Kamena vuna – Rešenje u borbi protiv vlage
Zbog čega je veoma važno da izolacioni materijal propušta vlagu? Kako se kamena vuna oslobađa nakupljene vlage? Da li kamena vuna i posle natapanja usled eventualne poplave ima iste izolacione i mahaničke karakteristike?
Kamena vuna ima obilje prednosti u odnosu na druge izolacione materijale. Nedavno smo pisali da je negorivost jedan od najvećih aduta kamene vune, a potpuno suprotno tome, kamena vuna je odlično rešenje ukoliko je vlaga jedan od problema.
PROČITAJTE JOŠ:
Izolacija potkrovlja – ovo su najčešća pitanja i nedoumice
Izolacija kosih krovova sa spoljašnje strane
Izolacija zidova sa unutrašnje strane – Za i protiv
Naime, kamena vuna omogućava zidovima da, kako se to obično kaže, “dišu”, dok oplata od, na primer EPS ploča, popularnog stiropora, oko kuće stvara hermetičnu barijeru koja onemogućava da vlaga napusti zidove.
Kamena vuna propušta vlagu
Kako saznajemo od stručnjaka kompanije ROCKWOOL, kamena vuna je 98 odsto porozna, što znači da je u pitanju otvoreni materijal, za razliku od drugih izolacionih materijala sa zatvorenom ćelijskom strukturom. Zbog toga se definiše kao paropropusna i propustljiva je skoro kao vazduh. U praksi to je slično nošenju prozračne i vodootporne jakne umesto obične plastične kabanice.
U brojkama to otprilike izgleda ovako: Paropropusnost se izražava koeficijentom µ. Što je ovaj koeficijent manji, para lakše prolazi kroz materijal. Primera radi vaduh ima koeficijent µ-1, kamena vuna µ-1,2, dok stiropor ima koeficijent µ-30. Iz ovih podataka je jasno u kojoj meri kamena vuna omogućava bolje odvođenje vlage iz zidova.
Kamena vuna propušta vlagu, ali je ne upija
Kamena vuna je definisana kao hidrofobni materijal. Kamena vuna je, stoga, vodoodbojna, što znači da je otporna na upijanje vode. Kao rezultat, vlaga ne utiče na termičke i strukturne karakteristike kamene vune kao izolacionog materijala.
Istovremeno, to ne utiče na izdržljivost i trajnost proizvoda, tako da njegova sposobnost da izdrži habanje i pritisak ostaje nepromenjena tokom vremena i pod uticajem vlage. To se postiže tako što se u procesu proizvodnje kamene vune sa vlaknima meša vodoodbojno sredstvo.
Efikasno oslobađanje od nakupljene vlage
Neočekivane kiše tokom samog procesa ugradnje izolacije mogu dovesti do prodiranja vlage u izolacioni materijal. Međutim, kada koristimo kamenu vunu, ova vlaga može proći kroz materijal, što rezultira bržim procesom sušenja. Svaka vlaga koja se slučajno stvori tokom ugradnje kamene vune može se lako osušiti pre nego što se gradnja završi, odnosno pre nego se izolacija hermetički zaštiti.
Ako vlaga prodre u kamenu vunu, to neće uticati na njene performanse. Prisutna vlaga će prirodno i brzo preći na hladnu spoljašnju stranu materijala i ispariti, pod uslovom da je površina otvorena i provetrena, kao na primer kod ventilisanih fasada. Generalno, građevinske konstrukcije treba da budu projektovane na način da se izbegne akumulacija vlage i omogući sušenje viška vode.
Ako to nije slučaj, vlaga će se skupiti kao tanak sloj vode na spoljnoj površini izolacionog sloja i verovatno će takođe ispariti, samo sporije. To znači da će proizvod ostati u suštini suv i njegove termičke performanse neće biti promenjene.
Prisustvo vode u izolacionom proizvodu značajno će pogoršati njegova izolaciona svojstva. Pošto u kamenoj vuni gotovo da neće biti vlage, njeni ukupni toplotni efekti će ostati konstantni i nepromenjeni.
Može li kamena vuna da se natopi vodom?
Natapanje kamene vune u objektima može se desiti samo u slučajevima kada je materijal izložen poplavama ili u odsustvu drenaže. To se ne dešava zbog svojstava kamene vune, već zbog nezgoda, lošeg dizajna ili nepravilne ugradnje. Čak i u ovim okolnostima dokazano je da će materijal nakon sušenja imati iste početne karakteristike i standarde.
Foto: ROCKWOOL
