Da li bi živeli u zarđaloj zgradi? A ako je A++ energetskog razreda?
U litvanskom gradu Kaunasu, na mestu nekadašnjih vojnih baraka izgrađenih krajem 19. i početkom 20. veka pod vlašću Carske Rusije, danas se nalazi jedno od najuzbudljivijih arhitektonskih ostvarenja u regionu. Lajtmotiv je opet korten čelik…
Na adresi A. Juozapavičiaus 11 nikla je stambena zgrada koja na jedinstven način spaja istoriju i savremeni izraz, ne pokušavajući da kopira prošlost, već da sa njom vodi tihu, promišljenu konverzaciju.
Autori projekta, litvanski biro G. Natkevicius & Partners, odabrali su da ne imitiraju strogu, ritmičnu arhitekturu crvene cigle starih baraka, već da je protumače kroz moderan jezik – s jasnim distinkcijama, ali i dubokim poštovanjem prema kontekstu.
Umesto monumentalnog monobloka, projektovane su dve zasebne, ali međusobno povezane petospratnice kvadratnog tlocrta. One se ogledaju jedna u drugoj i oslanjaju na zajedničku podzemnu garažu sa 84 parking mesta.
Ovako organizovan prostor omogućava formiranje unutrašnjeg dvorišta, koje podsvesno priziva logiku formiranja istorijskih kasarni – zatvorenih, definisanih celina.
PROČITAJTE JOŠ:
Plemenita korozija – Šta je to korten čelik?
Kuća od korten čelika prilagođena surovom okruženju
Fasade zgrada izražavaju oštar kontrast: staklene i aluminijumske površine deluju gotovo eterično, u dijalogu sa vertikalnim lamelama od korten čelika – materijala koji vremenom dobija rđu i patinu, baš kao što stari zidovi pričaju svoju priču kroz tragove decenija.
Najprepoznatljiviji detalj projekta upravo su ove korten lamelarne strukture, koje se poput zavese spuštaju niz staklene površine. Njihova funkcija je višeslojna – osim što štite privatnost stanara, one su i simbolična nit koja spaja novo i staro.
Sa jedne strane podsećaju na vojnički red i ritam stare arhitekture, a sa druge dodaju zgradi dozu topline i teksturalne dubine, bez gubitka savremenog izraza.
Kortenu je poverena još jedna uloga – da bude nosilac vremena. Kako prolaze godine, tako i njegova površina menja boju i strukturu, upisujući vreme direktno u fasadu zgrade. Ta promenljivost je u oštrom kontrastu sa hladnom, postojanom refleksijom stakla – i upravo taj sukob postaje glavni izraz arhitektonskog narativa.
Zgrada se ne ističe samo izgledom, već i funkcionalnošću. U podzemlju su smešteni svi tehnički prostori i garaža, dok su prizemlja rezervisana za kancelarije, lobije i poneki stan. Na višim spratovima nalazi se ukupno 77 stanova različitih kvadratura, svi sa balkonima.
Organizacija prostora oko centralnog jezgra – sa dva lifta i stepeništem – omogućava jednostavno i efikasno kretanje kroz objekat.
Važan deo identiteta zgrade čini i njena energetska efikasnost – objekat ispunjava stroge A++ standarde, zahvaljujući visokokvalitetnim materijalima, naprednim tehničkim rešenjima i savremenoj fasadi.
Projekat u Kaunasu je primer arhitekture koja ne zazire od vremena u kojem je nastala. Umesto da robuje nostalgiji, ona istoriju tumači savremenim sredstvima. To nije imitacija, već inteligentan, suptilan dijalog sa prošlošću – dijalog koji poštuje kontekst, ali gradi novu priču.
U doba kada se često igra na sigurno, kada se moderno često kamuflira da bi izgledalo “istorijski”, ova zgrada pokazuje kako istinski savremena arhitektura može biti ukorenjena, promišljena i autentična. U ambijentu nekadašnjih kasarni, niče novi urbani život – moderan, funkcionalan i duboko povezan sa mestom iz kojeg je izrastao.
Foto: L. Mykolaitis
