Kućna reverzna osmoza „ispod sudopere“ – Koliko košta i da li se zaista isplati
Sistemi reverzne osmoze mogu da uklone veliki deo rastvorenih materija i brojnih zagađivača iz vode, a kompletan uređaj staje u kuhinjski element is-pod sudopere. Ipak, pre kupovine treba računati na zamenu filtera, određenu količinu otpadne vode i činjenicu da najskuplji sistem nije nužno potreban svakom domaćinstvu.
Filteri za vodu koji se ugrađuju is-pod sudopere postaju sve češći izbor domaćinstava koja žele alternativu kupovini flaširane vode. Među njima su najtemeljniji sistemi koji koriste reverznu osmozu, poznati i pod oznakom RO – Reverse Osmosis.
Za razliku od običnog filtera sa aktivnim ugljem, koji prvenstveno popravlja miris i ukus vode i smanjuje sadržaj hlora i određenih organskih jedinjenja, reverzna osmoza predstavlja znatno finiji način prečišćavanja.
Američki CDC (Centers for Disease Control and Prevention) navodi da membrane reverzne osmoze imaju pore reda veličine oko 0,0001 mikrona i da mogu da uklanjaju mikroorganizme, ali i da značajno smanje koncentracije različitih rastvorenih materija, među kojima su olovo, bakar, hrom, natrijum, arsen, fluoridi, nitrati, sulfati, kalcijum i magnezijum.
Ipak, konkretne performanse zavise od uređaja, pa se mora proveravati šta je određeni model zaista sertifikovan da uklanja.
Kako radi reverzna osmoza
Uobičajen kućni RO uređaj sastoji se od nekoliko stepena filtracije. Voda prvo prolazi kroz sedimentni filter koji zadržava pesak, rđu, mulj i druge mehaničke nečistoće. Posle njega uglavnom slede jedan ili dva filtera sa aktivnim ugljem, čiji je zadatak da uklone hlor, mirise i određena organska jedinjenja, ali i da zaštite osetljivu RO membranu.
Srce sistema je upravo polupropusna membrana. Pritisak iz vodovodne instalacije, ili dodatna pumpa ako pritisak nije dovoljan, potiskuje vodu kroz membranu. Molekuli vode prolaze kroz nju, dok se veliki deo rastvorenih soli i drugih materija zadržava.
Rezultat su dva toka vode. Jedan predstavlja prečišćenu vodu koja odlazi u rezervoar ili direktno ka slavini, dok drugi odnosi koncentrisane nečistoće u kanalizaciju. Upravo zbog toga reverzna osmoza, za razliku od klasičnog filtera, troši više vode nego što se na kraju dobije za piće.
Klasični sistemi imaju rezervoar zapremine nekoliko litara u kojem se čuva već filtrirana voda. Noviji „direct flow“ uređaji koriste membrane većeg kapaciteta i vodu prečišćavaju praktično u trenutku kada otvorite slavinu, pa im veliki rezervoar nije potreban.
Koliko je reverzna osmoza zaista efikasna
Reverzna osmoza nije marketinški trik. Reč je o dobro poznatoj i dokazanoj tehnologiji koja se primenjuje i u mnogo većim postrojenjima za pripremu vode.
RO sistemi mogu da smanje prisustvo čitavog niza zagađivača, uključujući olovo, arsen, rastvorene čvrste materije, određena organska jedinjenja i PFAS. CDC takođe navodi visoku efikasnost reverzne osmoze protiv velikog broja mikroorganizama i hemijskih zagađivača.
Drugim rečima, natpis „uklanja 99 odsto nečistoća“ sam po sebi nije dovoljan razlog za kupovinu. Mnogo je vredniji podatak da je konkretna membrana ili kompletan sistem nezavisno sertifikovan za određene vrste zagađivača.
Koliko košta sistem reverzne osmoze
Na domaćem tržištu postoji prilično širok raspon cena. U trenutku pisanja ovog teksta jednostavniji klasični petostepeni RO sistemi mogu da se pronađu za oko 23.000 do 35.000 dinara. Na primer, pojedini sistemi domaćih prodavaca koštaju oko 23.000–24.000 dinara, jedan klasični model sa membranom od 75 GPD oko 26.500 dinara, dok drugi sistem sa membranom od 100 GPD košta nešto više od 33.000 dinara.
PROČITAJTE JOŠ:
Da li su radne površine od veštačkog kamena opasne po zdravlje
Najveći kućni izvori elektromagnetnog zračenja i njihov uticaj na zdravlje
Postoje i kvalitetnije opremljeni klasični sistemi od približno 50.000–60.000 dinara, dok moderni uređaji velikog protoka bez rezervoara mogu da koštaju oko 90.000 dinara, pa i više.
Zbog toga nije realno reći da kućna reverzna osmoza ima jednu cenu. Za prosečno domaćinstvo razumno je računati da će kompletan sistem koštati približno 25.000 do 60.000 dinara, dok su sofisticiraniji direct-flow uređaji posebna, skuplja kategorija.
Ugradnja nekada ulazi u cenu, a nekada se naplaćuje posebno. Dostupne procene troškova u Srbiji navode približno 12.000 do 23.000 dinara za profesionalnu montažu, mada cena u praksi zavisi od uređaja, postojećih instalacija i grada u kojem se montaža obavlja.
Šta se zapravo nalazi ispod sudopere
Za klasičan RO sistem potrebno je nešto više prostora nego za običan filter. Ispod sudopere se uglavnom nalaze kućišta predfiltera, membrana i rezervoar za prečišćenu vodu, a sistem mora da bude povezan sa dovodom hladne vode i odvodom.
Na sudoperi se obično postavlja dodatna manja slavina samo za filtriranu vodu. Alternativa je posebna kuhinjska slavina sa dva odvojena toka – jednim za običnu, a drugim za prečišćenu vodu.
Za klasične sisteme često nije potrebna električna energija ukoliko je pritisak vodovoda dovoljan. Jedan od modela dostupnih na našem tržištu, na primer, zahteva pritisak veći od tri bara.
Filteri moraju redovno da se menjaju
Reverzna osmoza nije uređaj koji se ugradi i potom zaboravi. Sedimentni i ugljeni predfilteri najčešće se menjaju približno na šest meseci, mada interval zavisi od kvaliteta ulazne vode i količine vode koju domaćinstvo troši. Jedan od proizvođača standardnog ugljenog uloška, na primer, preporučuje zamenu na svakih šest meseci.
Sama RO membrana traje znatno duže. U zavisnosti od kvaliteta vode, membrane, održavanja i potrošnje, period zamene može biti od približno jedne do nekoliko godina. EPA (Environmental Protection Agency), recimo, za uređaje sa oznakom WaterSense zahteva projektovani vek membrane od najmanje godinu dana.
Kod jednog kućnog uređaja dostupnog na našem tržištu proizvođač preporučuje zamenu sedimentnog filtera na četiri meseca, prekarbonskog i završnog filtera na osam meseci, a RO membrane nakon približno 12 do 24 meseca. To dobro pokazuje da ne postoji univerzalan interval za sve sisteme.
Cena same membrane takođe zavisi od sistema. Standardne membrane na domaćem tržištu mogu da koštaju oko 5.000–7.000 dinara, dok originalne membrane za pojedine savremene uređaje mogu biti 12.000, 19.000 dinara ili više.
Šta pokriva garancija
Garancije zavise od proizvođača i prodavca. Kod uređaja trenutno dostupnih na domaćem tržištu često se sreće period od dve godine, dok pojedini proizvođači nude produženu garanciju uz redovno servisiranje.
Jedan domaći distributer, na primer, za svoj klasični RO sistem daje dve godine standardne garancije uz uslov zamene filtera na šest meseci, odnosno tri godine uz paket održavanja. Drugi proizvođač za pojedine sisteme navodi garanciju od 24 meseca sa mogućnošću produženja.
Važno je razumeti da filterski ulošci i membrane predstavljaju potrošni materijal i uglavnom nisu pokriveni klasičnom garancijom na uređaj, pa se redovna zamena plaća dodatno.
Najveća mana – deo vode odlazi u kanalizaciju
Jedan od glavnih nedostataka reverzne osmoze je stvaranje otpadne vode. Kod starijih i manje efikasnih sistema odnos može biti vrlo nepovoljan. EPA navodi da tipičan tradicionalni kućni RO sistem može da odbaci pet ili više litara vode da bi proizveo jedan litar prečišćene vode.
PROČITAJTE JOŠ:
Kako izabrati i da li kupiti bokal za filtriranje vode?
Kada promeniti uložak filtera u bokalu za filtriranje vode
Savremeniji uređaji mogu biti mnogo efikasniji. EPA je upravo zbog toga u okviru programa WaterSense uvela kriterijume kojima se podstiču sistemi sa manjom potrošnjom vode.
Kolika će stvarna potrošnja biti zato treba proveriti u tehničkim podacima konkretnog uređaja. Na našem tržištu, primera radi, jedan klasični sistem deklarisan je sa odnosom čiste i otpadne vode od približno 1:4.
Ipak, ako se u obzir uzme to da se filtrira samo pijaća voda, a ne tehnička voda za pranje sudova ili tuširanje, taj utrošak je ipak zanemarljiv i svakako ima manji uticaj na prirodu od gomile odbaćene pet ambalaže po kupovini flaširane vode.
Reverzna osmoza uklanja i korisne minerale
Ovo je verovatno najčešća dilema kada se govori o ovoj tehnologiji. RO membrana ne bira samo ono što smatramo „lošim“. Ona iz vode uklanja i veliki deo kalcijuma i magnezijuma. Svetska zdravstvena organizacija navodi da reverzna osmoza može ukloniti gotovo sav kalcijum i magnezijum iz početne vode.
To, međutim, ne znači automatski da je voda dobijena reverznom osmozom „nezdrava“. Svetska zdravstvena organizacija navodi da nema dovoljno naučnih podataka da bi se mogla dati jasna opšta preporuka o koristima ili rizicima dugotrajnog konzumiranja vode sa veoma niskim sadržajem minerala. Istovremeno, SZO ukazuje da voda može predstavljati jedan od izvora kalcijuma i magnezijuma u ishrani.
Zbog toga mnogi kućni sistemi iza membrane imaju takozvani mineralizator, odnosno završni uložak koji vodi ponovo dodaje određenu količinu minerala. To može poboljšati i ukus vode, jer potpuno demineralizovana voda nekim ljudima deluje bezukusno.
