Kuća na obali Atlantika koja pokazuje da moderna arhitektura može da čuva prirodu
Na jednom od najlepših i najosetljivijih pejzaža kanadskog Kvebeka, na ostrvu Havre-Aubert u arhipelagu Magdalen, smeštena je porodična kuća koja pokazuje da upečatljiva arhitektura ne mora da bude ni velika ni nametljiva
Magdalen House, projekat montrealskog studija Atelier L’Abri, završena je 2024. godine na prirodnom platou sa kojeg se pogled pruža preko dina sve do Atlantika. Upravo je odnos prema ovom pejzažu bio jedna od glavnih polaznih tačaka projekta.
Umesto da objekat postane dominantna tačka prostora, arhitekte su pokušale da ga što pažljivije uklope u postojeće okruženje. Kuća je povučena od plaže i posebno osetljivih delova terena, dok su kompaktna forma i svedeni temelji odabrani kako bi se smanjili građevinski zahvati, ali i ugljenični otisak objekta.
Projekat je obuhvatio i saradnju sa lokalnom organizacijom na revitalizaciji delova okruženja koji su ranije bili narušeni ljudskim aktivnostima.
PROČITAJTE JOŠ:
Rekonstrukcijom do potpuno novog identiteta objekta
Kuća koja živi sama pokazuje kako izgleda dom budućnosti
Na prvi pogled Magdalen House deluje gotovo arhetipski jednostavno. Njena forma oslanja se na tradicionalnu arhitekturu ostrva, prilagođenu vetru, morskoj soli i surovoj klimi Atlantika. Fasada je obložena kedrovom šindrom, koja će pod uticajem vremenskih prilika postepeno dobijati sivkastu patinu.
Na taj način će kuća vremenom sve više podsećati na stare građevine karakteristične za obližnji istorijski lokalitet La Grave. To je zanimljiv primer kako savremena kuća može da preuzme lokalne graditeljske principe, a da pritom ne pokušava da imitira staru arhitekturu.
Posebna pažnja posvećena je pogledima i prirodnom svetlu. Unutrašnji prostori organizovani su prema horizontu i različitim delovima dana: sa strane kuhinje može se posmatrati izlazak sunca, dok su trpezarija, dnevni boravak i terasa okrenuti tako da se iz njih uživa u zalasku sunca nad okeanom.
Velike staklene površine dodatno brišu granicu između enterijera i pejzaža, pa more, nebo i dine praktično postaju deo unutrašnjeg prostora.
Kuća je zamišljena racionalno, bez nepotrebnog povećavanja površine. Mezanin je iskorišćen za radni prostor i glavnu spavaću sobu, dok jednostavna organizacija enterijera prati istu ideju koja je oblikovala spoljašnjost – malo materijala, mirne površine i što više prostora ostavljenog prirodi i pogledima.
Magdalen House je zato zanimljiva upravo zbog onoga što ne pokušava da uradi. Ona ne želi da nadmaši pejzaž u kojem se nalazi, već da mu se prilagodi. Jednostavna silueta, prirodni materijali i pažljivo odabrana pozicija stvaraju kuću koja će, kako kedar bude dobijao svoju prirodnu sivu patinu, verovatno izgledati sve više kao da je na ovom mestu oduvek i bila.
