Izolacione ploče od gljiva inspirisane kožom slona
Tim naučnika sa Nanyang Tehnološkog Univerziteta (NTU) iz Singapura predstavio je inovativno rešenje za smanjenje toplote u zgradama bez potrošnje energije. Njihovo revolucionarno otkriće, nazvano „pločice od gljiva” (fungi tiles)
Ovo mapredno rešenje istraživača sa Dalekog istoka kombinuje mrežu korena gljiva (micelijum) sa organskim otpadom kako bi se stvorio ekološki prihvatljiv materijal koji bi mogao da donese revoluciju u oblasti toplotne izolacije u građevinarstvu.
Posle opsežnog istraživanja došlo se do interesantnih rezultata, a kako neretko biva, inspiracija je potekla iz prirode. Ove pločice na bazi micelijuma imaju teksturisanu površinu koja oponaša karakteristike kože slona u regulaciji toplote.
PROČITAJTE JOŠ:
Da li su ekološki građevinski blokovi od šećerne trske budućnost?
Novi građevinski materijali nastali od drvenog otpada
Cigla proizvedena bez pečenja smanjuje emisiju CO2
Slonovi, koji nemaju znojne žlezde, imaju naboranu kožu koja im pomaže da se rashlade tako što zarobljava vazduh i povećava površinu za isparavanje vlage. NTU tim je, u saradnji sa lokalnom firmom za bioinspirisani dizajn bioSEA, replicirao ovu prirodnu strukturu kako bi poboljšao rashladna svojstva micelijumskih pločica.
Istraživanja su već pokazala da kompoziti na bazi micelijuma imaju bolju energetsku efikasnost od konvencionalnih izolacionih materijala. Najnovija ispitivanja NTU tima otkrivaju da su njihove pločice inspirisane kožom slona za 25% efikasnije u hlađenju u poređenju sa ravnim micelijumskim pločicama.
Dodatno, efekat hlađenja se povećava za čak 70% u uslovima simulirane kiše, što ove pločice čini posebno pogodnim za tropsku klimu.
Iz ovog instituta navode da je građevinska industrija odgovorna za skoro 40% emisija povezanih s potrošnjom energije na globalnom nivou, i pronalaženje održivih izolacionih materijala je od ključnog značaja. „
Prema njihovoj oceni kompoziti na bazi micelijuma nude biorazgradiv, porozan materijal koji se po toplotnoj provodljivosti može meriti sa sintetičkim alternativama, a istovremeno smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu.
Da bi testirali efikasnost pločica, tim je koristio grejnu ploču da ih zagreje, a promene temperature merili su infracrvenim kamerama. Tekstura inspirisana kožom slona pomogla je pločicama da sporije apsorbuju toplotu, čime je njihova toplotna efikasnost poboljšana za 25%.
U vlažnim uslovima, efekat hlađenja bio je još izraženiji – efikasnost se poboljšala za 70% kada su pločice bile orošene vodom.
Iako pločice od micelijuma imaju veliki potencijal, masovna proizvodnja i dalje predstavlja izazov. Proces njihovog uzgoja traje tri do četiri nedelje, a moguće je da će naići i na otpor tržišta zbog dominacije sintetičkih materijala u građevinskoj industriji. Ipak, tim radi na poboljšanju mehaničke stabilnosti i izdržljivosti pločica, kao i na istraživanju različitih sojeva micelijuma.
Kroz ove pločice ne stvaramo samo održiviji proizvod, već i preispitujemo način na koji pristupamo upravljanju toplotom u zgradama, a ova inovacija otvara mogućnosti za još više rešenja inspirisanih prirodom u građevinskoj industriji – navode iz Nanyang Tehnološkog Univerziteta.
