Koji malter se koristi na kojoj podlozi: Beton, blok, opeka ili porobeton nisu isto

Cementno-krečni ili gipsani malter, kontaktni premaz ili grund, klasičan ili tankoslojni nanos – izbor zavisi od podloge na koju se malter nanosi. Beton, opeka, glineni blok i porobeton imaju potpuno različitu sposobnost upijanja vlage i prijanjanja, pa pogrešna kombinacija može da dovede do lošeg vezivanja, pucanja ili odvajanja maltera

Na prvi pogled malterisanje deluje jednostavno – pripremi se smeša i nanese na zid. Međutim, beton, klasična opeka, savremeni glineni blok i porobeton ponašaju se veoma različito. Neke površine gotovo da ne upijaju vodu, dok druge mogu veoma brzo da je izvuku iz svežeg maltera. Zato ne postoji jedan univerzalni odgovor na pitanje koji je malter najbolji, već je potrebno uskladiti vrstu maltera i pripremu podloge.

Važno je napraviti i razliku između maltera za zidanje i maltera za malterisanje. Tankoslojni lepak kojim se, na primer, zidaju blokovi od porobetona nije isto što i završni ili osnovni malter koji se kasnije nanosi preko zida.

Beton – problem nije upijanje, nego prijanjanje

Betonski zid je jedna od zahtevnijih podloga upravo zato što je gust, gladak i relativno slabo upija vodu. Svež malter zato nema idealne uslove da se mehanički „uhvati“ za površinu.

Za unutrašnje prostorije veoma često se koriste gipsani ili gipsano-krečni mašinski malteri, ali se na glatkom betonu prethodno nanosi kontaktni premaz sa kvarcnim punilom. Njegova funkcija je da napravi hrapavu površinu za koju će se malter vezati.

Druga mogućnost je klasični krečno-cementni malter. I kod njega se beton po pravilu prethodno priprema vezivnim slojem, odnosno cementnim špricem ili odgovarajućim kontaktnim premazom.

Dakle, kod betona često nije presudno pitanje da li malter „sme“ da se nanese, već da li je površina pravilno pripremljena.

Glineni blok – zahvalna podloga za klasične maltere

Savremeni šuplji glineni blokovi mnogo su zahvalniji za malterisanje. Površina je porozna i ima dovoljno strukture da omogući dobro prijanjanje, pa se na njima veoma često koriste krečno-cementni malteri.

Takav malter je praktičan jer kombinuje čvrstoću cementa sa boljom obradivošću koju daje kreč. Pogodan je i kada se očekuju nešto veća mehanička opterećenja zida ili kada se radi u prostorima u kojima ima više vlage.

PROČITAJTE JOŠ:

Gips-karton ploče umesto maltera – Sve prednosti i mane

Gotovi malteri – Kada se isplate, a kada ipak ne

Kod unutrašnjih zidova od glinenog bloka može se koristiti i gipsani mašinski malter. Kod veoma upojnih blokova može biti potrebno prethodno regulisanje upojnosti grundom. Cilj nije samo poboljšanje prianjanja već sprečavanje da blok prebrzo izvuče vodu iz svežeg maltera.

Puna i šuplja opeka – klasični krečno-cementni malter i dalje je siguran izbor

Tradicionalna puna opeka je verovatno jedna od najpogodnijih podloga za klasično malterisanje. Hrapava je, porozna i dobro prihvata malter, zbog čega je krečno-cementni malter decenijama standardno rešenje.

Kod pravilno izvedenog zida često nije potreban poseban vezivni premaz. Baumit, na primer, za pečenu opeku pri korišćenju određenog krečno-cementnog maltera navodi da posebna prethodna obrada nije potrebna

Ipak, veoma suv zid može biti izrazito upojan. Ako opeka isuviše brzo oduzme vodu malteru, on nema optimalne uslove za vezivanje i očvršćavanje. Zbog toga se, u zavisnosti od sistema koji se koristi, upojnost reguliše odgovarajućim osnovnim premazom ili pripremom koju propisuje proizvođač maltera.

Porobeton – ovde važe druga pravila

Kod popularnih Ytong blokova, odnosno porobetona ili gas-betona, situacija je drugačija. Materijal je veoma porozan i sposoban da brzo upija vodu, zbog čega klasičan pristup malterisanju nije uvek optimalan.

Upravo zato postoje tankoslojni malteri posebno prilagođeni porobetonu. Xella za Ytong zidove, na primer, predviđa unutrašnji tankoslojni malter koji se nanosi u svega nekoliko milimetara. Njihov Ytong Plaster namenjen je sloju približno do 5–6 mm, dok se pre nanošenja površina priprema kako bi se ujednačilo upijanje porobetona.

Razlog za tako tanak sloj je i preciznost samih blokova. Zid od kvalitetno izvedenog porobetona može biti mnogo ravniji od zida od klasične opeke, pa često nema potrebe nanositi centimetar ili više maltera samo da bi se ispravile neravnine.

To, međutim, ne znači da na porobeton ne može da ide standardni gipsani ili krečno-cementni malter. Može, ali je presudna priprema veoma upojne podloge. Za visokoupijajuće blokove poput porobetona predviđa se poseban premaz za regulisanje upojnosti, ili se preporučuje prethodno kvašenje zidova.

Gipsani ili krečno-cementni malter?

Izbor, dakle, ne zavisi samo od materijala zida. Važno je i gde se zid nalazi. Za suve unutrašnje prostorije gipsani malteri imaju brojne prednosti. Mogu da se nanose u jednom sloju, lako se obrađuju i omogućavaju veoma glatku završnu površinu.

PROČITAJTE JOŠ:

Mašinsko malterisanje – cene, prednosti i nedostaci

Kako se pravi malter za zidanje – Vodič korak po korak

Savremeni proizvodi predviđeni su za različite zidane podloge, pa izbor odgovarajućeg grunda često omogućava da se isti osnovni malter koristi i preko betona i preko opeke ili bloka.

Krečno-cementni malteri su robusnije rešenje i pogodniji tamo gde se očekuje povećana vlaga ili veća mehanička opterećenja, kao i za mnoge spoljašnje primene. Njihova prednost je univerzalnost, ali i kod njih priprema podloge ostaje veoma važna.

Zato univerzalno pravilo „beton – ovaj malter, cigla – onaj malter“ nikada nije potpuno precizno. Mnogo korisnije pravilo glasi: glatka i slabo upojna podloga traži povećanje prionjivosti, dok jako upojna podloga traži kontrolu upijanja vode.

Beton je tipičan primer prve grupe, a porobeton druge. Klasična opeka i većina glinenih blokova nalaze se negde između i zbog toga su obično najjednostavniji i najzahvalniji za malterisanje.