Koliko je danas lako ući u crvenu zonu potrošnje struje
Snižavanje praga za crvenu zonu sa 1.600 na 1.200 kilovat-sati učinilo je da domaćinstva znatno lakše ulaze u najskuplju tarifu, čak i bez grejanja na struju, dok letnja klima i zimsko grejanje dodatno povećavaju rizik od većih računa
Novi, niži prag za ulazak u crvenu zonu potrošnje električne energije u Srbiji učinio je da se granica skuplje struje mnogo lakše prelazi nego ranije. Umesto dosadašnjih 1.600 kilovat-sati mesečno, domaćinstva sada već sa 1.200 kilovat-sati ulaze u najskuplju zonu obračuna.
To u praksi znači da prosečna porodica mora mnogo pažljivije da prati potrošnju, jer i relativno uobičajene navike mogu dovesti do znatno većeg računa.
Prosečno domaćinstvo bez grejanja na struju
Za četvoročlano domaćinstvo koje živi u trosobnom stanu od oko 60 kvadratnih metara sa daljinskim centralnim grejanjem, osnovna potrošnja struje tokom većeg dela godine ostaje relativno umerena.
Upotreba standardnih kućnih aparata poput frižidera, bojlera, šporeta, rasvete, televizora i računara najčešće dovodi do mesečne potrošnje koja se kreće između 250 i 350 kilovat-sati. U takvim okolnostima crvena zona deluje daleko i račun za struju ostaje u povoljnijim tarifama.
Iako nova granica od 1.200 kilovat-sati ostavlja znatno manje prostora za greške nego ranije, u ovakvom scenariju, bez grejanja na struju, realno nije dostižna. Dovoljno je da se dodaju dodatni potrošači ili promene navike, pa da se potrošnja vrlo brzo približi granici skuplje struje.
Letnji meseci i klima uređaj
Leti se situacija brzo menja. Klima uređaj postaje jedan od najvećih potrošača u domaćinstvu, naročito ako radi veći deo dana tokom toplotnih talasa. U stanu od 60 kvadrata, jedna ili dve inverter klime koje rade svakodnevno mogu povećati mesečnu potrošnju za nekoliko stotina kilovat-sati. Tada ukupna potrošnja lako može dostići 500, 600 pa i više kilovat-sati mesečno.
PROČITAJTE JOŠ:
Ovo je najjeftiniji način da se grejete na struju
U koliko sati tačno počinje „jeftina struja“?
Grejanje na inverter klimu ili TA peć – Šta je bolje rešenje?
Iako takva potrošnja sama po sebi još uvek ne mora automatski da gurne domaćinstvo u crvenu zonu, razlika u odnosu na raniji prag je ogromna. Ako se klima koristi bez prekida, uz čestu upotrebu bojlera, rerne i drugih uređaja, prag od 1.200 kilovat-sati više nije nedostižan, naročito u najtoplijim mesecima.
Zima kao najveći rizik
Pravi problem nastaje tokom zime, kada se deo domaćinstava greje na struju. U slučaju grejanja na inverter klimu, potrošnja može biti znatno veća nego leti. Ako klima radi svakodnevno kako bi održala prijatnu temperaturu u stanu, mesečna potrošnja samo za grejanje može dostići nekoliko stotina kilovat-sati.
Kada se tome doda redovna potrošnja ostalih uređaja, ukupna potrošnja se opasno približava crvenoj zoni, a u najhladnijim mesecima je često i prelazi.
Još nepovoljniji scenario je grejanje na TA peći. Ovaj način grejanja je energetski zahtevan i vrlo brzo podiže ukupnu potrošnju. U stanu od 60 kvadrata, nekoliko TA peći koje rade tokom cele zime gotovo sigurno će gurnuti domaćinstvo preko granice od 1.200 kilovat-sati mesečno. U tom slučaju, ulazak u crvenu zonu više nije pitanje da li, već kada tokom meseca.
