pun pogodak. Vreme je lepo, a turista ima taman toliko da se ne osećate usamljeno, a s druge strane, da se ne sudarate sa ljudima po uzanim strmim ulicama starog dela grada.
A jezero? Recimo to u najkraćem ovako – da nismo stoprocentno bili sigurni gde smo, mislili bi da smo na moru. Nikako nismo očekivali takvu intenzivnu plavu boju, a kako saznajemo od lokalnih meštana, ovo veliko jezero je tako čisto, da kada se isplovi samo malo dalje od obale, voda može da se pije. Imali smo priliku i da se provozamo brodićem po jezeru. I to ne samo da se provozamo, već i da provozamo malu jedrilicu. Posle nekoliko stotina kilometara za upravljačem automobila, to je bilo potpuno drugačije iskustvo. Recimo da nam je posle boravka na jezeru postalo jasno zašto ljudi koji borave blizu vode u proseku duže žive…
Vila Mal Sveti Kliment u Ohridu, u kojoj smo noćili, je u samom centru starog dela grada, a u njoj se nalazi i mala porodična vinarija, potpuno drugačija od bilo čega što smo da sada mogli da vidimo. Godišnje se proizvede svega par hiljada boca vina, tako da ga nema u prodaji, već se samo tu u Ohridu može probati. Imali smo priliku da degustiramo nekoliko vina, koja su sva proizvedena isključivo od autohtonih ohridskih sorti grožđa. Ovo podneblje im definitivno daje specifičan šarm, a izdvojili bismo roze pod imenom Amphora. U pitanju je vino proizvedeno po drevnoj tradiciji odležavanja u velikom glinenom ćupu. Postoje bolja vina, ali ta magija zanatske proizvodnje i osećaj da pijete nešto što drugi nisu probali i nemaju gde ni da kupe, daje ovom rozeu posebnu draž. Recimo i to da odavno nismo imali priliku da pijemo bolji vranac, nego ovaj ohridski koji je u barik buradima odležao šest meseci.
Iz Ohrida smo se sutradan zaputili pravo u Sopot, ali makedonski Sopot, u kojem se nalazi vinarija Popov. U pitanju je jedan od većih makedonskih proizvođača vina, ali ono što nas je impresioniralo je kvalitet vina koja se ovde nude. Tikveški region je poznat po dobrim vinima, ali u vinariji Popov smo imali priliku da degustiramo najkvalitetnija crvena vina, na koja bi bilo koji svetski proizvođač mogao bez imalo kolebanja da stavi svoju etiketu. Prosto je neverovatno kako u vinariji Popov sa 40 hektara pod vinogradima i kapacitetom do 300.000 litara vina, uspevaju da održe tako visok kvalitet.
Bez imalo dvoumljenja, najlepša vinarija koju smo obišli, bila je Queen Maria, nedaleko od Demir Kapije. Osnovana 1928. godine, ovo je najstarija vinarija na Balkanu. Osnovao je Aleksandar Karađorđević, po nagovoru francuskih enologa, koji su ga savetovali da bi u tikveškom regionu bilo moguće uzgajati vina vrhunskog kvaliteta. Tako je i danas. Vinarija je posle privatizacije renovirana i modifikovana tako da može da proizvodi velike količine kvalitetnih vina. Uređenje kompleksa ove vinarije vešto balansira između tradicije, istorije i modernog. Pored skoro jednog veka starih objekata koje je nekada koristila kraljevska porodica, tu su sada ogromne posude od nerđajućeg čelika. U podrumima se nalaze decenijama stara hrastova burad koja su još u upotrebi. Veliki broj datira još iz vremena pre Drugog svetskog rata, a jedno od njih priča i posebnu priču. Naime, za vreme rata jedan nemački oficir je pokušao da pucnjem iz revolvera probuši bure kako bi došao do vina. Debeli drveni zid je zaustavio metak, o čemu ožiljak na ovom buretu i dan danas svedoči. Šta više, kako saznajemo od iskusnih enologa, zahvaljujući vinu, taj otvor se donekle čak i zacelio. Naime, u kontaktu sa tečnošću drvo kao da nastavlja svoj život, a kako saznajemo, da je stajalo prazno toliko decenija, do danas bi se rasušilo i raspalo. Vino je ovom buretu doslovno udahnulo novi život. Želimo da verujemo da je tako i sa ljudima.
Poslednja od vinarija koju smo posetili tokom naše makedonske avanture je Stobi. Nalazi se nedaleko od auto-puta kojim svi oni koji letuju u Grčkoj svake godine prolaze automobilom. U pitanju je vinarija ogromnog kapaciteta, čija vina mogu i kod nas da se kupe, tako da smo tokom ove posete veću pažnju posvetili arheološkom lokalitetu Stobi, koje se vidi sa samog auto-puta. Ovaj drevni grad smešten je u plodnoj tikveškoj dolini, oko 80 km od Skoplja. Stobi je osnovan na nekadašnjem glavnom putu između Dunava i Egejskog mora, a povezivao je trgovačke puteve, što ga je činilo strateški važnim za trgovinu, ali i ratovanje. Ovo raskršće drevnih naroda je ostavilo izuzetno bogatu istorijsku i kulturnu riznicu, sa ogromnim nasleđem – antičkim pozorištima, vilama, hrišćanskim bazilikama, ostacima palata, svetlim mozaicima, čuvenom četvorolisnom krstionicom, termama i religioznim svedočanstvima, koji su danas na raspolaganju brojnim posetiocima. Cena ulaznice od jednog evra za ovako nešto je simbolična.
Pročitajte još:
Kosmaj – Vazdušna banja nadomak Beograda
Verona – Centar romantike i umetnosti
Smederovo – Prestonica na lepom plavom Dunavu
