Kompozitni materijali kao rešenje za objekte u trusnim područjima
Čuveni japanski arhitekta Kengo Kuma je još 2016. godine patentirao novo rešenje u borbi protiv zemljotresa, koji su u ovoj delekoitočnoj zemlji jedan od velikih problema, a ovo rešenje danas izgleda da opet, nažalost, dobija na aktuelnosti. U pitanju je materijal nazvan Cabkoma
Cabkoma je zapravo materijal koji se dugo koristi na mestima gde je pored velike čvrstine potrebna što manja masa, a reč je o ugljeničnim vlaknima. Ugljenična vlakna su danas nezamenljiva u oblastima gde se najsavremenije tehnologije podrazumevaju, pomenimo samo istraživanje svemira ili Formulu jedan…
PROČITAJTE JOŠ:
Carbonhaus – Prvi objekat armiran ugljeničnim vlaknima
3D štampane kuće – Da li nova tehnologija još pati od dečijih bolesti
Ugljenična vlakna očigledno pronalaze svoju primenu i u svetu građevinarstva. Iako u kompaniji Komatsu Seiren svoj proizvod diretno upoređuju sa čeličnom armaturom, Cabkoma se za sada ne pominje kao rešenje za izlivanje armiranih betonskih konstrukcija.
Naime, Cabkoma je prvenstveo namenjena za zaštitu već postojećih objekata koji se nalaze u trusnim područjima. Rasporedom kompozitnih užadi moguće je preraspodeliti prenošenje opterećenja u slučaju potresa i na taj način zaštititi postojeće konstrukcije.
Ovaj materijal je, po rečima japanskih stručnjaka, veoma pogodan za zaštitu tradicionalnih japanskih drvenih konstrukcija, a pošto ne korodira, pogodaj je i za zaštitu istorijski značajnih objekata koji se nalze pod zaštitom.
Cabkoma predstavja upletena ugljenična vlakna u specijalnoj smoli. Polimerizacija smole i postizanje njenih krajnjih željenih karakteristika je moguće na sobnoj temperaturi, što znači da je u proizvodnji ove kompozitme armature troši mala količina energije. Pored toga, Cabkoma ima pet puta manju masu od čelične armature identične zatezne čvrtine.
U ovom trenutku tehnologija proizvodnje ugljeničnih vlakana je još nepogodna za masovniju primenu. Ipak, dalji razvoj tehnologije, kao i činjenica da za proizvodnju Cabkoma užadi nije potrebna visoka tempertura kao kod klasičnih ugljeničnih vlakana, nagoveštavaju da se u kompozitnim materijalima nalazi budućnost građevinske industrije.
