Mašinsko malterisanje – cene, prednosti i nedostaci
Mašinsko malterisanje postalo je standard savremene gradnje – brže je, preciznije i često je cena povoljnija od ručnog. Saznajte kada je ova tehnika najbolji izbor i šta treba znati pre nego što se odlučite za nju
Mašinsko malterisanje poslednjih godina postalo je standard na većini gradilišta u Srbiji, posebno kada se radi o većim objektima i kratkim rokovima. Reč je o tehnologiji u kojoj se malter priprema i nanosi specijalnim mašinama pod pritiskom, što proces čini znatno bržim, ujednačenijim i preciznijim u poređenju sa klasičnim ručnim malterisanjem.
Iako je tehnika namenjena profesionalcima, važno je da investitori, vlasnici kuća i stanova razumeju šta ova metoda nudi, kao i kada je pravi izbor.
Kako funkcioniše mašinsko malterisanje
Osnova mašinskog malterisanja je kontinuirano mešanje suvih gotovih maltera i njihovo pumpanje kroz crevo direktno na zid. Mašina omogućava idealan odnos vode i mešavine, pa je svaki sloj kvalitetan i homogene strukture.
Majstor zatim ravna, obrađuje i finišira površinu ručno, ali je sama priprema i nanošenje daleko efikasnije nego kod tradicionalnog malterisanja.
Prednosti u odnosu na ručno malterisanje
Najveća prednost ove metode je brzina. U praksi, mašinsko malterisanje može biti dva do tri puta brže u odnosu na ručno, što je ključno kod većih objekata ili kada su rokovi kratki. Jednoličnost sloja takođe je velika prednost. Mašina stalno daje isti kvalitet smese, pa zidovi imaju ujednačenu tvrdoću i gustinu. Time se smanjuje rizik od pucanja, neravnina i naknadnih popravki.
Mašinsko malterisanje obično daje ravnije zidove, jer je sama smesa stabilnija i lakše se razvlači. Gotovi fabrički malteri imaju unapred definisana svojstva, što doprinosi boljoj paropropusnosti, prianjanju i trajnosti.
Ima li nedostataka i ograničenja?
Iako je vrlo praktično, mašinsko malterisanje nije idealno rešenje u svim situacijama. Kod malih stanova, renoviranja jedne ili dve prostorije, ili tamo gde je pristup mašinama otežan, često se pokaže da ručno malterisanje ima više smisla. Troškovi mobilizacije i priprema prostora za mašinsko malterisanje mogu biti previsoki za male površine.
PROČITAJTE JOŠ:
Kako se pravi malter za zidanje – Vodič korak po korak
Da li su gips karton ploče zamena za klasično malterisanje
Gipsani ili cementni malter – Koje rešenje odabrati
Još jedno ograničenje može biti podloga. Vrlo glatke betonske površine zahtevaju dobru pripremu (npr. prajmere ili kontakt most), jer fabrički malteri imaju svoja pravila prianjanja. Takođe, kod objekata sa mnogo detalja, utičnica, lomova na zidovima i sitnih zahvata, mašina ne može da zameni veštinu majstora.
Cene mašinskog malterisanja u odnosu na ručno
Cena zavisi od vrste objekta, debljine maltera i količine potrebnog materijala. U proseku, mašinsko malterisanje trenutno košta između 6 i 8 evra po kvadratnom metru, najčešće sa materijalom. Ručno malterisanje obično je skuplje po jedinici vremena jer je potrebno više radnih sati, a cena iznosi oko 8 do 12 evra po kvadratu, zavisno od kompleksnosti i vrste maltera.
U praksi, mašinsko malterisanje je često povoljnije iako koristi kvalitetnije fabričke maltere, jer štedi vreme i radnu snagu.
Da li se mašinski malter radi samo ravno ili mogu i teksture?
Iako se najčešće koristi za potpuno ravne zidove, mašinsko malterisanje nije ograničeno samo na glatke površine. Nakon nanošenja mašinom, majstor može ručno da obradi površinu i dobije različite teksture, dekorativne završnice ili čak rustične efekte.
Mašina služi za brzo i ujednačeno nanošenje, dok finalni izgled zida zavisi od tehnike obrade, alata i iskustva majstora. Dakle, moguće je doći i do zanimljivih dizajnerskih rešenja, ali finalnu obradu uvek radi čovek, a ne mašina.
Ipak, mašinsko malterisanje je najlogičniji izbor kada je potrebno malterisati velike površine bez mnogo detalja, jer tada do izražaja dolazi najveća vrednost ovog postupka – brzina.
