Koliko košta održavanje bazena? Trošak o kojem se retko govori pre gradnje

Izgradnja bazena je jednokratni trošak, ali voda, hemikalije, struja i održavanje predstavljaju stalne izdatke. Proverili smo koliko vlasnici privatnih bazena u Srbiji danas realno izdvajaju tokom jedne sezone kupanja

Kada se govori o privatnim bazenima, najčešće se pominje cena njihove izgradnje. Međutim, izgradnja je samo početak priče. Bazen koji se ne održava vrlo brzo postaje zelena bara puna algi, taloga i nečistoća, pa pravo pitanje nije samo koliko košta napraviti bazen, već i koliko košta koristiti ga iz godine u godinu.

Dobra vest je da održavanje privatnog bazena nije toliko skupo koliko mnogi pretpostavljaju, ali ni približno nije besplatno. Vlasnici bazena treba da računaju na redovne troškove vode, električne energije, hemikalija, potrošnog materijala i povremenog servisiranja opreme.

Ukupan iznos zavisi od veličine bazena, vrste filtracije, učestalosti korišćenja i toga da li vlasnik deo poslova obavlja sam ili angažuje profesionalnu službu.

Koliko je veliki prosečan privatni bazen?

Većina privatnih bazena danas ima dimenzije približno 8 x 4 metra, uz dubinu između 1,4 i 1,6 metara. Takav bazen sadrži između 45 i 50 kubnih metara vode i može se smatrati prosečnim porodičnim bazenom koji je dovoljno veliki za plivanje i istovremeno ne zauzima previše prostora u dvorištu.

Manji bazeni dimenzija 6 x 3 metra imaju zapreminu od oko 25 do 30 kubika vode, dok veći bazeni lako prelaze 70 ili čak 80 kubnih metara. Upravo od te zapremine zavisi i veliki deo troškova održavanja, jer veća količina vode zahteva više hemikalija, snažnije pumpe i više električne energije za filtraciju.

Prvo punjenje bazena nije zanemarljiv trošak

Za bazen od približno 50 kubika potrebno je oko 50.000 litara vode. Ukoliko se bazen puni vodom iz vodovoda, u većini gradova Srbije ukupni trošak vode i kanalizacije se kreće između 180 i 300 dinara po kubnom metru.

To znači da samo prvo punjenje prosečnog bazena može koštati između 9.000 i 15.000 dinara. Vlasnici koji imaju bunar ili sopstveni izvor vode mogu značajno smanjiti ovaj trošak, mada tada treba voditi računa o kvalitetu vode i eventualnoj dodatnoj obradi pre korišćenja.

PROČITAJTE JOŠ:

Uticaj hemikalija u bazenima na zdravlje i kako se zaštititi

Toplotne pumpe za bazene – Štede energiju i produžavaju sezonu kupanja

Kako pripremiti bazen za zimu da se izbegnu oštećenja i prljanje

Naravno, pitanje je u koliko domaćinstava se potrošnja vode danas u Srbiji uopšte očitava, jer poznato je da se vodomeri ni ne očitavju, a računi većini domaćinstava dolaze na osnovu nekog ukupnog proseka.

Što se troškova vode tiče, dobra stvar je što se bazen obično ne prazni svake godine potpuno. Ukoliko se pravilno konzervira tokom zime, naredne sezone se najčešće dopunjava samo deo vode koji je izgubljen isparavanjem ili pranjem filtera.

Hemikalije su najveći godišnji trošak

Da bi voda ostala bistra i bezbedna za kupanje, potrebno je redovno održavati odgovarajući nivo hlora i pH vrednosti. Upravo hemikalije predstavljaju najveći pojedinačni trošak tokom sezone kupanja.

Za prosečan porodični bazen tokom četiri do pet meseci korišćenja obično je potrebno između 20 i 30 kilograma hlora, određena količina preparata za regulaciju pH vrednosti, sredstva protiv algi i povremeni preparati za bistrenje vode.

U zavisnosti od kvaliteta preparata i intenziteta korišćenja bazena, godišnji trošak hemikalija najčešće se kreće između 20.000 i 40.000 dinara. Bazeni koji su izloženi jakom suncu ili se koriste svakodnevno obično troše više hemije, dok bazeni sa pokrivkama mogu imati nešto niže troškove.

Koliko struje troši bazen?

Pumpa za filtraciju predstavlja srce svakog bazena. Tokom sezone ona radi svakodnevno, najčešće između šest i deset sati dnevno, kako bi voda stalno kružila kroz filter i ostajala čista.

Savremene pumpe za prosečan porodični bazen imaju snagu između 500 i 1000 W. Tokom jedne sezone kupanja njihov rad najčešće potroši između 700 i 1.200 kWh električne energije, što prema današnjim cenama struje predstavlja trošak od približno 10.000 do 20.000 dinara godišnje.

Filteri, servis i sitni troškovi koji se često zaboravljaju

Pored vode, hemikalija i električne energije, postoje i brojni manji troškovi koje vlasnici bazena često ne uračunaju unapred. Povremeno je potrebno zameniti kvarcni pesak u filteru, obnoviti pojedine delove instalacije, kupiti mrežice za sakupljanje lišća ili zameniti istrošene delove opreme.

U proseku, za ovakve troškove treba računati na još 5.000 do 15.000 dinara godišnje, mada u pojedinim godinama taj iznos može biti i znatno veći ukoliko dođe do kvara pumpe ili filtracionog sistema.

Koliko košta profesionalno održavanje?

Vlasnici koji ne žele sami da vode računa o bazenu mogu angažovati specijalizovane firme za održavanje. Cena jednog dolaska i osnovnog servisa obično se kreće između 3.000 i 6.000 dinara, u zavisnosti od veličine bazena i obima posla.

Ukoliko se održavanje obavlja jednom nedeljno tokom cele sezone, godišnji trošak može dostići i 50.000 do 100.000 dinara. Zbog toga se većina vlasnika privatnih bazena odlučuje da osnovne poslove obavlja samostalno, dok profesionalce angažuje samo povremeno ili na početku sezone.

Koliko na kraju košta jedna sezona kupanja?

Za prosečan privatni bazen dimenzija približno 8 x 4 metra, koji se koristi od maja do septembra, ukupni godišnji troškovi održavanja najčešće se kreću između 45.000 i 80.000 dinara ukoliko vlasnik sam vodi računa o bazenu.

Ukoliko se koristi dodatno zagrevanje vode ili profesionalno održavanje, godišnji troškovi lako mogu preći i 100.000 dinara.

Drugim rečima, privatni bazen nije samo investicija u izgradnju već i stalna obaveza. Ipak, kada se trošak rasporedi na četiri ili pet meseci korišćenja, mnogi vlasnici smatraju da nekoliko desetina hiljada dinara godišnje predstavlja prihvatljivu cenu za mogućnost da se tokom najtoplijih dana rashlade bez odlaska na javna kupališta.